17:34 06 April 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 587
    Pratite nas

    Iran ima razvijenu prehrambenu industriju, narod nije gladan i ne može se reći da je kvalitet života tamo veoma loš. Iako bi trebalo pomenuti da je stanovništvo umorno od religioznog puritanstva vladajućeg režima, pitanje je šta nude oni koji žele svrgavanje vlasti u Iranu?

    Komandant iranskog Korpusa čuvara islamske revolucije Mohamed Ali Džafari izjavio je danas da je pobuna u zemlji završena bezuspešno za demonstrante, ali poslednjih nekoliko dana velikim gradovima Irana, između kojih su prestonica Teheran, Mehšed, Isfahan i Rešt tutnjali su brojni protesti. Dok iranski predsednik Hasan Ruhani izjavljuje da su demonstracije izazvane unutrašnjim problemima, a podstaknute od strane drugih država, predsednik SAD  zagonetno tvituje da će „narodu Irana pružiti podršku, kad za to dođe vreme".

    Demonstracije u Iranu
    © AP Photo / Mehdi Pedramkhoo/Mehr News Agency

    Emad Abšenas, kolumnista iz Teherana za Sputnjik objašnjava da su parole koje su se mogle čuti na početku protesta iz sfere „socijalnog bunta", poslednjih dana dobile političku notu.

    Abšenas dodaje da je bespredmetno poricati ekonomske probleme koji su zadesili Iran, nastalih kao posledica dugogodišnjih ekonomskih sankcija koje su nametnule SAD.

    Međutim, Semjon Bagdasarov ruski stručnjak  i poznavalac prilika u Iranu, direktor Centra za proučavanje Bliskog istoka i Centralne Azije, smatra da je pozivanje na „izuzetno" tešku ekonomsku situaciju preterano:

    „Ako posmatramo samo podatke onih institucija koje su deo Međunarodnog monetarnog fonda, oni kažu da je inflacija iznosi 8% ili 8,5% što uopšte nije neka tragična cifra. Nezaposlenost iznosi  11%, siromašnih je 9,5%, rast BDP je malo više od 4%. Iran ima dobro razvijenu prehrambenu industriju, narod nije gladan i ne može se reći da je kvalitet života tamo veoma loš".

    Velike nade iranskog naroda budio je potpis na sporazumu o nuklearnom programu Iranu 2015.godine u Beču, između zvaničnog Teherana i predstavnika međunarodne zajednice. Iako je još tada ostalo da se mnoge odredbe ovog sporazuma naknadno definišu, stanovništvo Irana se ponadalo da će uz predviđeno ukidanje dela sankcija i unutrašnja politika postati manje rigidna. Međutim, ništa od toga se nije dogodilo.

    Predsednik Tramp je od početka opovrgavao legitimitet ovog sporazuma i otvoreno nazivao Iran državom koja pomaže teroristima. Zato sad valjda ne bi trebalo da čudi to što Tramp  za poslednja događanja na Tviteru piše „da poštuje borbu iranskog naroda protiv  korumpirane vlasti".

    Bagdasarov, međutim, smatra da nisu manjkavosti  sporazuma bile jedan od ključnih razloga za izbijanje protesta:

    „Dešavanja u Iranu nisu samo posledica nedorečenosti sporazuma iz Beča koji je trebalo da reguliše nuklearni program Irana, već i nezadovoljstvo zapadnih država, SAD i nekih bliskoistočnih zemalja poput Saudijske Arabije, ekspanzijom Irana i njegovom politikom uopšte", konstatuje Bagdasarov i dodaje da je jasno da su prostesi  unapred bili osmišljeni i pripremljeni.  „Po običaju korišćen je bunt mladih, a upravo u Iranu omladine ima mnogo i tako je to sve krenulo", objašnjava naš sagovornik.

    Emad Abšenas konstatuje ono što je mnogima čitajući vesti iz Irana sigurno već palo na pamet: da dešavanja u njegovoj zemlji veoma podsećaju na početak sukoba u Siriji. Ali, u sadašnjim protestima u velikim iranskim gradovima, za sada nema džihadista, ističe Abšenas i pita se šta oni koji se sada glasno zalažu za svrgavanje vlasti u Islamskoj republici nude u zamenu?

    Iranski kolumnista za Sputnjik ističe da je Ajatolah Hamnej svojim delovanjem doveo do toga da svetska javnost poima Iran kao jednu od najstabilnijih zemalja regiona. Međutim,  prema mišljenju jednog dela stručnjaka za Bliski istok, upravo je rigidni religiozni režim u Iranu jedan od razloga za bunt i iskra koja je naterala omladinu na ulice.

    U tom smislu Bagdasarov kaže da je u Iranu zaista prisutno unutrašnje nezadovoljstvo.

    „Najpre bi trebalo pomenuti da je stanovništvo umorno od religioznog puritanstva vladajućeg režima. To je činjenica koja se ne sme prenebregnuti. Narod bi zaista želeo da se mule vrate u džamije i da se bave svojim religioznim poslovima a ne politikom i upravljanjem državom. Omladina naravno želi više sloboda, želi promene. Ne čudi činjenica da je 90% učesnika protesta upravo omladina", konstatuje direktor Centra za proučavanje Bliskog istoka i Centralne Azije.

    Lider Iranske revolucionarne garde general-major Mohamed Ali Džafari je, prema poslednjim informacijama, izjavio da smatra da su protesti završeni bez uspeha po demonstrante. On je dodao da je broj onih koji su protestovali, njih petnaestak hiljada „beznačajno mali" naspram ukupnog broja stanovnika Irana.

    Prethodnih dana je tokom demonstracija i protesta u gradovima širom Irana, prema pisanjima lokalnih medija, život izgubilo 20 osoba, a nešto manje od 500 osoba je privedeno.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    nemiri, Iran
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga