18:43 26 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Balkanske igre bez granica (298)
    7743
    Pratite nas

    Dvodnevna posjeta srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića Crnoj Gori protekla je uz ocjene da je u odnosima Beograda i Podgorice došlo do velikog pomaka u poslednjih nekoliko godina. Međutim, tako ne misle i predstavnici Srba u Crnoj Gori, kao i Demokratskog fronta, koji su ministru Dačiću izneli probleme s kojima su suočeni.

    Odnosi između Srbije i Crne Gore nikada nisu bili gori, makar od dolaska Južnih Slovena, kaže jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević, dok predsjednik Srpskog nacionalnog savjeta u Crnoj Gori Momčilo Vuksanović ističe da u Beogradu „nemaju posebna saznanja“ o tome kakav je položaj srpskog naroda u Crnoj Gori.

    Dačić se tokom boravka u Podgorici sastao sa državnim vrhom Crne Gore, uključujući premijera Duška Markovića.

    „Mislim da smo uspeli da nađemo zajedničke interese i zajednički jezik, odnosno da na neki način ne kvarimo tradicionalno dobre odnose koji postoje između naša dva naroda i naše dve države, za koje inače smatram da su bratske, možda je i bolje da kažem sestrinske, jer tu nekako ima više emocija, i da bez obzira što u nekim temama imamo različite stavove, mi nemamo bliže narode i države nego što smo mi jedni drugima“, rekao je Dačić.

    Komentarišući za Sputnjik posjetu šefa srpske diplomatije Podgorici, Milan Knežević kaže da u tom opozicionom savezu pozdravljaju svaki dolazak srpskih zvaničnika koji ide u pravcu poboljšanja odnosa između dva naroda, pri čemu „namjerno potenciram odnos između dva naroda, a ne između aktuelnih predstavnika vlasti, jer vjerujem da i vlasti u Srbiji i vlasti u Crnoj Gori znaju da je odnos između srpskog i crnogorskog naroda esencijalan za opstanak i Crne Gore i Srbije“.

    „Ono što smo mi saopštili gospodinu Dačiću jeste institucionalni progon sa kojim se suočava Demokratski front, konkretno lideri Demokratskog fronta, težak položaj srpskog naroda, srpskih kulturnih i drugih institucija, kao i položaj srpskog jezika koji se na svaki mogući način kroz institucije sistema pokušava marginalizovati, asimilovati i pripremiti kao manjinski za naredni popis“, kaže Knežević.

    „Pozdravljajući svaku posjetu koja ide u pravcu poboljšanja odnosa između dva naroda želim da saopštim svoj stav, a to je da mi se čini da u ovom trenutku odnosi između Srbije i Crne Gore nikada nisu bili gori, makar od dolaska Južnih Slovena, pošto se predstavnici crnogorskog režima hvale kako odnosi između dvije države nikada nisu bili na boljem i na zavidnijem nivou. Jer ako samo pogledate od 2006. do 2018. godine u svim tim vladama (Crne Gore) nikada nije bio nijedan Srbin ni na jednoj niti ministarskoj, a kamoli premijerskoj funkciji, niti u državnoj upravi. Dakle, Srbi kao konstitutivni narod u Crnoj Gori i narod koji je stvarao državu Crnu Goru se nalaze u svojevrsnom institucionalnom getu i naša je dužnost bila da to saopštimo gospodinu Dačiću“, dodaje Knežević.

    Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić sastao se u prostorijama Ambasade Srbije u Podgorici sa predsednikom Srpskog nacionalnog savjeta Momčilom Vuksanovićem, koji ga je informisao o položaju srpskog naroda u Crnoj Gori.
    Ministarstvo spoljnih poslova Srbije
    Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić sastao se u prostorijama Ambasade Srbije u Podgorici sa predsednikom Srpskog nacionalnog savjeta Momčilom Vuksanovićem, koji ga je informisao o položaju srpskog naroda u Crnoj Gori.

    Srbima treba strateška podrška Beograda

    Predsjednik Srpskog nacionalnog savjeta u Crnoj Gori dr Momčilo Vuksanović, koji je takođe imao susret sa srpskim šefom diplomatije, za Sputnjik kaže da „iz stavova ministra Dačića nije naročiti optimista“, jer misli da „nije pokazano neko posebno interesovanje i poznavanje položaja Srba u Crnoj Gori“.

    „Mi imamo velikih problema ovdje u Crnoj Gori i to smo mi saopštili i ministru spoljnih poslova u čijem resoru su i Srbi iz regiona, i čini mi se da oni nemaju neka posebna saznanja u kakvom položaju se nalazi srpski narod u regionu, a pogotovo u Crnoj Gori. To je nešto što je za nas veoma važno, jer bez strateške podrške države Srbije, Srbi ne mogu da afirmišu ono što je potreba srpskog naroda u Crnoj Gori“, kaže Vuksanović.

    Sagovornik Sputnjika takođe podsjeća da Srpski nacionalni savjet, „kao krovna institucija, nema nikakvu komunikaciju sa institucijama u Crnoj Gori, jer svi njihovi dopisi i intervencije potpuno ostaju bez odgovora“ od strane crnogorskih institucija.

    Vuksanović još naglašava da „Srpska nacionalna zajednica i Srpski nacionalni savjet za svoje funkcionisanje i očuvanje identiteta srpskog naroda u Crnoj Gori dobijaju isto onoliko sredstava za 28,7 odsto“ populacije koja se izjašnjava kao Srbi koliko dobijaju i ostale nacionalne manjinske zajednice sa jedan odsto.

    „To je odnos aktuelne državne vlasti što se tiče očuvanja identiteta posebno srpskog naroda. Srbija mora, ima pravo i ima obavezu da vodi računa da mi u Crnoj Gori kao nacionalna zajednica imamo makar ravnopravan tretman sa manjinskim nacionalnim zajednicama u Crnoj Gori koje ne broje više od jedan odsto“, kaže Vuksanović.

    Nad Srbima sprovode aparthejd

    Govoreći za Sputnjik o položaju srpskog naroda u Crnoj Gori istoričar Čedomir Antić kaže da je u Crnoj Gori od svih država regiona, računajući tu i zemlje bivše Jugoslavije, kao i Albaniju, Rumuniju i Mađarsku, „status srpskog naroda nejneodređeniji“, dok su „njegova prava najniža“.

    „Tamo je uspostavljena jedna korumpirana, nasilnička, autoritarna vlast koju vode ostaci bivšeg komunističkog režima i ta vlast je zasnovana na šovinizmu i mržnji prema srpskom narodu. Ta vlast je potpuno obespravila srpski narod, Srbi nemaju prava, ni prosvetna, ni kulturna, suzbijena je ćirilica i svake godine se ukida neko pravo, i ono što je najgore tamo vlada jedan aparthejd kad je reč o Srbima“, kaže Antić.

    „Srbi čine 34 osto stanovništva Crne Gore, čak je i popis falsifikovan da ih ima 29 odsto, a nigde ni u jednoj ustanovi, lokalnoj samoupravi ili državnoj upravi ne čine više od pet odsto, tako da su Srbi prisutni u državnoj upravi na nivou statističke greške“, objašnjava Antić, uz podsjećanje da je pride „celokupno političko rukovodstvo srpskog naroda u Crnoj Gori od strane režima proglašeno za izdajničko i terorističko“.

    „U ovom trenutku nema vođe parlamentarne partije u Crnoj Gori koji se izjašnjava kao Srbin, a kojem se ne sudi kao teroristi“, dodaje naš sagovornik.

    Naš sagovornik na kraju podsjeća da je upravo Dačić, dok je bio ministar unutrašnjih poslova, vodio pregovore u vezi sa državljanstvom sa Crnom Gorom, kada je jedan lider tada parlamentarne stranke u Crnoj Gori, koji se izjašnjavao kao Srbin, izgubio „crnogorsko državljanstvo zato što je rekao da ima srpsko“.

    „U Crnoj gori je klasičan aparthejd. Neka navedu nekog građanina Crne Gore koji ima hrvatsko ili albansko državljanstvo, a da su ga ispisali iz crnogorskog državljanstva. Zašto bi bilo bilateralnih poseta kada ne postoji ništa što povezuje dve države dok god je Milo Đukanović na vlasti. Tamo su neprekidne kampanje protiv Srpske pravoslavne crkve, protiv srpske kulture, protiv srpske istorije, protiv veza između Srbije i Crne Gore. I kad odu tamo srpski zvaničnici onda govore te besmislene priče da mi imamo najbolje odnose. Koje najbolje odnose kada je Crna Gora priznala Kosovo, a veći je bio otpor protiv toga u Crnoj Gori, nego što se Srbija bunila“, zaključuje Antić.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tema:
    Balkanske igre bez granica (298)
    Tagovi:
    položaj, Srbi, Ivica Dačić, Crna Gora, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga