04:38 19 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    8684
    Pratite nas

    Najava da ćemo probati da iskoristimo pozitivna ruska iskustva kada je u pitanju natalitet podjednako je važna kao i svi dogovori sa Rusijom na krupne teme. Jer svi oni padaju u vodu ako jednoga dana to ne bude imalo koga da se tiče. A Srbija upravo srlja u takvu budućnost.

    S razlogom je u poslednje vreme mnogo pisano o tome čemu Srbija može da se nada u saradnji sa Rusijom, posebno nakon posete srpskog predsednika Moskvi. Ali, koliko god bili važni razgovori i dogovori o najrazličitijim pitanjima, sve pada u vodu ako jednoga dana to ne bude imalo koga da se tiče. A Srbija, ako ništa ne promeni, srlja baš u takvu „budućnost“ jer je po starosti stanovništva trenutno šesta u Evropi.

    Vladimir Putin
    © Sputnik / Alekseй Malьgavko

    Zato je podjednako bila važna i najava posle nedavne posete ruskog ministra rada Srbiji da ćemo probati da iskoristimo pozitivna ruska iskustva kada je u pitanju zaustavljanje pada nataliteta.

    Rusija je zbog niske stope nataliteta godišnje imala po 700.000 stanovnika manje, ali su uvođenjem posebnih mera za podsticanje rađanja za proteklih deset godina uspeli da preokrenu situaciju.

    Da je u Srbiji već upaljena crvena lampica ukazuju podaci da je od 1992. izgubila više od 600.000 stanovnika. Prošla godina je bila najgora po pitanju nataliteta, rođeno je svega 65.000 beba. U prvoj polovini ove godine je doduše bilo pomaka, natalitet je šest odsto veći nego u istom periodu lane, ali i dalje zbog niske stope nataliteta godišnje u proseku gubimo 35.000 stanovnika.

    Zato će, kako je najavljeno, Rusiju posetiti ministarka zadužena za demografiju u Vladi Srbije, Slavica Đukić Dejanović, kako bismo sagledali ruska iskustva i ocenili da li je nešto od mera koje su tamo dale rezultate primenjivo i u našem slučaju.

    Demograf Vladimir Nikitović sa Instituta društvenih nauka za Sputnjik je objasnio da su nam veoma male šanse da se vratimo pozitivnom trendu ako žene u Srbiji u proseku budu rađale manje od jednog i po deteta. A sada smo vrlo blizu te kritične granice. Prema poslednjem popisu stanovništva od pre pet godina, žena prosečno rađa 1,6 dece.

    Đukić Dejanovićeva napominje da je rađanje drugog deteta najveći problem.

    „Imamo 52 odsto žena koje imaju jedno dete. Da bi se obnavljalo naše stanovništvo, treba da imamo 11 odsto majki sa jednim detetom, 44 odsto majki sa dvoje dece i 45 odsto sa troje“, još preciznije obrazlaže ministarka za Sputnjik.

    Šta su uradili Rusi? Država je 2007. godine pokrenula program mera za poboljšanje demografske situacije koji je podrazumevao značajnu sumu novca, 10.000 dolara koju je porodica sa dvoje i više dece dobijala tek kada dete navrši tri godine. Taj „materinski kapital“ mogao je biti uložen samo u određene svrhe, u kupovinu stana, za poboljšanje stambenih uslova, obrazovanje dece, za socijalnu adaptaciju i integraciju u društvo deteta sa invaliditetom. Mogao je, takođe, da bude uplaćen u penzioni fond, za penziju majke. Novac nije smeo da bude trošen na kupovinu automobila, pokrivanje dugova za potrošačke kredite i komunalne usluge.

    Prestonica Moskva je tome dodala i posebne podsticajne mere za porodice sa najmanje troje dece i za poslednjih sedam godina broj porodica sa više dece je povećan skoro dva puta.

    Natalitet je sveden na nulu, a da opet ne bi došli u raniju situaciju, jer brojke ukazuju na pogoršavanje demografske situacije u Rusiji, predsednik Vladimir Putin je odmah pozvao na „resetovanje“ demografske politike u zemlji i predložio nove mere koje stimulišu natalitet. Tako će u 2018. biti uveden roditeljski dodatak za prvo dete, koji iznosi nešto više od 150 evra, a do kraja 2021. godine će biti produžen i proširen „materinski kapital“. On sada podrazumeva značajnu finansijsku pomoć porodicama, brojne olakšice poput povlašćene hipoteke, razne subvencije, modernizovane dečije poliklinike, prioritet pri upisu dece u jaslice…

    Nove mere su, smatra se, pravovremene, jer je novo pogoršanje demografske situacija u Rusiji, prema Putinovoj oceni, bilo predvidivo s obzirom na dramatičan demografski pad devedesetih godina, kada se zbog ogromnih problema u privredi i socijalnoj sferi prosto nisu rodila deca koja bi sada imala potomstvo.

    U isto vreme i zbog sličnih problema je krenuo i nezaustavljivi pad nataliteta u Srbiji. U kojoj meri nam može biti od pomoći rusko iskustvo?

    „Ono što je svakako primenjivo i što je preduslov da se ipak uspe u popravljanju demografske populacione situacije jeste kontinuitet rada na pronatalitetnim merama i njihovo oročavanje, što je zapravo Putin i uradio“, kaže Đukić Dejanovićeva za Sputnjik.

    Komentarišući mere koje je preduzela Rusija, ministarka zadužena za demografiju napominje da se ne radi samo o finansijskoj podršci nego i o smanjivanju psihološke cene roditeljstva, usklađivanju rada i roditeljstva, podizanju nivoa znanja iz oblasti reprodukcionog zdravlja, jačanju materinstva, modelima jačanja uloge partnera u podizanju i odgajanju dece.

    Sve su to neke mere koje su bile kontinuirano sprovođene i oročene na 10 godina i zaista je u tih 10 godina zaustavljen drastični pad nataliteta, kaže ona.

    „Ono što mi nećemo moći sigurno da činimo jesu ti krupni finansijski podsticaji“, ukazuje Slavica Đukić Dejanović, koja podseća da je Srbija ove godine usvojila Zakon o finansijskoj podršci porodici.

    Taj zakon je za svako novorođeno dete predvideo pomoć porodici u iznosu od 100.000 dinara, podseća ministarka i ukazuje na to da sada pravo na sredstva imaju sve zaposlene žene, nezavisno od toga da li su u stalnom radnom odnosu ili su poljoprivredni osiguranici, ili su angažovane ugovorom o delu o povremenim i privremenim poslovima. Sve žene imaju isti status kada rode bebu u pogledu nege deteta i porodiljskih odsustava, kao i finansijskih nadoknada.

    Suština je, smatra ona, da se natalitet može podizati samo skupom svih mera koje su podjednako značajne, da postoji njihov kontinuitet i da su oročene, posle čega sledi njihova analiza.

    Na takav način Rusija je za 10 godina uspela da dođe na nulu, odnosno da počne da registruje obnavljanje stanovništva, kaže Slavica Đukić Dejanović.

    Na pitanje koliko bi Srbiji trebalo vremena za isti rezultat, ona odgovara da je tih 10 godina upravo neki optimalan period.

    „Da bi se demografski indikatori analizirali, treba da prođe najmanje desetak godina. Ali mi uvek možemo da analiziramo primenu određenih mera koje popravljaju te indikatore. Tamo gde se radi sa određenim merama pronatalitetne politike, ima manje ili više uspeha. Tamo gde se ne radi, demografska situacija je iz godine u godinu sve gora“, ističe Đukić Dejanovićeva za Sputnjik.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    državna strategija, demografija, natalitet, Vladimir Putin, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga