11:47 26 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Balkanske igre bez granica (298)
    2604
    Pratite nas

    Od Srbije se sa zapada traži da bude kooperativna na dva fronta — na Kosovu i u Republici Srpskoj, pa Srbija može da postavi situaciju tako što će reći — ako popustimo na jednom, neka mi se dâ manevarskog prostora na drugom.

    Zamoliću predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pitanje rasprave o Kosovu ne odvaja od pitanja statusa Srpske, poručio je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske. Svojevremeno je i bivši premijer Zoran Đinđić pominjao sličnu paralelu, a i Sputnjikov sagovornik Dragomir Anđelković konstatovao je da, ukoliko pričamo o Kosovu i eventualnoj podeli, onda paralelno moramo pričati i o Republici Srpskoj i njenom pravu na samoopredeljenje i isto tako da se otvori na međunarodnim osnovama pitanje srpskog naroda u Crnoj Gori, gde je izložen identitetskoj diskriminaciji, pa i identitetskom genocidu.

    Koliko je rešavanje pitanje Kosova i Metohije moguće rešavati zajedno sa pitanjem Republike Srpske?

    Sijamski blizanci

    Ta dva pitanja su prema mišljenju iskusnog diplomate Vladislava Jovanovića indirektno povezana, zbog toga što se princip nepromenjivosti granica zasniva na završnom aktu Helsinkija i što se princip avnojevskih granica, odnosno nepromenjivosti granica, zasniva na odlukama Badinterove arbitražne komisije međunarodne mirovne konferencije o Jugoslaviji.

    „Kad je u pitanju Srbija ta granica je izmenjena nizom protivzakonitih akata od strane zapadnih sila i proizveli su kvazidržavu, opravdavajući to nekom posebnošću. Posebnost je samo u kršenju tih ključnih pravila međunarodnog prava o kojima sam govorio, a ne u bilo čemu drugom. A s druge strane, dejtonska Bosna i Hercegovina se proglašava nedodirljivom, jer je to tako rečeno u Dejtonu. Sve bi to bilo u redu kad ne bi bila dodirljiva i promenjiva granica Srbije“, konkretan je Jovanović za Sputnjik.

    Prema tome, napominje on, ovde imamo dva različita rešenja u vezi sa istim stavovima međunarodnog prava i ta dva rešenja ne mogu večito da budu jedan pored drugog, već na neki način moraju da se usaglase.

    „I zbog toga bi se moglo reći da su Kosovo i Metohija i Republika Srpska neka vrsta sijamskih blizanaca proisteklih iz različitih stavova zapadnih sila u odnosu na te bazične međunarodne dokumente. Tako da bi se, ako bismo dalje išli sa tim razmišljanjem, moglo reći da se Republika Srpska najbolje brani preko Kosova i obrnuto, da se dejtonska Bosna i Hercegovina najbolje brani nepriznavanjem Kosova i priznavanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije“, rezonuje Jovanović.

    Međutim, ukazuje on, imamo različita ponašanja, poput Bakira Izetbegovića, koji, kako kaže, čezne za priznavanjem takozvane države Kosovo, a istovremeno izaziva sudbinu, jer bi takav presedan mogao da se okrene kao bumerang protiv njegovih shvatanja o nepromenjivosti granica Bosne i Hercegovine.

    Novinar i književnik Muharem Bazdulj podseća da je slične predloge imao i Mladen Ivanić kad je bio premijer Republike Srpske ranih dvehiljaditih, ali je na stanovištu da je za postavljanje te paralele zapravo kasno, jer je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost koju je priznalo preko stotinak zemlja.

    „To se moglo koristiti iz srpske perspektive kao neka vrsta aduta. Međutim, danas su te dve stvari različite. Kod Kosova se, realno, osim ideje nezavisnosti ne pominje neka alternativa, dok kod Republike Srpske s jedne strane postoji mogućnost koja je najrealnija za održavanje statusa kvo i autonomije kakva je odobrena u Dejtonu, a sa druge strane postoje dve krajnosti. Jedna je ideja o eventualnoj secesiji, a druga je ideja o ukidanju ili potpunoj centralizaciji“, analizira Bazdulj.

    Bazdulj napominje da tu situaciju najpre može da gleda tako što će reći da se pritisci na Srbiju iz Brisela, Berlina ili sa zapada vrše tako da ona mora biti kooperativna na dva fronta, od kojih je jedan Kosovo, a drugi Bosna i Hercegovina, odnosno Republika Srpska. Bazdulj rezonuje da predsednik Aleksandar Vučić, eventualno, može da postavi situaciju tako što će reći — ako popustim na jednom, neka mi se da malo manevarskog prostora na drugom.

    Adut da, a realnost?

    „Zato kažem da, na neki način, to može da se postavi unutar iste jednačine. Ali, ne u smislu paralelizma, nego u smislu spremnosti na kompromis ili spremnosti na popuštanje na jednom frontu, što može da znači da se na drugom ’frontu‘ dobije više manevarskog prostora“, pojašnjava svoje stanovište Bazdulj.

    Da li će u budućnosti ostati status kvo ili će ipak doći do promena granica na Balkanu, prema mišljenju Vladislava Jovanovića, zavisi od toga šta zapadne sile očekuju od Srbije i na šta je Srbija u tom smislu spremna.

    „Ako je ona spremna da čvrsto brani svoje ustavne pozicije o celokupnosti državne teritorije, onda neće doći do takvih krupnih promena. A da li će zapad zbog toga da uskrati podršku Srbije za ulazak u EU, to je stvar zapada da proceni da li mu je to u interesu ili ne“, smatra Jovanović.

    Ukoliko bi Srbija iz bilo kojih razloga pravila ustupak prema pitanju Kosova i Metohije, u smislu direktnog ili indirektnog prihvatanja novog stanja stvari, to prema Jovanovićevom mišljenju ne bi koristilo ukupnoj poziciji Srbije, a dovelo bi do nezadovoljstva drugih sastavnih delova ostalih država, ne samo na Balkanu, nego i u Evropi i šire.

    „Stvorio bi se presedan na koji bi svi drugi mogli da se pozivaju da se od jedne međunarodno priznate članice UN može otkinuti jedan deo teritorije pod nekim lažnim izgovorima i da to ostane bez posledica. Jednostavno, nije moguće da to ostane bez posledica“, zaključuje Jovanović. 

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tema:
    Balkanske igre bez granica (298)

    Slično:

    Albanci spremaju Srbima ponudu — tu se krije i opasna podvala
    Albanci spremaju sukob Makedonije i Srbije?
    Ključni razlog zašto su Amerikanci naljutili ekstremiste na Kosovu
    Drže li Albanci Srbiju na nišanu?
    EU Prištini: Odmah uspostaviti ZSO
    Tagovi:
    promena granica, Aleksandar Vučić, Milorad Dodik, ustupci, Briselski dijalog, Republika Srpska, Kosovo i Metohija, referendum, Balkan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga