17:28 20 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Milo Đukanović na mitingu DPS-a u Podgorici.

    Ko su za Vašington „izdajnici“ u Crnoj Gori

    © REUTERS / Stevo Vasiljevic
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nebojša Popović
    Balkanske igre bez granica (298)
    0 239

    Poruka koju je Vašington poslao u okviru nove strategije za Balkan, koju je nedavno objelodanio američki Atlantski savjet“, brutalno je jasna: za nelojalne u opoziciji više neće biti prostora u političkom životu zemlje, a očigledno da kao takve elemente koji su umiješani u „izdajničko ponašanje“ prepoznaje Demokratski front.

    Izveštaj „Atlantskog savjeta“ najavljuje obnovljeno američko interesovanje i ozbiljniji angažman na Zapadnom Balkanu koji bi prema viziji Vašingtona trebalo konačno da postane „dio transatlantske zajednice“. Iako je u dijelu ovdašnje javnosti u određenim krugovima sam značaj i uticaj „Atlantskog savjeta“ na donosioce odluka u Vašingtonu pokušao da se predstavi kao isključivo savjetodavan i neobavezujući, dovoljno govori sama za sebe činjenica da su direktori tog uticajnog američkog „tink-tenka“ nekada bili i Henri Kisindžer, Vesli Klark, Medlin Olbrajt, Čak Hejgel, Viktorija Nuland, Kolin Pauel, Kondoliza Rajs i mnogi drugi koji će kasnije zauzimati najznačajnija mjesta u američkoj administraciji.

    Takođe, radi se o organizaciji koja je prevashodno povezana sa NATO-om, pa su njena dokumenta i projekcije odličan indikator buduće strategije te vojne alijanse.

    Dakle, glavne tačke osvježene američke strategije za region jesu „tranzicija baze Bondstil od sjedišta Kfora do stalnog američkog vojnog prisustva u Jugoistočnoj Evropi“, zatim „pomoć“ u okončanju zastoju demokratizacije u Crnoj Gori, ulazak Makedonije u NATO, koji za sada otežava Grčka, privođenje kraju pregovora između Beograda i Prištine, i poslednji, ali i najvažniji cilj za SAD — „istorijsko približavanje sa Srbijom“.

    Kad je riječ o uspostavljanju „stalnog američkog vojnog prisustva na jugoistoku Evrope“, procjena Vašingtona je da je pored već postojeće infrastrukture u bazi „Bondstil“ kod Prištine, najjeftinije investirati u izgradnju nove aerodromske piste gdje bi mogla biti stacionirana taktička avijacija ratnog vazduhoplovstva SAD — Air Combat Command (ACC), i to ne samo zbog „održavanja mira“ u regionu, već i zbog projekcije snage na veću udaljenost (potencijalno neograničenu), što će Vašingtonu omogućiti da osim Prištine, politički i vojno „pokrije“ i sve okolne zemlje, poput Crne Gore, Makedonije i Albanije.

    Takođe, što se tiče same Crne Gore, reklo bi se da to pitanje već sada za Ameriku spada u domen tehnikalija. Nakon ulaska Crne Gore u NATO, Amerika više nema dilemu da je ta zemlja sada znatno više „bezbjedna“ i otporna na „ruski uticaj“.

    U tom smislu Vašington više ne krije da se teret odgovornosti sada paradoksalno „stavlja na pojedine u opoziciji u Crnoj Gori“, odnosno na američki zahtjev da crnogorska „opozicija bude lojalna“, kao i „partner u budućnosti zemlje“, kako je nedavno u intervjuu za „Glas Amerike“ precizirao  Dejmon Vilson, izvršni potpredsjednik „Atlantskog savjeta“ SAD:

    „Postoje neki elementi u političkom sistemu (Crne Gore) koji neće to uraditi i koji su u suštini bili umiješani u izdajničko ponašanje. Ovo pruža priliku za druge elemente u opoziciji da pokažu da postoji zdrava i važna uloga za političku opoziciju u demokratskim društvima. Da treba da igraju svoju ulogu unutar parlamentarnog i sistema vladavine prava“, poručio je Vilson.

    Dakle, čini se da je poruka Vašingtona u slučaju Crne Gore brutalno jasna.

    Očigledno da „nelojalne elemente“ koji su umiješani u „izdajničko ponašanje“ u crnogorskoj opoziciji Vašington prevashodno prepoznaje u opozicionom savezu Demokratskom frontu, kojem se trenutno sudi za „državni udar“ i za koji, po svemu sudeći prema američkim planovima, više neće biti prostora za ozbiljniju ulogu u političkom životu zemlje.

    Takođe, tu je i poruka SAD za ostatak opozicije u Crnoj Gori da budu „lojalni“ ako žele da budu partneri Amerike, zatim da naprave distancu od DF-a, i s tim u vezi se vrate u Parlament, koji je „najbolje mjesto da izraze svoje stavove i ustavna prava“ i tako „daju glas biračima koji su ih podržali“.

    Na koncu nova američka politička agenda za Balkan prepoznaje Beograd kao glavnu težišnu tačku čitave koncepcije, dok su svi ostali ciljevi u vezi sa Crnom Gorom, Makedonijom i Kosovom samo usputne stanice ka, po SAD glavnoj geopolitičkoj nagradi u Jugoistočnoj Evropi, Srbiji.

    Naime, vrhovni cilj Sjedinjenih Država u regionu u budućem periodu biće „istorijsko približavanje sa Srbijom“, odnosno po svaku cijenu približavanje sadašnjeg ili nekog budućeg srpskog rukovodstva Vašingtonu i Zapadu, što je potvrdio i potpredsjednik „Atlantskog savjeta“ SAD Dejmon Vilson.

    „Riječ je vjerovatno o najvažnijem odnosu koji bi trebalo uspostavimo na pravi način. I pod trenutnim liderstvom u Beogradu, postoji šansa da pomognemo da se privedu kraju razgovori sa Prištinom, da se unese određeni osjećaj sigurnosti u taj odnos, ali i osjećaj neminovnosti u pogledu budućnosti Srbije.“

    Naravno, ovakav američki plan za Srbiju podrazumijeva i istorijski zaokret i redefinisanje spoljnopolitičkog kursa zemlje, kao i njeno potpuno uvlačenje u orbitu NATO-a, što bi automatski značilo i otklon od politike bilo kakve saradnje Beograda i Moskve, sa svim usputnim posledicama jednog takvog poteza.

    Sa druge strane, od strane SAD bi za Beograd navodno zauzvrat na stolu bila ponuda da Vašington aktivno pripomogne da se Srbija, zemlja koju navodno „samo čudo može ponovo da povrati na ekonomsku kartu Evrope“, ponovo uključi u evropski razvoj i zauzme poziciju zemlje lidera na Balkanu.

    Imajući u vidu u kakvom su zaista stanju zemlje koji su trenutno „lideri“ u regionu, kao i na cijenu koju bi Beograd u slučaju prihvatanja ponude morao da plati, prevashodno u pogledu konačnog statusa Kosova i vjerovatno položaja srpskog naroda u Bosni, nema sumnje da će zvanična Srbija o svemu morati dobro i dvaput da razmisli.

     

    Tema:
    Balkanske igre bez granica (298)
    Tagovi:
    Atlantski savet, Demokratski front, NATO, Makedonija, SAD, Crna Gora, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga