10:43 25 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11153
    Pratite nas

    Film Borisa Malagurskog „Kosovo — momenat u civilizaciji“ doživeo je i moskovsku premijeru. Rusija je prva pravoslavna zemlja, van Balkana, u kojoj je taj dokumentarac prikazan. Premijera je počela minutom ćutanja, kojom je odata počast mučki ubijenom lideru kosovskih Srba Oliveru Ivanoviću.

    Film, koji prikazuje ugroženost srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, izazvao je snažne emocije moskovske publike, i kako su naveli gledaoci, dvojaka osećanja — s jedne strane osećanje „beznađa“, a sa druge „revolta“.

    Ambasador Srbije u Moskvi dr Slavenko Terzić je ocenio da je film pokazao „suštinu drame naše civilizacije na KiM“, a da je Malagurski na perfektan način prikazao dostignuća naše kulture, pre svega Srednjeg veka — Dečane, Pećku Patrijaršiju, Gračanicu…

    „Film je pokazao suštinu istorije srpskog naroda na KiM, pokazao je da je KiM izvor duhovnog, kulturnog i političkog identiteta srpskog naroda… Svedoci smo drame našeg kulturnog nasleđa i našeg naroda u tom istorijskom kraju Srbije. Nažalost, ceo svet, a pre svega zapadni posmatra na tu dramu sa određenom ravnodušnošću“, rekao je Terzić.

    Ambasador je istakao da se već više vekova dešava etničko čišćenje srpskog naroda na toj srpskoj zemlji.

    „Albanci na Kosovu i Metohiji nisu istorijski stanovnici te teritorije, oni su tamo došli krajem 17. veka, a u poslednja tri veka, oni su neprestano sistematski, uz podršku velikih sila, organizovali etničko čišćenje tih teritorija. O tome govore mnoge istorijske činjenice“, istakao je ambasador.

    Režiser Boris Malagurski je rekao da je film snimio kako bi pokazao istinu, a takođe i nepravdu sa kojom se Srbija suočava po pitanju Kosova u poslednjih 20 godina, ali i kroz celu svoju istoriju.

    On je podsetio na brojne napade na srpske svetinje i uništavanje srpskih crkava i manastira poslednjih decenija, a posebno tokom NATO bombardovanja 1999, kao i za vreme martovskog pogroma Srba na Kosovu 2004. godine.

    Malagurski je rekao da su ti napadi izvršeni zato što se srpske svetinje smatraju „simbolima našeg istorijskog prisustva na KiM“.

    Promocija u Moskvi filma Borisa Malagurskog „Kosovo — momenat u civilizaciji“
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Promocija u Moskvi filma Borisa Malagurskog „Kosovo — momenat u civilizaciji“

    „Snimio sam taj film, jer sam hteo da kažem svetu o toj nepravdi koja se dešava i traje sve do danas. Pre samo nekoliko dana poznati srpski političar je ubijen na teritoriji Kosova. Kao što vidite, opasnost je i dalje prisutna“, naglasio je Malagurski, dodajući da se Srbi u tom delu zemlje ni danas ne osećaju bezbedno.

    Režiser je podvukao da će bez obzira na pretnje koje su dobijali on i njegovi saradnici zbog filma o Kosovu „nastaviti bitku za pravdu“.

    Malagurski je takođe podsetio da je njegov film o srpskoj kulturnoj baštini na Kosovu i Metohiji deo šire kampanje Srbije protiv članstva Kosova u Unesku.

    Predsednik Međunarodnog fonda pravoslavnih naroda i profesor Moskovskog univerziteta za međunarodne odnose Valerij Aleksejev je rekao da je film Borisa Malagurskog na njega ostavio utisak svojom „apsolutnom objektivnošću“.

    On je ocenio da tema Kosova kao problema za Evropu, a posebno za srpski narod, nije nova, ali da je taj film „svedočanstvo duboke krize naše civilizacije“, a posebno evropske, pošto, kako je rekao, evropska civilizacija gubi svoj identitet.

    „Mi smo u tom filmu videli bol i dramu srpskog naroda. Problem Kosova je ozbiljan zadatak koji tzv. evropski koncenzus već dugo vremena nije u stanju da reši. Danas je teško i reći postoji li u Evropi koncenzus u takvim dramatičnim situacijama“, dodao je Aleksejev.

    On je takođe naveo da danas u Evropi postoji i problem Ukrajine i upozorio je da bi događaji u toj zemlji, posebno u njenom zapadnom delu, mogli da „krenu po kosovskom scenariju“.

    On je rekao da su savremeni problem Kosova počeli još za vreme socijalističke Jugoslavije, kada je počeo da se narušava etnički balans tog regiona.

    „Kosovo predstavlja region posebnih strateških interesa SAD. Da bi se kontrolisala Evropa bilo je potrebno od Kosova stvoriti ’vruću tačku‘. Kosovo je danas centar svih problema — centar trgovine drogom, trgovine ljudskim organima, trgovine robljem, kradenim automobilima. To je centar kriminala. Tamo postoje razna crna tržišta… Kosovo je danas crna rupa na teritoriji Evrope“, rekao je Aleksejev.

    Ekspert je naglasio da Rusija neće dozvoliti da se tema Kosova „gurne pod tepih“.

    „Mislim da savremena, današnja Rusija ima sve mogućnosti da u različitim pravcima pruža pomoć našoj srpskoj braći“, istakao je on.

    Profesorka Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose Jelena Ponamarjova je ocenila da je film „Kosovo — momenat u civilizaciji“ snimljen sa ogromnom ljubavlju prema svojoj zemlji i dobrim poznavanjem istorije sopstvenog naroda.

    „Veoma je važno što taj film promovišu mladi ljudi, jer je on namenjen mladima, za njihovu budućnost“, dodala je Ponamarjova.

    Kako je rekla, sudbinu manastira, crkava i svih kulturno-istorijskih spomenika nemoguće je posmatrati odvojeno od svetske politike.

    „To što su radili Srbiji je — neuspeli — pokušaj uništenja duha naroda i radilo se to svesno i radiće se svesno“, rekla je ona.

    Ponamarjova je kazala da je suština problema i u tome što Zapadna Evropa i ceo Zapad ne posmatraju spomenike pravoslavne kulture kao deo svog identiteta.

    Ruska profesorka je naglasila da Srbija nema većeg saveznika od Rusije i da se nijedna zemlja neće toliko baviti tim problemom kao što se bavi Rusija, koja je „odgovorna za svu svoju braću i sestre pravoslavne“.

    Premijera filma „Kosovo — momenat u civilizaciji“ održana je u Međunarodnom multimedijalnom pres-centru MIA „Rusija sevodnja“, a tom događaju su prisustvovali brojni predstavnici diplomatskih, kulturnih i intelektualnih krugova.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Kosovo - momenat u civilizaciji, premijera, Boris Malagurski, Moskva
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga