01:29 21 Januar 2018
Beograd+ 2°C
Niš+ 1°C
Slušajte Sputnik
    Portret Redžepa Tajipa Erdogana u Sarajevu

    Ima li Erdogan posebnu misiju u Bosni koja se ni Bakiru ne dopada

    © AFP 2018/ ELVIS BARUKCIC /
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić
    Balkanske igre bez granica (51)
    0 321

    Ukoliko kao predstavnik Hrvata bude izabran neki građanista hrvatske nacionalnosti biće to ulje na vatru hercegbosanskog nezadovoljstva i pojačanih zahteva za treći entitet. Srpska podržava zajednički otpor bošnjačkom centralizmu i unitarizmu koje Sarajevo, uz podršku SAD, gura, na račun Srba i Hrvata.

    Zagreb očigledno internacionalizuje problem Hrvata u Federaciji BiH, prva je reakcija profesora Nenada Kecmanovića, na vest da je tokom sastanka Redžepa Tajipa Erdogana i hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović, turski predsednik pozvao Bakira Izetbegovića i pitao ga da li je za trilateralu na ministarskom nivou, pa zatim na predsedničkom.

    Ne možete tek tako napustiti građanski princip i uraditi što vam traže HDZ, HNS ili Čović i krenuti u segregaciju izbornog sistema, istakao je Izetbegović, i napomenuo da su balansi osetljivi.

    Što ne može Nemačka, može Turska?

    „Kolinda i Plenković, kao prethodno ni sam Dragan Čović, nisu uspeli da ubede Izetbegovića da treba promeniti izborni zakon prema kojem hrvatskog predstavnika u Predsedništvu BiH mogu da izaberu Bošnjaci. Zato su najpre tražili pomoć Nemačke i u prvi mah je izgledalo da će to biti dovoljno. Sad je Kolinda otišla na još jaču adresu. Erdogan se predstavlja kao nosilac Alijinog amaneta. ’Sultan‘, kako ga od milja zovu, jeste lider u bošnjačkoj matici u Turskoj. A zna se da je i privatno Bakirov lični i porodični prijatelj“, naglašava Kecmanović za Sputnjik.

    Erdoganu je, naravno, ukazuje taj profesor, jako imponovalo da se uključi u rešavanje evropskih problema, ali je već u toku razgovora sa Kolindom telefonski konsultovao Bakira.

    „Saglasnost oko trojnog sastanka, prvo na nivou ministara spoljnih poslova, a onda i na predsedničkom donela je poene i Ankari i Zagrebu i Sarajevu, ali podseća na ono Čerčilovo: ’Ako nešto nećeš da rešiš najbolje je formiraj komisiju‘. Osam meseci uoči izbora, Izetbegović sigurno neće ni za dlaku popustiti, kao što će, ako obnovi mandat, takođe sigurno biti popustljiviji. Kolinda će imati alibi pred Herceg-Bosancima da se za njih zauzima na najvišem nivou. A Erdogan će uživati u ulozi neoosmanskog medijatora na Balkanu“, rezonuje Nenad Kecmanović za Sputnjik.

    Biskupi
    © AP Photo/ Alessandra Tarantino/file

    Dragan Čović će, međutim, u međuvremenu ući u još jedne izbore sa rizikom da njegov novi mandat zavisi od glasova bošnjačkih birača, koji će glasati i za crnog đavola pre nego za njega, konstatuje Kecmanović.

    Ako ne dobiju malo, tražiće više

    „Prođe li opet neki građanista hrvatske nacionalnosti, kakav je bio Željko Komšić, biće to ulje na vatru herceg-bosanskog nezadovoljstva i pojačanih zahteva za treći entitet. Republika Srpska podržava takve zahteve Herceg-Bosanaca u zajedničkom otporu bošnjačkom centralizmu i unitarizmu koje muslimansko Sarajevo, uz podršku SAD, gura, kako u BiH na račun Srba, tako i u Federaciji na račun Hrvata“, podvlači Kecmanović.

    Kad Izetbegović, povodom sastanka Erdogana i Kolinde, podseća na svoju privrženost građanskom principu, on se, prema Kecmanovićevom mišljenju, obraća za pomoć Vašingtonu. I to samo implicite, dakako, da ne bi iritirao Erdogana.

    „Međutim, probošnjački Amerikanac Danijel Server ih je ohladio izjavom da SAD imaju preča posla od unutrašnjih problema u BiH i da ih jedino interesuje postojanost njenih spoljnih granica. Time, jasno je, aludira na navodne secesionističke ambicije RS. Ne samo njemu, očito smeta što se sa pometnjom u bošnjačko-hrvatskim odnosima, fokus pomera sa Srpske na Federaciju i što više nisu Srbi dežurni remetilački faktor u BiH“, ukazuje Kecmanović.

    Ipak, najveći paradoks nastale situacije je, sugeriše Kecmanović, u tome je što se sad Bošnjaci pozivaju na Dejton, iako su ga do juče, 25 godina, osporavali. Naime, važeći izborni zakon u Federaciji jeste objektivno na štetu Hrvata, ali je ta sistemska greška zapisana u Dejtonskom sporazumu.

     

    Tema:
    Balkanske igre bez granica (51)

    Slično:

    Dodik: Hrvati neka me se ne plaše, a Rusiji da objasne
    Hrvati u BiH poručili Kataloncima: Mi smo sledeći
    Dok biskupi kroje Bosnu, vladikama mere svaku reč
    Ovo nije sevdalinka: Erdogan je u Srbiji prekršio Alijin amanet
    Tagovi:
    Hrvatski entitet u BiH, Federacija BiH, Kolinda Grabar Kitarović, Redžep Tajip Erdogan, Sultan, Bakir Izetbegović, Nemačka, Turska, Bosna i Hercegovina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga