12:49 20 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Stvari ukrajinskih vojnika pronađenih u Donjecku

    Kijev bi da precrta Donbas

    © Sputnik / Gennadiй Dubovoй
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić
    0 026

    Suštinski problem zakona o takozvanoj reintegraciji Donbasa je to što predstavlja otelotvorenje pokušaja ukrajinske vlasti da poništi sopstvene obaveze preuzete pri potpisivanju Minskih sporazuma. Kijevu ide naruku „precrtavanje“ postojanja stanovništva u Donbasu jer ono ne podržava fašističke ideje koje promovišu Banderini sledbenici.

    Ukrajinski parlament usvojio je „Zakon o reintegraciji Donbasa“. Prema slovu ovog zakona, teritorije Donbasa koje nisu pod kontrolom Kijeva smatraju se „okupiranim“, a Rusija se naziva zemljom-agresorom. Za usvajanje zakona neophodni minimum glasova je bio 226, a odluku je podržalo 280 poslanika. Da bi ovaj, po mišljenju ruskih analitičara više nego sporni dokument, stupio na snagu — trebalo bi da ga potpiše predsednik Ukrajine.

    Denis Denisov, šef kijevskog ogranka ruskog Instituta ZND, ističe da usvajanjem ovog zakona ukrajinski parlament pokušava da putem jednog državnog dokumenta optuži Rusku Federaciju da je agresor i okupator, a da DNR i LNR prikaže kao funkcionalne jedinice ruskih državnih struktura. Na taj način, objašnjava Denisov za Sputnjik, Ukrajina pokušava da skine sa sebe svu odgovornost za ljude koji žive u Donbasu:

    „To jest, sa jedne strane vidimo da ukrajinsko rukovodstvo govori da teritoriju Donbasa naseljavaju Ukrajinci, ali sa druge strane bi hteli da jednostavno precrtaju postojanje tih ljudi. Kao da naprosto žele da zaborave da taj narod tamo postoji“, ističe Denisov.

    Sa ovim stavom se slaže i Aleksandar Dudčak, ukrajinski politikolog, koji za Sputnjik govori da bi Kijevu išlo naruku „precrtavanje“ postojanja stanovništva u Donbasu jer oni „jednoznačno nisu pristalice fašističkih ideja koje promovišu sledbenici Bandere“. Dudčak dodaje da ovaj zakon od početka nije ni pretpostavljao da bi trebalo izaći u susret interesima običnih ljudi koji žive sa obe strane razgraničenja.

    „U principu, mir je potreban ne samo onima koji žive u Donbasu, već svim stanovnicima Ukrajine, pa i onima u Kijevu i Lavovu. Imajući u vidu koliko je stanovnika Ukrajine već stradalo u ovom konfliktu, on zaista više nikome nije potreban. Nažalost, od kijevskih vlasti povodom ovog zakona ništa bolje nismo mogli ni da očekujemo“, konstatuje Dudčak.

    Iako je navodno želja Kijeva da region Donbasa „ponovo integriše“ u sastav Ukrajine, ovaj dokument će učiniti upravo suprotno, izjavio je u svom reagovanju Denis Pušilin — stalni predstavnik samoproglašene Donjecke Narodne Republike. Komentarišući usvajanje ovog zakona, Pušilin je izjavio da će posledice ovog dokumenta doprineti da se Donbas još više udalji od Kijeva.

    Aleksandar Dudčak se slaže sa reakcijom stalnog predstavnika samoproglašene DNR:

    „Mogu da se složim sa Pušilinom, jer je od samog početka Ukrajina činila sve moguće kako bi delovalo da se ona trudi da sprovodi odredbe i obaveze koje proističu iz Minskih sporazuma. Doduše, sve su činili unatraške, naopačke i zato ovaj zakon koji su usvojili ni na koji način zapravo ne govori o reintegraciji, već o uspostavljanju suvereniteta Ukrajine nad Donbasom“.

    Povodom usvajanja ovog zakona oglasio se šef samoproglašene Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko i izjavio da dokument krši Minski sporazum.

    „Ukrajina pokazuje da ne želi mirno rešavanje konflikta. Ona namerava da ratuje i za to pravi političku platformu“, rekao je on.

    Dudčak na ovu temu upozorava i da nije isključeno, a imajući u vidu sve ono što su ukrajinske vlasti na tu temu radile dosad, da će ako sticajem okolnosti odjednom u potpunosti izgubi kontrolu nad Donbasom, Kijev sprovesti i političke i etničke čistke.

    Denisov, osvrćući se na Zaharčenkove reči, smatra da je suštinski problem ovog zakona o takozvanoj reintegraciji Donbasa upravo to što je on otelotvorenje pokušaja ukrajinske vlasti da poništi sopstvene obaveze preuzete pri potpisivanju Minskih sporazuma.

    „U ovom zakonu nema pozivanja na Minske sporazume, na osnovni dokument koji je trebalo da obezbedi mirovno regulisanje konflikta. U zakonu se pozivaju na brojne druge međunarodne ugovore, memorandume, ali ne i na međunarodni dokument koji se najviše tiče ove teme. To samo govori o tome da Ukrajina očigledno nema nameru da zaista realizuje ono na šta se svojim potpisom obavezala. Štaviše, ovaj novi ukrajinski zakon obiluje odredbama koje direktno protivureče Minskim sporazumima“, objašnjava ukrajinski politikolog.

    Interesantno je pak da nakon tri dana rasprave u Radi u vezi sa različitim odredbama ovog zakona, ukrajinski parlament ipak u dokument nije uneo predloge da se u potpunosti prekinu diplomatski odnosi sa Rusijom. Takođe, parlament nije podržao predloge određenih poslanika da se samoproglašenim republikama DNR i LNR dodeli status „terorističkih organizacija“.

    Dudčak zaključuje da iako kijevske vlasti govore o „spoljnoj agresiji“, one zvanično ne objavljuju rat Rusiji. Takođe, ukrajinski politikolog ukazuje i na to da iako određene snage žele prekid diplomatskih odnosa sa Ruskom Federacijom, Kijev to ipak ne čini.

    „Očigledno je da se radi o jedinstvenoj politici dvostrukih standarda. Kijev je imao od koga da nauči kako se to radi“, ironično zaključuje naš sagovornik.

     

    Tagovi:
    reintegracija, Kijev, Ukrajina, Donbas
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga