15:17 13 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Srbija, SAD, EU - ilustracija

    Zašto Zapad nije uspeo da utera ljubav Srbima

    CC BY 2.0 / Mantas Lang
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    31642

    Rezultati velikog međunarodnog istraživanja „Kraj godine, svetski lideri“, agencije „Medijum galup“ pokazali su da su Srbi — mimo sveta. Dok su na globalnom nivou najpopularniji lideri papa Franja, Angela Merkel i Emanuel Makron, simpatije Srba uživaju ruski i kineski predsednik Vladimir Putin i Si Đinping.

    Istoričar dr Aleksandar Raković kaže za Sputnjik da su rezultati u Srbiji drugačiji nego na globalnom nivou zato što je Srbija u poslednjih tridesetak godina „imala drugačiji razvoj od ostalih zemalja“.

    „Ne mogu u Srbiji biti popularni lideri država koje su bombardovale Srbiju i radile joj o glavi. Prema tome, logično je da budu najpopularniji oni koji su Srbiji pomagali i pružali joj ruku, a to su Rusija i Kina i njihovi predsednici. Za mene je to očekivano i ako pogledamo i druge aspekte i ako se malo udubimo u srpsku javnost, onda vidimo da su ti osećaji prema Rusiji i Kini i drugim zemljama sa kojima je Srbija delila sudbinu, vrlo pozitivni, prijateljski, pa čak i bratski“, smatra Raković.

    Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da, upravo zbog toga što se bavi istraživanjima javnog mnjenja, u njih ne veruje. Kad je reč o papi Franji, moguće je da je globalno najpopularniji lider, zato što je od dana kad je izabran za poglavara Rimokatoličke crkve slao miroljubive i poruke tolerancije. Milivojević, međutim, nije siguran da je dobar plasman Merkelove na listi globalnih lidera tačan, već je pre spinovan.

    Kad je reč o srpskom izboru, vrlo je verovatno da ruski i kineski predsednik jesu ljudi koji su najpopularniji iz više razloga.

    „Prvo, u Srbiji postoji nešto što je deo srpskog identiteta, a to je rusofilija, kao i višak pozitivnih emocija kojih Srbi, mahom, imaju prema Kinezima, bez obzira ko Kinu u datom trenutku predstavlja. Dakle, to nije vezivanje za ličnost, već pre svega za Rusiju i Kinu kao takve“, ističe Milivojević.

    Delegacija Srbije u poseti Valentini Matvijenko
    © Sputnik / Olivera Ikodinović

    Kad je reč o Angeli Merkel koja se u Srbiji našla na trećem mestu po popularnosti, Milivojević smatra da je evidentno da to nije tačno i da je njen plasman izveden na osnovu toga što je „glavni protagonista priče o ljubavi sa Nemcima na silu“ Aleksandar Vučić dobio 56 odsto glasova na izborima, što je tumačenje koje ne drži vodu, s obzirom da je među tih 56 odsto koji su glasali za Vučića ogromna većina onih „koji su mnogo više rusofili nego germanofili“.

    Raković ističe da je poznato da je stav javnog mnjenja Srbije okrenut protiv NATO-a i da nije većinski okrenut ka ulasku u EU.

    „Državne vlasti su se opredelile za drugačiji put i one će za taj put morati ponovo da pitaju građane, da dobiju odobrenje na nekim sledećim izborima ili čak na referendumu. Ukoliko to pitanje bude postavljeno, građani će dati odgovor onakav kakav daju i u anketama“, kaže Raković.

    Prema njegovim rečima, rezultati ankete pokazali su da su Srbi potpuno otporni na zapadnu propagandu, najpre zbog toga što su, preko svojih leđa, osetili i „oružanu propagandu“ koja ide uporedo sa medijskom.

    „Svi Srbi su dobili po leđima od te propagande, tako da nosioci te propagande ne mogu da ih lažu. Gde god je bilo moguće u nekoj zemlji da ljudi imaju svest šta znači taj mir koji se donosi bombama, ti ljudi ne mogu pozitivno da misle ni o tim medijskim bombama, koje samo na drugačiji način žele da uteruju jedan novi model, koji je potpuno u neskladu sa pravoslavnom civilizacijom i identitetom srpskog naroda“, ističe Raković.

    Kad je reč o očiglednom padu poverenja Srba u aktuelnog američkog predsednika, Milivojević smatra da su Srbi očigledno previše očekivali od Trampa.

    „Kad govorimo o srpskim pozitivnim emocijama prema Trampu tokom predizborne kampanje u SAD, one su bile jedna vrsta reakcije na sve ono negativno što su prema Srbiji učinile prethodne demokratske administracije, od Klintonove do Obamine, odnosno oni koji su personifikovali te dve administracije. Nije tu bilo neke prevelike ljubavi prema Trampu, a sa druge strane, usledilo je razočarenje, jer Srbi su živeli u zabludi da će se američka spoljna politika menjati, zaboravljajući da je jedna od konstanti američkog identiteta da se sve može menjati, ali ne i spoljna politika, uz onu sintagmu da Amerika ima pravo da interveniše svugde gde je ugrožen američki nacionalni interes, a to gde je ugrožen — sama Amerika odlučuje“, kaže Milivojević.

    Pad poverenja Srba u Trampa Raković objašnjava njegovim porazima kod kuće, podsećajući da se on odrekao svojih najbližih saradnika kad je došao na vlast, kao i da nije ispunio nijedno predizborno obećanje.

    „Od njegove najave obračuna sa vašingtonskom močvarom, došli smo do toga da je on postao deo te vašingtonske močvare i zbog toga ljudi u našoj zemlji nemaju poverenja u njega. Ranije su imali poverenje da će taj pritisak koji je Amerika stalno nametala Srbiji od 1991. do danas konačno splasnuti, ali kao što vidimo, on je isti, čak dobija i neke nove zamahe i tu je i uzrok ovom velikom razočarenju koje Srbi imaju u Trampa. Dosta su očekivali. Srbi su na neki način bili očarani Trampom, a sad su razočarani“, zaključio je Raković.

     

    Tagovi:
    popularnost, istraživaanje, poverenje, javno mnjenje, NATO, EU, papa Franja, Si Đinping, Aleksandar Raković, Bil Klinton, Cvijetin Milivojević, Barak Obama, Angela Merkel, Vladimir Putin, Nemačka, SAD, Kina, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga