11:04 18 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    MiG-21

    Dvoje protiv dvadeset osam: Najžešće vazdušne bitke 20. veka

    RIA Novosti
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    0 492
    Pratite nas

    Stotine aviona koje su prekrile nebo idu direktno jedne na druge. Piloti su dobili svoje zadatke, topovi i mitraljezi su zapeti, neprijatelj je ispred — kao na dlanu.

    Sekunda, i besprekorna geometrija borbenih redova se lomi, momentalno uranjajući u haos vazdušne bitke. Pre 76 godina, 16. decembra 1941. godine, kod Staljingrada je počela ofanzivna operacija na Donu, tokom koje su snage jugozapadnog i levog krila Voronješkog fronta napale osmu italijansku i treću rumunsku armiju, pod komandom feldmaršala Eriha fon Manštejna. 

    Obe strane angažovale su za bitku 400 do 500 raznovrsnih aviona. Crvena armija je za dve sedmice presekla neprijateljski front u širini od 340 kilometara, uništila 11 divizija protivnika i stigla do pozadine grupe donske armije. Uspeh je postignut u velikoj meri zahvaljujući efikasnim pilotima sovjetske avijacije. 

    Sledi prikaz najžešćih bitaka koje su se odigrale u vazduhu u prošlom veku.

    Tri bitke

    Jedna od najvećih vazdušnih bitaka Drugog svetskog rata dogodila se iznad Kubanja u periodu od aprila do juna 1943. godine, u jeku bitke za Kavkaz. Nemačka strana, koristeći brojčanu prednost u avijaciji, angažovala je oko 1.200 aviona da bi slomila ofanzivu Crvene armije.

    Sovjetski Savez je podigao u vazduh oko 1.050 letelica. Sovjetski asovi borili su se kako na novim lovcima, tako i na dobro proverenim avionima iz prethodnih bitaka. Protiv avijacije Luftvafea borili su se avioni LaGG-3, La-5, Jak-1B, Jak-7, kao i američki R-39 „aerokobra“ i R-40E „kitihouk“ i britanski „spitfajer Mk.V“.

    Napadi na kopnene ciljeve izvođeni su uglavnom iz bombardera Pe-2, jurišnih aviona Il-2 i Il-4. Nemci su se uzdali u svoje čuvene „mesere“ — Bf-109, u modifikacijama G-2 i G-4, kao i u lovce Fv-190. Osnova nemačke bombarderske avijacije bili su avioni He-111 i Ju-88.

    Sovjetska istoriografija deli bitku iznad Kubanja na tri velike vazdušne bitke. Prva je vođena od 17. do 24. aprila u oblasti Mishakoa. Snage Vermahta su uz snažnu podršku avijacije pokušale da unište grupaciju 18. armije — poletelo je 450 nemačkih bombardera i 200 lovaca. Suprotstavilo im se 500 sovjetskih aviona, među kojima i 100 bombardera. 

    Nemačka strana uspela je da sačuva inicijativu u vazduhu, ali je sovjetska avijacija uspela da ostvari svoj glavni zadatak — da spreči neprijateljske bombardere da organizovano bombarduju odrede sovjetske vojske. 

    „Iljušin“ Il-2 bio je jurišni bombarder i jedan od najznačajnijih sovjetskih borbenih aviona.
    RIA Novosti
    „Iljušin“ Il-2 bio je jurišni bombarder i jedan od najznačajnijih sovjetskih borbenih aviona.

    Druga velika bitka dogodila se od 28. aprila do 10. maja iznad stanice Krimske. O njenoj žestini govori i činjenica da je za tri sata ofanzive nemačka avijacija izvela više od hiljadu i po letova. 

    Poslednje velike vazdušne borbe odigrale su se u periodu od 26. maja do 7. juna u oblasti stanica Kijevske i Moldavanske. U tri bitke je Sovjetski Savez izgubio oko 750 aviona, Nemačka oko 1.100. Vazdušne borbe u Kubanju sovjetska istoriografija ocenjuje pozitivno, s obzirom na znatnu štetu nanetu nemačkoj avijaciji na celom frontu. 

    Sovjetski piloti su pritom prošli kroz odličnu školu tokom bitke za Kavkaz, izradili su niz efikasnih taktičkih šema, naučili da se bore u novim borbenim uslovima. 

    Direktan put u samoubistvo

    Jedna od najvećih vazdušnih bitaka u tihookeanskoj areni Drugog svetskog rata bila je Bitka za Marijanska ostrva 19. i 20. juna 1944. Peta flota američke vojne mornarice stupila je u borbu s moćnom Imperatorskom flotom Japana koja je imala devet „plovnih aerodroma“. Amerikanci su nastupali sa snagama od 12 nosača aviona. Hiljade američkih aviona krenulo je protiv 750 japanskih letelica. U ovoj bici je Imperatorska flota pretrpela razarajuće gubitke. 

    Za dva dana Amerikanci su izgubili 123 aviona, ali su uništili više od 600 protivničkih letelica i potopili tri nosača aviona. Do ovakvog žalosnog rezultata Japanaca doveli su tehnička nesavršenost njihovih lovaca i nizak stepen obučenosti posade. Ogromne gubitke avijacije Japanska imperija više nije mogla da nadomesti. U oktobru 1944. godine, tokom bitke u zalivu Lejte, koja se smatra najvećom pomorskom bitkom u istoriji, četiri japanska nosača aviona nisu mogla da stupe u borbu samo zato što za njih nije bilo aviona. Propast na Marijanskim ostrvima i nagli deficit u avijaciji delimično su zaslužni za stvaranje odreda kamikaza u japanskoj floti. 

    „Crni utorak“

    Žestoke vazdušne borbe zapamćene su i u Korejskom ratu. Jedan od najvećih poraza američka strateška avijacija pretrpela je 30. oktobra 1951. godine od sovjetskih aviona. Tog dana, koji je u SAD kasnije nazvan „crnim utorkom“, 21 teški bombarder B-29 „stratofortres“ u pratnji 200 lovaca poleteo je prema aerodromu Namsi. Da bi presrela ovu armadu u vazduh su se vinula 44 sovjetska MiG-15. 

    Lovačka eskadrila je veoma zaostajala za bombarderima, tako da je poletela sa zakašnjenjem. B-29 je u određenoj etapi leteo s minimalnim pokrivanjem. To su koristili i sovjetski asovi. Dvadeset dva para „migova“ prošla su u jeku bitke kroz proređeni niz američkih F-86 i napala strateške bombardere. Oboreno je dvanaest „letećih tvrđava“ i četiri lovca, dok su preostali bombarderi bili prinuđeni da ateriraju. Po svedočanstvu pilota jednog od B-29, koji je učestvovao u napadu i kasnije pao u zarobljeništvo, u svim avionima koji su izdržali napad MiG-15 bilo je ubijenih i ranjenih. Sovjetska strana je u ovoj borbi izgubila samo jednog lovca.

    F-4E Fantom II, dvomotorni američki supersonični lovac-bombarder sa dva sedišta.
    Flickr / expertinfantry
    F-4E Fantom II, dvomotorni američki supersonični lovac-bombarder sa dva sedišta.

    Dvoje protiv dvadeset osam

    Šestog oktobra 1973. godine 28 egipatskih aviona MiG-17 i MiG-27 napalo je izraelsku avio-bazu Ofira na Sinajskom poluostrvu nedaleko od Šarm el Šeika. Na aerodromu je u tom momentu bio samo jedan dežurni par lovaca F-4 „fantom 2“ s posadama — po jednim pilotom i navigatorom u svakom avionu. Izraelskim avionima pomogla je činjenica da ih protivnički lovci jednostavno nisu shvatili kao značajnu opasnost i da su počeli da bombarduju piste i infrastrukturu baze. 

    Par se vinuo u vazduh i odmah je egipatskim avionima nametnuo manevarsku bitku na blizinu. Veliku pomoć izraelskim pilotima pružio je raketni kompleks MIM-23, koji se nalazio u avio-bazi. Tokom šestominutnog sukoba, dva „fantoma“ su uspela da obore četiri od sedam lovaca i da se održe do dolaska pojačanja — četiri izraelska „miraža“. Nakon toga su „migovi“ prekinuli napad i poleteli prema planinama. Prema mišljenju mnogih analitičara, Ahilova peta egipatskih aviona u ovoj bici bio je veoma veliki teret u vidu bombi — njihovi piloti nisu računali na ozbiljan otpor protivnika. Egipćani su, ipak, naneli priličnu štetu Izraelcima: uništili su raketni sistem na aerodromu i pogodili najmanje tri piste.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    sovjetska avijacija, vazdušna bitka, izraelska avijacija, sovjetska armija, Staljingradska bitka, američka avijacija, Crvena armija, Korejsko poluostrvo, Sovjetski Savez, Kavkaz, Izrael, Egipat, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga