11:29 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Arapska liga i SAD - ilustracija

    Arapi okreću novi list — ili spremaju drugu kaznu

    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Šta se krčka na Bliskom istoku (121)
    2750
    Pratite nas

    Na vanrednoj sednici Arapske lige u Kairu razmatrano je pitanje uvođenja ekonomskih sankcija SAD kao odgovor na priznanje Jerusalima za glavni grad Izraela. Ideju je podržalo nekoliko zemalja, ali ona nije ušla u konačnu izjavu Arapske lige.

    Međutim, koliko je uopšte realno usvajanje takvih mera ili će se, ipak, sve završiti neredima, protestima, paljenjem američkih zastava i političkim izjavama? 

    Ruski eksperti se mahom slažu da su male šanse da će arapski svet stvarno „kazniti“ Vašington i preduzeti neke konkretne mere, jer su te zemlje previše vojno i ekonomski zavisne od SAD i malo ko bi se od njih usudio da ide na pogoršanje odnosa sa Amerikom.

    Ako nekakve mere i budu preduzete one će, pre svega, nositi diplomatski ili politički karakter, smatraju analitičari. Na primer, arapske zemlje mogu ograničiti svoje diplomatske misije na teritoriji SAD ili ograničiti rad američkih diplomata u svojim zemljama. Mogle bi, takođe, da podrže Palestinu i da objave prebacivanje svojih ambasada u istočni deo Jerusalima, koji Palestina smatra svojim.

    Na Bliskom istoku se nalazi veliki broj američkih vojnih baza, pa postoji mogućnost, navode analitičari, da se oteža njihovo funkcionisanje, podignu cene rentiranja baza, ograniči delatnost američke vojske na teritoriji tih zemalja i sl.

    Slično se može desiti i u ekonomskoj sferi. Pogoršavanje odnosa sa SAD moglo bi da intenzivira saradnju arapskih i muslimanskih zemalja sa drugim centrima moći, na primer sa Rusijom i Kinom.

    Analitičari podsećaju da su mnoge od tih zemalja stavile akcenat na saradnju sa Rusijom. Saudijski kralj je posetio Moskvu — razgovaralo se o kupovini naoružanja, uključujući i raketne sisteme S-400, ekonomskoj saradnji i nafti. Rusija jača saradnju i sa Egiptom i mnogim drugim zemljama tog regiona.

    Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan
    © AP Photo / Kayhan Ozer/Pool

    Ipak, u teoriji je uvođenje restriktivnih mera protiv SAD moguće, ali je u praksi to teško ostvarivo. Svađa sa SAD ne ide u prilog arapskim zemljama i mogla bi „skupo da ih košta“, smatraju analitičari.

    „Podsetio bih da ta inicijativa dolazi od Libana, gde je nestabilna vlast i gde je sada ojačao Hezbolah. Dakle, glas Libana je umnogome zapravo glas Irana, koji ’troluje‘ Arapsku ligu, jer zna da arapske zemlje teško da mogu da se suprotstave SAD, a to se posebno odnosi na arapske monarhije. Svađa sa SAD će ih koštati mnogo, bez obzira na to što je Tramp naneo veliku uvredu celom arapskom svetu. Tako nešto sebi nije dopustio čak ni Regan, kada je svojevremeno Gadafija nazvao ’besnim psom‘“, kaže za Sputnjik Sergej Balmasov sa Instituta za Bliski istok.

    Analitičar takođe ističe da su zemlje Persijskog zaliva suviše zavisne od SAD i da ne bi trebalo očekivati da će se odreći „američkog kišobrana“.

    „Šta mogu da urade zemlje Arpaske lige? Da se odreknu američkog oružja i kažu: ’Kupićemo kinesko i rusko‘?! Zemlje Persijskog zaliva ’sede‘ na ogromnim džakovima para i ne mogu sebi da dozvole da ostanu bez američkog kišobrana i da, recimo, proteraju Amerikance iz baze u Kataru. To bi bilo veoma nepromišljeno, posebno ako se uzme u obzir da Iran jača vojnu moć u regionu, što je direktna pretnja Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima“, kaže Balmasov, i dodaje:

    „Da arpaske zemlje pređu na rusko oružje u narednih 10 godina, to je takođe nemoguće. Rusko oružje po mnogim karakteristikama prevazilazi američko, na primer sistemi PVO, ali mi ne možemo da obezbedimo masovnu proizvodnju oružja u skorije vreme, dok, s druge strane, arapske zemlje ne mogu da obuče kadar za nekoliko godina. Osim toga, u materijalnom smislu, oni ne stoje baš najbolje“.

    Balsamov ističe da ni SAD neće mirno gledati na to kako ih proteruju sa Arapskog poluostrva.

    „Ako neka od arapskih monarhija reši da odustane od vojne saradnje sa SAD, tu zemlju čak neće morati ni da bombarduju. Vladar koji istupi sa takvom idejom prosto će biti skinut sa vlasti, a to će biti rezultat unutrašnjih neslaganja između različitih frakcija i klanova“, navodi ruski stručnjak.

    Neki ruski eksperti smatraju da bi arapske zemlje mogle da ograniče saradnju sa SAD u energetskoj sferi i da bi, kako kažu, hipotetički naftu mogli da prodaju u juanima umesto u dolarima. Balmasov na takvu mogućnost šaljivo odgovara: „A zašto ne u bitkoinima?“

    „Dolar je i dalje najstabilnija valuta. Teoretski se može preći na juan, ali ta valuta lako može da oslabi i tako će oni više izgubiti nego što će dobiti. Finansijske veze su već odavno utvrđene, tako da bi svaki pokušaj promene postojećeg sistema izazvao ogromne teškoće“, smatra Balmasov.

    Ruski eksperti i mediji podsećaju da su zemlje OPEK-a, a takođe Sirija i Egipat svojevremeno uvodile sankcije protiv SAD i njenih saveznika — Velike Britanije, Kanade, Holandije i Japana, nakon što su te zemlje podržale Izrael u Jomkipurskom ratu (Ramazanskom ratu), 1973. godine. Naftni embargo je izazvao naftnu krizu, ali te sankcije nisu pomogle arapskim zemljama da nešto korenito promene.

    Međutim, oni smatraju da novi bojkot arapskih zemalja neće otići toliko daleko, jer to može srušiti tržište, a za to sada niko nije zainteresovan.

    Kako god bilo, ovo nije poslednji sastanak Arapske lige. Za mesec dana ona bi trebalo ponovo da se sastane povodom Jerusalima, pa se očekuje da će se neke zemlje i dalje zalagati za uvođenje ekonomskih sankcija, ali verovatnoća njihovog usvajanja ostaje minimalna, a svaki bojkot Sjedinjenih Država bio bi simboličan.

    Podsetimo, ministri spoljnih poslova arapskih zemalja, posle sastanka Arapske lige, zatražili su od Donalda Trampa da povuče priznanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela, jer bi to moglo da „gurne region u nasilje i haos“.

    Liga je najavila da će od Saveta bezbednosti UN tražiti rezoluciju o odbacivanju američke odluke, a takođe je ocenila da Trampova objava predstavlja „opasno kršenje međunarodnog prava“.

    Ideju o uvođenju sankcija SAD prvi je izrekao libanski ministar spoljnih poslova Džibran Basil, koji je rekao da arapske zemlje treba da razmotre mogućnost uvođenja ekonomskih sankcija protiv SAD.

    Basil takođe smatra da je neophodno oživeti zajedničku arapsku politiku, kako bi se odgovorilo na odluku bilo koje zemlje o priznavanju Jerusalima kao glavnog grada Izraela.

    „Potrebno je preduzeti preventivne mere protiv svake takve odluke, počev od diplomatskih mera, zatim političkih, a posle toga i ekonomskih i finansijskih sankcija“, istakao je on, na sednici u Kairu, na kojoj su učestvovale sve zemlje-članice Lige.

    Ruski analitičari konstatuju da je na Bliskom istoku ponovo „zapaljen fitilj“ novih konflikata, a takođe smatraju da će zbog poslednje Trampove odluke Vašingtonu biti teže da vodi dijalog sa arapskim zemljama, posebno o spornim pitanjima.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tema:
    Šta se krčka na Bliskom istoku (121)
    Tagovi:
    Arapske zemlje, sankcije, Arapska liga, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga