15:50 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Aktivisti ukrajinskih nacionalističih partija nose baklje na obeležavanju 109. godišnjice rođenja Stepana Bandere u Kijevu

    Zašto Evropa žmuri i ćuti dok banderovci šetaju

    © REUTERS / Valentyn Ogirenko
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    494
    Pratite nas

    U Kijevu je prvog dana januara održana „Povorka baklji“ u čast 109. godišnjice od rođenja Stepana Bandere, lidera ukrajinskih nacionalista. Mediji su javili da je u povorci učestvovalo oko hiljadu ljudi, što je značajno manje nego prethodnih godina.

    To što je Nova godina za oko hiljadu žitelja Kijeva i još nekoliko hiljada Ukrajinaca po čitavoj zemlji počela šetnjom, ne bi bilo čudno da se oni nisu okupili povodom obeležavanja rođendana Stepana Bandere (1909-1959), pokojnog lidera Organizacije ukrajinskih nacionalista, čiji je glavni cilj bila borba za nezavisnost Ukrajine. Bandera je u istoriji ostao poznat i kao jedan od glavnih inicijatora stvaranja Ukrajinske pobunjeničke armije (UPA). Pošto su sledbenici te organizacije aktivni i danas, važno je istaći da je odlukom Vrhovnog suda RF od 2014. godine ona proglašena za ekstremističku i zabranjena na teritoriji Rusije.

    Svetlana Kalmikina, ruska novinarka i kolumnista, za Sputnjik kaže da, prema njenom mišljenju, za ta okupljanja ne bi trebalo da bude ni razumevanja ni objašnjenja:

    „Iz godine u godinu se po Ukrajini često organizuju šetnje sa bakljama koje imaju za cilj podršku nekoj istorijskoj ličnosti ili dešavanju koje nosi ekstremno nacionalistički karakter. U Evropi vrlo dobro znaju koja je poruka tih šetnji, nema tu nedoumica povodom mogućeg, takoreći ’nepravilnog tumačenja‘ simbolike. Odavno su u celom svetu pristalice takvih ideologija osuđene zbog krivičnog karaktera i blago rečeno neprijateljske ideologije.“

    Kao organizatori ovogodišnje šetnje navode se Ukrajinska unija „Sloboda“ i „Nacionalni korpus“. Naravno, nezaobilazna u takvim situacijama je Ukrajinska asocijacija radikalnih nacionalističkih organizacija „Desni sektor“, koja je, takođe na osnovu odluke Vrhovnog suda, zabranjena na teritoriji RF.

    Nije tajna da su godinama na meti Ukrajinske pobunjeničke armije bili i građani Poljske. Zato ne čudi to što je 2016. godine Sejm Poljske, odnosno Donji dom Parlamenta proglasio 11. jul za Dan sećanja na žrtve genocida koji su izveli ukrajinski nacionalisti protiv stanovnika Poljske u periodu od 1943. do 1945. godine. U odgovarajućoj rezoluciji se navodi da su u „masakru u Volinju, osim Poljaka, poginuli i Jevreji, Jermeni, Česi i predstavnici drugih nacionalnih manjina, kao i Ukrajinci, koji su pokušavali da pomognu žrtvama“.

    U Poljskoj su zbog svega navedenog više puta zvanično izjavljivali da Varšava neće podržati ulazak Ukrajine u EU, sve dok se Kijev zvanično ne odrekne veličanja lika i dela Stepana Bandere. Zato je sada više nego čudno to što i EU i Varšava ćute, smatra Svetlana Kalmikina.

    „Ne razumem zašto evropske vlasti tako mirno posmatraju i uopšte ne reaguju na te šetnje. Da li misle da su to takozvane ’dečje bolesti‘ koje će Ukrajina prerasti i da se to više neće dešavati? I verovatno se nadaju da se takvi potezi neće lako preliti na neke druge države u okruženju? Mislim da je takva reakcije Evrope ili naivna ili neodgovorna. Ne bi se smele zatvarati oči pred ovakvim dešavanjima, jer ona su potencijalno veoma opasna.“

    Šetnju u Kijevu je ove godine nadgledalo 1.300 policajaca i 730 pripadnika oružanih snaga. Početak godine je obeležilo ukupno 57 masovnih okupljanja nacionalista u 21 regionu Ukrajine. Procenjuje se da je širom zemlje u šetnjama učestvovalo oko 6.500 ljudi. Osim već tradicionalnih okupljanja na zapadu zemlje, interesantno je da su se ove godine nacionalisti okupili i u nekim delovima Donjecke oblasti. Naša sagovornica ističe da je ovogodišnju šetnju u Kijevu u odnosu na prethodne godine obeležio relativno mali broj okupljenih nacionalista.

    „Interesantno je da je ove godine bilo prisutno najmanje pristalica Bandere do sada, prema informacijama agencija svega oko 1.000 njih. Prethodnih godina se dešavalo da ih bude i do 10.000. Bukvalno reka banderovaca je ’tekla‘ ulicama Kijeva. Dozvolite da budem ironična, pa da se zapitam da li su neki zauzeti protestima na Majdanu protiv Porošenka, te nisu mogli da budu u koloni zajedno sa onima koji podržavaju ekstremni nacionalizam.“

    Trebalo bi pomenuti i reakciju premijera Krima Sergeja Aksjonova, koji je na svom profilu na Fejsbuku pozvao međunarodnu zajednicu da osudi delovanje banderovaca i uopšte ukrajinsku nacionalističku ideologiju. Aksjonov je u komentaru istakao da je indikativno to što većina onih koji šetaju preko lica nose poveze. Kako je objasnio krimski premijer, „oni znaju da ih ubedljiva većina stanovnika Ukrajine ne podržava i da će bez obzira na to što kriju lice morati uskoro da odgovaraju za učinjeno“.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    marš, Nacisti, Stepan Bandera, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga