05:43 26 April 2018
Beograd+ 20°C
Niš+ 15°C
Slušajte Sputnik
    Evropa

    Rađa li se moćna sila SED – koja će da razvali Evropu

    CC0 / Pixabay
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Timur Blohin, Nenad Zorić
    34412

    Sjedinjene Evropske Države odgovarale bi Nemačkoj, administraciji u Briselu, a ne bi odgovarale državama koje se zalažu za ponovno jačanje suvereniteta i sasvim je sigurno da će tu ideju odbaciti zemlje koje imaju ozbiljne zamerke na zajedničku politiku Brisela, kao što su Poljska, Češka i Mađarska. Velika većina Francuza bi je takođe odbacila…

    Iako ideja o evropskom federalizmu, podseća za Sputnjik Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative, nije nova, čini se da je sadašnji šef Socijaldemokratske partije Nemačke Martin Šulc predugo bio u Briselu gde, kako kaže Mitić, ideja o federalnoj Evropi sa basnoslovnim primanjima i privilegijama koje uživaju funkcioneri izgleda savršeno.

    Federalizam realnost ili „mrtvorođenče

    Podsetimo, Martin Šulc pozvao je nedavno da se ojačaju evropske integracije i da se do 2025. formiraju „Sjedinjene Evropske Države“. Ministar inostranih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel podržao je  Šulcovu ideju, naglasivši da će njena realizacija omogućiti Evropi da bolje „predstavi interese građana“ u svetu. Međutim, javile su se i oprečne reakcije, pa je tako, tokom posete Slovačkoj, predsednik Češke Miloš Zeman kritikovao ovu inicijativu naglasivši da „niko nije naneo veću štetu ideji evropske federalizacije od Martina Šulca tom izjavom“, naveo je Zeman.

    Šulc je, evocira Aleksandar Mitić, bio poslanik u evropskom parlamentu od 1994, a 2004. je postao šef evropskih socijaldemokrata, tada druge najjače grupacije u evropskom parlamentu. Trebalo bi, sugeriše Mitić, da se seti da je čak i u to takozvano zlatno vreme jačanja EU nakon proširenja iz 2004, a pre početka ekonomske krize, ideja o ustavu EU poražena i to ne u evroskeptičnim državama već na referendumima u Francuskoj, Holandiji, osnivačima EU.

    „U međuvremenu je evroskepticizam porastao širom EU i jako je teško zamisliti da bi ideja o Sjedinjenim Evropskim Državama mogla da dobije legitimitet u članicama Unije, pa čak i u samoj Nemačkoj. Uostalom, ne bi trebalo ni zanemariti kontekst u kojem je Šulc lansirao ideju o Sjedinjenim Evropskim Državama. To je početak pregovora o formiranju nove Nemačke vlade sa SDU Angele Merkel. S obzirom na rezultate izbora u Nemačkoj, izvesno je da ovo nije ideja koju bi Merkelova mogla da podrži bez obzira što bi od federalne Evrope profitirala jedino sama Nemačka“, ukazuje Mitić. 

    Sjedinjene Evropske Države su, prema mišljenju istoričara Mihaila Smolina, utopistička ideja o kojoj su govorili Napoleon Prvi, ruski anarhista Mihail Bakunjin, Vinston Čerčil… a Vilhelm Drugi je takvu Evropu nazivao — alternativom SAD… Problem je, napominje istoričar, u tome što zasad nije jasno šta zapravo traže oni koji promovišu ideju Sjedinjenih Evropskih Država.

    „Mislim da se radi o procesu koji je već odavno počeo u EU, a to je odustajanje od nacionalnih suvereniteta i formiranje nekog novog sveevropskog suvereniteta, što podrazumeva i predaju većine ovlašćenja nacionalnih država — Briselu“, kaže Smolin za Sputnjik.

    Centralizacija, neophodnost za dalji opstanak

    Jasno je, obrazlaže on, zašto to izaziva nezadovoljstvo kod nekih političara, ali sve to će ostati na nivou priča i preporuka opozicionih evropskih birokrata, ako ne bude ispunjen jedan uslov.

    „Naime, EU će biti spremna da postane SED tek kada bude formirala zajedničku vojsku, to će biti svojevrstan lakmus-papir. Još jedna stvar koja bi mogla da utiče na formiranje SED jeste ’katalonski sindrom‘, to jest opasnost od raspada velikih evropskih država kao što je to bilo u Španiji“, ističe Smolin.

    S druge strane, profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić konstatuje da se EU razvijala kao ekonomska zajednica kroz neki proces federalizacije i da ima puno federalnih elemenata u svom sistemu, već jako dugo.

    Ako učesnici i odgovorni u EU razmišljaju o prevazilaženju krize, moraju da izvrše neku vrstu centralizacije nekih funkcija, a to se, sugeriše Samardžić za Sputnjik, može podvesti pod izraz „federalizacija“, kao što je to monetarna unija.

    „Ona mora biti organizovana kao prava monetarna unija. Znači, mora fiskalna politika biti delimično u rukama centra. I mi imamo već najavu uz ovu Šulcovu izjavu o tome da bi se stvorio evropski monetarni fond, po ugledu na Međunarodni monetarni fond, ali ovoga puta za zemlje EU. Postoji i deja o tome da se napravi takozvana Evropska ekonomska vlada ili bar ministarstvo za ekonomiju i finansije. Ne komesarijat kao što postoji sad u okviru komisije, nego baš ministarstvo. Onda i u oblasti zajedničke bezbednosti i odbrane postoje ideje o nekom bližem jedinstvu tih odbrambenih snaga EU“, navodi Samardžić.

    Sjedinjene Evropske Države su, napominje on, realna ideja jer ukoliko EU treba da opstane, ona mora da izvrši centralizaciju radi efikasnijeg delovanja tog sistema.

    Ko je „za a ko „protiv

    „To je nepopularna ideja, ona možda ima nekoliko zemalja koje u tom smeru razmišljaju, druge žele da sačuvaju status kvo jer smatraju da se EU i do sada dovoljno centralizovala. I Češka je tome uvek davala najveći otpor. Od Vaslava Klausa koji je to kritikovao uvek, pa evo sad do Zemana koji eksplicitno kaže da to nije za njih. Naime, ta ideja je bolje prihvatljiva za naprednije i razvijenije zemlje EU kao što su Nemačka, Francuska, Holandija, Švedska, Belgija i tako dalje“, nabraja Samardžić.

    Po svoj prilici će se ići ka stvaranju tog nekog federalnog jezgra, koji je, prema Samardžiću, pravac reforme, a ostale zemlje koje ne žele neće morati da uđu u to jezgro već će ostati van njega, pa je Evropa koncentričnih krugova najrealnija kao optimalna u ovom kontekstu.

    Sjedinjene Evropske Države odgovarale bi Nemačkoj koja teži da ojača svoju ulogu dominantne sile u EU u kontekstu stvaranja novog multipolarnog poretka u svetu, konstatuje Aleksandar Mitić, jer bi federalna EU bila dobar instrument za projekciju nemačke ekonomske i političke moći.

    Ovakva ideja bi odgovarala, nabraja dalje Mitić, i administraciji u Briselu, koja bi dobila vanserijska ovlašćenja, kao i nekim manjim federalističkim državama koje u okviru EU mogu da ostvare politički i ekonomski uticaj, kao što je Luksemburg.

    Ideja federalne Evrope pak ne odgovara državama koje se zalažu za ponovno jačanje suvereniteta i sasvim je sigurno, dodaje on, da će tu ideju odbaciti zemlje koje imaju ozbiljne zamerke na zajedničku politiku Brisela prema određenim osetljivim pitanjima kako što su Poljska, Češka i Mađarska po pitanju migranata.

    „Velika većina Francuza bi takođe odbacila ideju federalne Evrope, Grčkoj se, na primer, ne bi dopala ideja dominatne Nemačke, Velika Britanija bi takođe sada bila protivnik, ali će s obzirom na ’bregzit‘ 2025. EU za njih i onako već biti daleka prošlost“, sugeriše Mitić.

    U svakom slučaju, Šulcova ideja govori o tome da je projekat EU u ozbiljnoj krizi i da se radi na ozbiljnom redefinisanju, zaključuje on, pa je otvoreno pitanje da li će to biti neka buduća EU u više brzina, federalna Evropa ili možda neka druga opcija.

    „Pouka za Srbiju bi trebalo da bude jasna: srljanje u priključenje organizaciji koja ni sama ne zna kuda ide, a uz to ispunjavanje njenih političkih uslova poput sporazuma o normalizaciji sa Prištinom ili sankcija prema Ruskoj Federaciji daleko bi bilo od pametne politike“, podvlači Mitić.

    Ovaj novi projekat ima budućnost, jer je prema stanovištu politikologa Pavela Pjatnickog, očigledno da su se Evropljani umorili od  postojećeg formata EU i traže neki novi format.

    Logo EU na zgradi sedišta Evropske komisije u Briselu
    © Sputnik / Alexey Vitvitsky

    Međutim, Pjatnicki nije suguran da će oni uspeti da formiraju zajedničku politiku i zajednički pristup. 

    „Podsećanja radi, savezne države u SAD, na koje bi trebalo da liči SED, imaju potpuno različite zakone i pravila. U svakom slučaju, ako dođe do formiranja SED, postoji samo jedan način na koji bi one mogle da izbegnu uticaj Amerike.  Ovom za sada hipotetičkom savezu potrebni su mladi, jaki politički lideri, koji će pre svega voditi računa o interesima svoje zemlje. To bi mogla da bude, na primer, Sara Vagenkneht iz Nemačke Levice“, smatra Pjatnicki.

    Slično:

    Evropska vojska će promeniti bezbednosnu strukturu Zapada
    Mogerinijeva: Evropska vojska nije stvar bliske budućnosti
    Junker: Evropska vojska će omogućiti ispunjenje uloge Evrope u svetu
    Šokantni dokazi: Evropa saučesnik u ponižavanju, zlostavljanju, pa i u — zločinu
    Evropa na ispitu: Kad te Fejsbuk špijunira američkoj NSA žali se „Upravi vodovoda“
    Brisel žmuri dok se rađa — bela Evropa
    Tagovi:
    monetarna politika, vojska EU, centralizacija, Šulc, Češka, Nemačka, Zeman, SAD, Francuska, Grčka, federalizacija, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga