04:08 26 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Angela MerkelAngela Merkel

    Uzdrmala je temelje neoliberalnog poretka Zapada, šta će tek biti ako ode

    © AP Photo / Virginia Mayo © AP Photo / Virginia Mayo
    1 / 2
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nikola Vrzić
    3422

    Duboka politička kriza, u kojoj se Zapad nalazi već godinama, konačno se prelila i na najvažnije tamošnje ostrvo stabilnosti, na Nemačku.

    U nedelju 19. novembra, oko pola sata pre ponoći, i definitivno su propali gotovo dvomesečni pregovori o formiranju takozvane „Jamajka koalicije“ između CDU/CSU-a Angele Merkel, FDP-a i Zelenih, i Nemačka se našla u situaciji bez presedana u svojoj posleratnoj istoriji. Lider CSU-a Horst Zehofer konstatovao je s tim u vezi da je „to događaj čiji značaj nadaleko prevazilazi i Nemačku i Evropu i čiji se rezultat ne može predvideti“, „Vašington post“ ocenjuje da je „politička kriza u Nemačkoj poslednje što je Zapadu sada potrebno“, a na sličan način i nemački „Špigl“ navodi da su „Nemačka i Evropa najveći gubitnici“.

    Zašto je „koalicija Jamajka“ propala i pre nego što je sastavljena? Kakve sad opcije stoje pred Angelom Merkel i zašto mnogi komentarišu da ni jedna od tih opcija nije dobra? Kakve će posledice ta kriza u Nemačkoj ostaviti na politički poredak Zapada, za čiju je zaštitnicu Merkelova proglašena posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD? Da li je ovo početak njenog političkog kraja, kao što joj, pored ostalih, prognozira i veteran nemačke politike, osnivač Zelenih Hans Kristijan Štrobele?

    O tim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali Miroslav Stojanović, nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke, i Dušan Dostanić, saradnik Instituta za političke studije. Oba Sputnjikova sagovornika su, inače, uoči izbora 24. septembra upozorili da unutar potencijalne „koalicije Jamajka“ postoje (pre)velike razlike i protivrečnosti među strankama koje bi je činile.

    Imajući to u vidu, Miroslav Stojanović ocenjuje da je „propast pregovora predstavljala iznenađenje, iako očekivano iznenađenje“.

    On podseća na programske razlike ali i lične animozitete između lidera, pre svega, CSU-a i Zelenih i liberala iz FDP-a.

    „S obzirom na to, ovo je bila nemoguća misija Angele Merkel. Ona se, prema mom mišljenju, preračunala jer je bila uverena da su i Zeleni i liberali željni vlasti i da će za njih taj motiv biti dovoljno jak, te da će uz svoje medijatorske sposobnosti uspeti da sastavi vladu. Ta pogrešna računica imaće i strateške posledice…“

    Dušan Dostanić podseća da su liberali na prethodnim izborima, 2013. godine, bili kažnjeni ispadanjem iz Bundestaga jer su svoje birače izneverili preteranom popustljivošću prema demohrišćanima.

    „Oni sad ne smeju da iznevere svoju političku platformu, sada su dobili drugu šansu i svesni su da treće neće biti“, Kaže Dostanić i dodaje da motiv više za nepopustljivost liberali imaju zbog ulaska Alternative za Nemačku u Bundestag, koja bi mogla da preuzme nezadovoljne glasače FPD-a.

    Postoje tri moguća scenarija daljeg razvoja događaja — nova velika koalicija CDU/CSU-a i SPD-a, iako je SPD do sada to odbijao, manjinska vlada Angele Merkel kojoj sama Merkelova nije naklonjena, i novi izbori.

    Miroslav Stojanović saglasan je sa ocenama, poput one iz magazina „Ekonomist“, da nijedna od tih opcija zapravo nije dobra.

    Merkelova je, kaže naš sagovornik, najnaklonjenija novoj „velikoj koaliciji“ sa SPD-om, jer bi ta varijanta ipak garantovala stabilnost, ali ta varijanta izaziva dramu unutar SPD-a. Tome treba dodati i podsećanje da su nemački birači svoj sud o dosadašnjoj „velikoj koaliciji“ izrekli utoliko što su njene članice, na septembarskim izborima, u zbiru izgubile oko 14 odsto glasova u odnosu na prethodne izbore, pa otuda i bojazan da bi na narednim izborima mogle da prođu još i lošije, sa potpuno nepredvidljivim posledicama.

    Što se druge moguće varijante tiče, kaže Stojanović, novi izbori bi verovatno preslikali sadašnji odnos snaga, sa milimetarski pomeranjima, i opet bismo bili u pat poziciji, i pritom bi se izgubilo mnogo vremena, a Nemačka bi bila odsutna iz događanja u Evropi, uz paralizu domaćih institucija pošto je na čelu države tehnička Vlada.

    Manjinska vlada je još lošije rešenje, veruje Sputnjikov sagovornik.

    „Merkelova najviše strahuje od te varijante, jer bi za svaku vrstu inicijative morala da moli neku od opozicionih stranaka za pomoć. To je krajnje nestabilna situacija.“

    „Važan deo problema jeste i isključivanje Alternative za Nemačku iz bilo kakve komunikacije“, ukazuje Dušan Dostanić. „A najprirodnija opcija bila bi crno-žuta koalicija demohrišćana i liberala, koju bi AfD podržao. Oni su čak i slali signale da bi podržali takvu opciju, pod uslovom da na čelu vlade ne bude Angela Merkel.“

    Sve u svemu, dodaje Stojanović, ova kriza za sada nije državna kriza, ili ustavna, ali jeste politička kriza i mogla bi da se pretvori u državnu i ustavnu krizu, iako institucije u Nemačkoj jesu jake.

    „Talas koji je zapljusnuo Zapad stigao je i do Nemačke, dve vodeće partije su zapravo veliki gubitnici minulih izbora. I to jeste kriza, jer su stabilnost Nemačkoj davala upravo ta dva nosača, konzervativci i socijaldemokrate.“

    Kako će se ti događaji odraziti na funkcionisanje i budućnost Evropske unije? Da li će biti dublje integracije unutar EU i evrozone kakvu zagovara francuski predsednik Emanuel Makron i da li će oslabljena Merkelova, a „Špigl“ i „Ekonomist“ ocenjuju da ona jeste „ozbiljno oslabljena“, imati snage za tako nešto? Povrh toga, Ginter Etinger, komesar EU za budžet, govori ovih dana o umanjenom nemačkom uticaju u Briselu, čak kaže da je „nemački uticaj na bitna pitanja danas neprimetan“…

    „Ta situacija traje već mesecima… I to je i za samu Evropsku uniju veoma dramatično, jer se i ona sama nalazi u haotičnoj situaciji“, navodi Stojanović, i prognozira da Makronov predlog sad ima još i manje izgleda za uspeh.

    „Produbljivanje integracije unutar evrozone, kakvu zagovara Makron, za Nemačku je veoma osetljiva tema, i Merkelova ni do sada tome nije bila preterano naklonjena, bez obzira na deklarativnu podršku.“

    Kako će tekuća politička kriza u Nemačkoj uticati na neoliberalni poredak Zapada uopšte? „Vašington post“ u redakcijskom komentaru navodi da je to problem i za Ameriku.

    „Slaba vlada u Nemačkoj poslednje je što je potrebno Zapadu u trenutku u kojem su i Britanija i Sjedinjene Države zaokupljene političkim previranjima.“

    „Merkelova se sada proglašava nekakvim stubom stabilnosti, ali upravo je ona pravila podele, i u Nemačkoj i u Evropskoj uniji“, primećuje pak Dušan Dostanić, ukazujući na njen tvrd stav koji je doveo do „bregzita“, kao i na držanje tokom migrantske krize kojim je udaljila države Višegradske grupe. Dostanić podseća i na nedoslednosti politike nemačke kancelarke, od odnosa prema Grčkoj, preko atomske energije, do pitanja migranata, „tako da mi se čini da je ta navodna stabilizujuća uloga Angele Merkel, zapravo, samo jedan mit".

    Kakva je dalja politička sudbina Angele Merkel? „Vašington post“ kaže da se ne može isključiti pobuna unutar njenog CDU-a, „Špigl“ nasuprot tome kaže da su njeni neprijatelji unutar partije za sada ćutljivi, ali isto tako navodi i da je ovaj neuspeh „označio kraj stila vladavine kancelarke Merkel“, a u jednom komentaru, takođe u „Špiglu“, ocenjuje se i da bi ovo mogao da bude „početak kraja njene kancelarske karijere“, te da je „postalo očigledno da je nestala značajna količina moći koju je ona nekada imala“. Hans Kristijan Štrobele, osnivač Zelenih, čak predviđa da bi njen politički kraj mogao da nastupi veoma brzo… „Merkelova neće moći još dugo da ostane na čelu Vlade.“

    „Konkurencije unutar njenog tabora zasad nema ni na vidiku, ona je do sada elegantno odstranila sve svoje potencijalne rivale“, navodi Miroslav Stojanović.

    „Međutim, izvesno je da oseća izvesno nezadovoljstvo unutar stranke, budući da je one večeri kad su propali pregovori o koaliciji odmah rekla da će se kandidovati i na sledećim izborima. To je bila neka vrsta njenog preventivnog udara. Njena pozicija sad najviše zavisi od Štajnmajera, iako se protivila njegovom izboru za predsednika Nemačke. On je sada mogući spasilac njene političke sudbine, jer, kao socijaldemokrata, može da izvrši veći pritisak na SPD da uđe u novu ’veliku koaliciju‘.“

     

    Tagovi:
    koalicija Jamajka, politička kriza, parlamentarni izbori u Nemačkoj, Angela Merkel, Nemačka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga