01:55 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Čovek na gazimestanu sa zastavom Srbije

    Samo od jednog papira od Srba su napravili demone — sada preti nova opasnost

    © AFP 2019 / ARMEND NIMANI
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    91082
    Pratite nas

    U Memorandumu SANU tražiti velikosrpski program ili „Majn kampf“ je čista besmislica. Takvim ljudima bi trebalo preporučiti da čitaju radove Franje Tuđmana ili „Islamsku deklaraciju“ Alije Izetbegovića, jer tu će naći mnogo toga sličnog „Majn kampfu“, kaže istoričar Miloš Ković.

    Mada je Srpska akademija nauka i umetnosti posle 31 godine i zvanično „stavila tačku“ i predala Memorandum istoriji, u bivšim jugoslovenskim republikama taj nezavršeni i nezvanični dokument i danas se smatra izvorom svih zala koje su zadesila Balkan.

    Još nezavršena Deklaracija o zaštiti i opstanku srpske nacije, koju bi predsednici Srbije i Republike Srpske Aleksandar Vučić i Milorad Dodik trebalo da predstave 1. decembra, u susedstvu je već dočekana na nož kao „novi Memorandum“ ili „novo Načertanije“, koje bi trebalo da dâ novi vetar u leđa „velikosrpskim idejama“.

    Istoričar dr Miloš Ković, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže za Sputnjik da srpska javnost može da stavi tačku na dokumente kao što su Memorandum i Načertanije i da ih preda istoriji, ali se u našem najbližem susedstvu ne razmišlja na taj način.

    Kriza identiteta

    „Tamo se identitet gradi na antisrpstvu, a naročito je u Republici Hrvatskoj jaka ta antijugoslovenska retorika, pri čemu se najčešće svesno i namerno zaboravlja da su u toj Jugoslaviji, koju su Srbi stvorili u Prvom svetskom ratu — podsetimo da je Srbija mogla da bira između ’Velike Srbije‘ i Jugoslavije i da se opredelila za Jugoslaviju, Muslimani postali nacija, sa velikim slovom ’M‘ od 1971. godine, Hrvatska se po prvi put ujedinila — Slavonija, Hrvatska i Dalmacija, Slovenija je po prvi put dobila univerzitet, a da ne govorimo o tome da je srpska vojska branila granice Hrvatske i Slovenije od Italije i da su zahvaljujući Srbima dva puta prešli sa strane poraženih na stranu pobednika u dva svetska rata“, podseća Ković.

    Kad bismo pravili listu svega onoga što su dobili naši susedi od te velikosrpske ili jugoslovenske ideje, ta lista ne bi imala kraja, dodaje on. Toj vrsti stvaranja novih identiteta na antisrpstvu, uključujući i najnoviji crnogorski identitet, Memorandum može da bude korisan kao propaganda, kao način ujedinjavanja protiv zajedničkog neprijatelja, a to je taj bauk „velikosrpstva“.

    „Kao istoričar moram da kažem da se to ne zasniva ni na kakvim realnim činjenicama. Ako se misli na događaje iz devedesetih godina prošlog veka, ponovo moramo da kažemo da su Srbi proterani sa teritorije Hrvatske, a to je bilo najmasivnije etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata, da ne govorim o Srbima Bosanske Krajine, Sarajeva, Kosova… Prosto, reč je o pokušajima da se žrtva proglasi za zločinca i to je dobro poznat metod i nešto što smo videli u istoriji. Recimo, optuživanje Jevreja za sva moguća zla da bi se opravdalo ’konačno rešenje‘ kako su to nazivali nacisti“, dodaje Ković.

    Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje da li bi Srbija trebalo da javno istupa sa tim velikim nacionalnim programima, a zna se kako se oni prave i da se ne prave da bi se dobijali politički bodovi.

    „Islamska deklaracija“ kao „Majn kampf“

    Sagovornik Sputnjika dodaje da postoji čitav niz problema koje je Memorandum definisao i oni su bili vezani za status Srbije u okviru Jugoslavije koje više nema. Međutim, čitav niz tih problema srpski narod ni danas nije rešio.

    „Najozbiljniji problem je demografsko propadanje i opadanje. Videli ste ove najnovije statistike koje pokazuju da Srbi kao narod izumiru. Pitanje svih pitanja je pitanje demografije i zašto srpski narod kao narod izumire, a posle dolaze ostala pitanja kao što je ekonomsko propadanje, kao neshvatanje činjenice da ne može srpska privreda da se zasniva na pružanju ruke i prošenju novca ili stranih investicija koje bi trebalo da ulože naši neprijatelji“, naglašava Ković.

    Najsuštinskije pitanje je, međutim, pitanje odnosa Srba i srpskih elita prema Zapadu, odnosno, kad će srpski narod izaći iz tog snishodljivog položaja i stava prema Zapadnoj Evropi. Iz tog pitanja proizilazi sve ostalo, ističe Ković.

    „Neka od tih pitanja postavio je Memorandum. Memorandum SANU je nedovršen dokument nastao u dobroj volji da bi neka pitanja trebalo postaviti, otvoriti i rešiti. To je sve. Tražiti u njemu velikosrpski program ili ’Majn kampf‘ je čista besmislica. Takvim ljudima bi trebalo preporučiti da čitaju radove Franje Tuđmana ili ’Islamsku deklaraciju‘ Alije Izetbegovića jer tu će naći mnogo toga sličnog ’Majn kampfu‘“, zaključio je Ković.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    ratni zločini, Majn kampf, Memorandum SANU, Oluja, SANU, Miloš Ković, Alija Izetbegović, Franjo Tuđman, Milorad Dodik, Aleksandar Vučić, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga