22:46 04 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2483
    Pratite nas

    Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je da se produži amnestija kapitala, čime je faktički ponovo pozvao ruske milijardere i biznismene da svoj kapital vrate u Rusiju. Osim toga, Putin je predložio i da biznismeni, koji prebace svoje firme i kapital u Rusiju, budu oslobođeni plaćanja trinaestoprocentnog poreza.

    Ruski predsednik smatra da bi ovi predlozi mogli da budu „dodatni stimulans za prenos kapitala u Rusiju“. Kremlj je objasnio da amnestijom kapitala Putin želi da zaštiti ruski biznis od „brutalnih i netržišnih pretenzija“.

    Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov podsetio je na Putinove reči da se Zapadne zemlje u poslednje vreme ne pridržavaju uvek principa „nedodirljivosti privatne svojine“. Kako je rekao, pokušaji napada na nju su nezakoniti i neosnovani, a ruske vlasti i preduzetnici su se više puta sa tim suočavali.

    „Sve to se čini pod maskom restriktivnih mera i sankcija“, rekao je Peskov novinarima, odgovarajući na pitanje kako će produženje amnestije kapitala pomoći da se ublaži šteta od sankcija.

    Kako je objasnio, takva nesigurna atmosfera za investicije u inostranstvu može stvoriti nepogodnosti za ruski biznis i ruski kapital koji je tamo investiran.

    „A predsednik kao šef države pokrenuo je inicijativu da se stvore povoljni uslovi za poslovanje u Rusiji, ako oni žele da iskoriste priliku i da vrate svoj kapital u zemlju“, dodao je Peskov.

    Odgovarajući na pitanje zašto Rusija, koja prema Putinovim rečima ima dobru poslovnu klimu, stvara nekakve dodatne „bonuse“ za biznismene, Peskov je rekao da „savršenstvo nema granica“.

    Amnestija kapitala uvedena je u Rusiji 1. jula 2015. i bila je na snazi do 30. juna 2016. godine. Prema toj amnestiji, investitori koji vrate kapital u Rusiju, bili su zaštićeni od krivične ili administrativne odgovornosti, a takođe su bili oslobođeni i plaćanja poreza za prethodni period.

    Međutim, tadašnja amnestija kapitala nije dala rezultate na kakve su računale ruske vlasti. Prema navodima ruskih medija, tek oko 2.500 biznismena je iskoristilo tu mogućnost.

    Ruske vlasti priznaju da rezultati 2016. godine nisu ispunili očekivanja, ali smatraju da bi sada moglo da bude drugačije.

    Kako je objasnio ruski ministar finansija Anton Siluanov, mnogi preduzetnici, posebno oni „srednjeg nivoa“, nisu verovali u amnestiju kapitala, jer su se plašili da će informacije o njihovom poslovanju procuriti iz poreske službe i dospeti u ruke tužilaštva ili medija. Pošto se to nije dogodilo, poverenje se vratilo.

    „Zato mislim da danas, pogotovo u situaciji kada se vrši pritisak na ruski biznis u inostranstvu, ima osnova za to da ne samo prijave svoje račune, nego i da ih prebace u Rusiju, u ruske finansijske banke, gde će te aktive biti sigurnije zaštićene, nego u zapadnim finansijskim institucijama“, smatra Siluanov.

    Nedavno je američki Nacionalni biro za ekonomska istraživanja u svom izveštaju naveo da građani Rusije od 2015. godine drže u ofšoru sredstva, čiji je ekvivalent 75 odsto nacionalnog dohotka — približno toliko je registrovanih i u Rusiji.

    Svetska praksa pokazuje da amnestiju kapitala država počinje iz dva razloga: za dobijanje dodatnih sredstava u budžet i normalizaciju poslovne klime.

    Mišljenja o tome kako će Putinova ponuda biti prihvaćena među ruskim biznismenima u inostranstvu su podeljena. Dok jedni veruju da bi Putinov predlog, ovog puta, mogao da bude prihvaćen i da bi mogao da dovede do značajnog priliva novca u Rusiju, kojoj su potrebna ulaganja, drugi smatraju da su male šanse da će drugi pokušaj amnestije biti uspešan.

    „Videćemo da li će drugi pokušaj uspeti. Jedina kategorija ljudi, koja bi iskoristila te šanse koje predviđa druga amnestija kapitala, jeste ona koja je bliska rukovodstvu Rusije i koja ozbiljno strahuje da bi mogla da se nađe na antiruskom sankcionom spisku. Ali, takvih ljudi je veoma malo. Po pravilu, veći deo njih i bez toga ima kapital u ruskoj jurisdikciji. Zato mi se čini da takvi predlozi nemaju veliki potencijal. To jest, s jedne strane, treba ih sprovesti kako bi bolje razumeli situaciju, a s druge strane, ne bi se trebalo zavaravati i misliti da će iznosi, koji će se na taj način eventualno vratiti u Rusiji, biti veliki i da će značajnije uticati na rusku ekonomiju. Ipak, ukoliko bi se stvorila dobra klima, određeni deo sredstava bi mogao da se vrati u zemlju“, kaže za Sputnjik ekonomski stručnjak Sergej Hestanov.

    Njegove kolege kažu da je za realizaciju amnestije potreban kompromis interesa biznisa i države. Kako navode ekonomisti, kapitalu su potrebne garancije i korist, a državi — mogućnost povećanja investicija i popunjavanje budžeta.

    Eksperti ističu da je Putinova ideja dobra i da bi, ukoliko je investitori ozbiljno shvate, mogla da pripomogne ruskoj ekonomiji, koja se suočava sa zapadnim sankcijama, a sa druge strane, to bi moglo da ide na ruku i ruskim biznismenima, s obzirom na to da bi značajan deo njihovih sredstava u inostranstvu mogao da se nađe na udaru sankcija i bude zamrznut, a u takvim uslovima vraćanje u Rusiju je jedina opcija spasa kapitala.

    Inače, smatra se da se termin „ekonomska amnestija“ (amnestija kapitala) pojavio u posleratnim godinama u Zapadnoj Evropi. Prvi put su takve ekonomske mere bile sprovedene u Švajcarskoj, kada su bili amnestirani depoziti i kapitali Trećeg rajha. Rezultat te amnestije bio je jačanje bankarskog sistema Švajcarske.

    Ekonomsku amnestiju su osamdesetih godina sprovodile i Argentina, Francuska, Indija i Belgija (2004.) ali, prema mišljenju eksperata, amnestija u tim zemljama nije dala očekivane rezultate.

    U svetskoj praksi primer uspešne ekonomske amnestije zabeležen je početkom dvehiljaditih u Italiji, kao i u Irskoj, 1988. godine.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    amnestija kapitala, oligarsi, biznis, Vladimir Putin, Zapad
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga