01:40 17 Jul 2018
Slušajte Sputnik
    Senator Ben Kardin

    Poziv na juriš: Amerika borbu protiv Rusije počinje u — Beogradu

    © AP Photo / Martin Meissner
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić, Jovana Vukotić
    Crveni telefon (106)
    9185

    Američke demokrate su jasno i glasno pozvale određene atlantske krugove da se aktiviraju na Balkanu. Jer, ako su uspeli da Crnu Goru okrenu protiv Rusije, zašto ne bi pokušali da učine isto i sa Srbijom? Druga je stvar što su se vremena promenila.

    „Putinov asimetrični napad na demokratiju u Rusiji i Evropi: Implikacije na nacionalnu bezbednost SAD“, naziv je izveštaja pripremljenog za Senatov Komitet za spoljne odnose i govori o „višegodišnjim i neprekidnim napadima“ režima Vladimira Putina i pokušajima da se uruše demokratija i vladavina prava u Evropi i SAD.

    Izveštaj obrađuje uticaj Kremlja na 19 zemalja i govori o „metodi odbrane“, a u zaključcima o Srbiji se navodi da je Srbija ključna u regionu i da bi borba protiv „malignog uticaja Rusije“ u ovom delu Evrope trebalo da otpočne upravo u Beogradu.

    Iskusni diplomata Vladislav Jovanović kaže za Sputnjik da ta inicijativa demokratskih senatora ima dve strane, jedna je okrenuta prema Srbiji, a druga prema Rusiji.

    Vezati ruke Srbiji, isterati Rusiju

    Prema Srbiji pokazuje da Amerika i inicijatori tog predloga Srbiju više gledaju kao objekat želja nego kao suverenu državu koja može samostalno da brine o svojim interesima i da određuje koja strana kad i koliko vrši nekakav ćudljivi maligni uticaj na nju. Što se tiče Rusije, ukazuje Jovanović, tu bi valjala da posluži ona narodna izreka —drž′te lopova, pošto ako se meri ruski uticaj u Srbiji sa uticajem Amerike i njihovih saveznika i organizacija, onda je to otprilike 1:100.

    „Pregolem je dominirajući uticaj Amerike i zapadnih zemalja u Srbiji u odnosu na Rusiju. To se ogleda i u mešanju u izborne procese. Podsetimo da su se do 2000. Amerika i zapadne zemlje otvoreno mešale u izborne procese finansijski, politički, propagandno, informativno, i time su se još i hvalili. Da ne govorimo o drugim oblicima mešanja koji su nastavili kasnije“, jasan je Jovanović.

    „Što se tiče ostalih oblika njihovog prisustva to je posebno izraženo u često neodmerenim izjavama koje daju u odnosu na Srbiju gde se pokazuju otvoreni pokušaji uticaja na njene spoljnopolitičke stavove. Što se tiče nevladinih organizacija, i tu su takozvane prozapadne nevladine organizacije u ogromnoj nadmoći u odnosu na verovatno mali broj, čak zanemarujuće manji broj koje Rusija ima“, secira Jovanović za Sputnjik.

    Američki vojnik ispred aviona raptor
    © AFP 2018 / DANIEL MIHAILESCU

    Prema tome, ukazuje on, ta inicijativa nije odraz neke iskrene želje za popravljanjem prisustva i uticaja Amerike u Srbiji, koliko jeste da se Srbiji vežu ruke i da se, ako je ikako moguće, potpuno istera svaki oblik uticaja Rusije u Srbiji, a time i na Balkanu.

    Izmenjeni odnosi na Balkanu

    Pojavljivanje tog izveštaja, prema mišljenju politikologa Dmitrija Evstafijeva, stručaka za Ameriku i Kanadu, znači da počinje novo zaoštravanje unutrašnje političke borbe unutar SAD. Savršeno je jasno, smatra taj politikolog, da Trampova administracija nije uspela da pobedi Demokratsku partiju u informacionom ratu, odnosno da demokrate koriste sve raspoložive resurse i mogućnosti kako bi optužili Trampa za to da je navodno izdao interese Amerike u međunarodnim okvirima.

    „Zloćudni uticaj Rusije u Srbiji manifestuje se kroz kulturne veze, propagandu, energiju i razvoj vojnih odnosa“, ukazuju demokratski senatori. Navodi se i da je, prema podacima Stejt departmenta, u Srbiji znatno povećan broj nevladinih organizacija i medija sa proruskim stavom.

    Objektivno gledano, konstatuje Dmitrij Evstafijev, izveštaj odražava potpuno izmenjene odnose snaga u Evropi i konkretno na Balkanu, a to se najpre vidi kroz to kako ko vrši različite uticaje putem, na primer, nevladinih organizacija i medija koji deluju u novim formatima.

    „SAD nemaju više taj neprikosnoveni primat i to ih užasno brine i plaši. Ovaj izveštaj oslikava ono što misle američke elite i establišment. Druga je stvar što se sve rečeno pretvara u opštu antirusku histeriju, što je veoma, veoma opasno“, konkretan je Evstafijev.

    Američka spoljna politika prema Srbiji veoma detaljno je formulisana i demonstrirana još 1999, smatra i Dmitrij Evstafijev, kad je putem vojne intervencije, odnosno bombardovanja, Kosovo odvojeno od Srbije.

    Vremena su promenjena, ali

    „Iako izveštaj nema obavezujuć karakter za američke institucije, mi smo ga vrlo ozbiljno shvatili, jer on ipak jeste zvanični dokument. To je dokument koji jasno i glasno definiše poziv određenim atlantskim krugovima da se aktiviraju na Balkanu. Jer, ako su uspeli da Crnu Goru okrenu protiv Rusije, zašto ne bi pokušali da učine isto i sa Srbijom? Druga je stvar što su se vremena promenila“, napominje Evstafijev.

    S druge strane, Vladislav Jovanović sugeriše da ovakav stav Amerike ne odgovara tezi o slobodnoj utakmici i takmičenju. Ako neko vrši uticaj u Srbiji preko oblika koji smatra dozvoljenim, pita Jovanović, zašto to ne bi omogućio i nekom drugom, jer se na tržištu vrednosti postiže da prevagu odnesu stvarne vrednosti, a ne samoproglašene ili nametnute.

    „Prema tome, ova inicijativa nema mnogo izgleda za uspeh, a i odražava drugo, pozadinsko, gledanje u Americi — da se prvobitna težnja i ideja da ceo Balkan potpadne pod apsolutni uticaj zapadnih organizacija počinje da klati i da izmiče. Ne samo zbog relativnog porasta uticaja Rusije, nego i zbog kontinuiranog porasta uticaja Kine, Turske i nekih drugih zemalja“, podvlači Jovanović.

    Pomenuti izveštaj, smatra politikolog Dmitrij Evstafijev, najpre pokazuje stavove Trampovih protivnika.

    „Jasno je da Tramp smanjuje učešće i prisustvo Amerike u brojnim institucijama, pa i na Balkanu. Jasno je i da je Balkan izgubio značaj, to jest prioritet, i to principu ’šta bude — biće‘. Ljudi koji su sad glasno protiv politike Amerike na Balkanu zapravo traže način i razlog za kritiku više na račun Trampa“, naglašava Evstafijev.

    Svako ko pretenduje na apsolutni uticaj i kontrolu na Balkanu ima problem sa istorijom, posebno ističe Vladislav Jovanović i podseća da se to pokazalo nemogućim.

    „Nijedna velika sila dosad, ne samo u moderno doba, nego u poslednjih hiljadu godina, nije uspevala da svoj uticaj apsolutno nametne celom regionu. Uvek je to morala da deli sa nekim drugim ili drugima ili da trpi osporavanja. To je ono što bi trebalo svi da izvuku kao zaključak“, zaključuje Jovanović.

     

    Tema:
    Crveni telefon (106)

    Slično:

    Samo u Sputnjiku: Duel evrofanatika i evroskeptika (audio)
    Američka ofanziva: Sandžak — novo Kosovo za Srbiju
    Globalisti pred slomom: Pretvaraju Ameriku u Balkan — to im je poslednja slamka spasa
    Ili – ili: Šta bi bilo da se Čepurin ponašao prema Srbiji kao Hojt Ji?
    Ucena i posledice: Priprema li Amerika novi Majdan u Srbiji
    Tagovi:
    srpsko-ruska vojna saradnja, politička kultura, Demokrate, Tramp, Republikanci, Senat, Balkan, Amerika, uticaj, Rusija, istorija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga