22:52 22 April 2019
Slušajte Sputnik
    Balkan

    Evropa spremna da pravi Balkaniju — šta se krije iza tog projekta

    © Sputnik /
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić
    Balkanske igre bez granica (263)
    106117

    Balkanska unija Srbiji ekonomski može samo da donese korist, ali je pitanje može li zbog vrapca u ruci izgubiti goluba na grani.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je u Davosu, zajedno sa regionalnim liderima, u sesiji „Ubrzanje dugoročnog razvoja Zapadnog Balkana“, i ponovo insistirao na kreiranju zajedničkog tržišta koje bi prema njegovim procenama donosilo najmanje osam do devet milijardi dolara investicija, u odnosu na 4,6, koliko ih je bilo prethodne godine.

    „Zato ću svoju ideju o regionalnoj ekonomskoj zoni nastaviti da promovišem i nastaviti da na njoj radim, iako znam koje su zemlje direktno protiv toga“, istakao je Vučić i pomenuo da je Albanija u tom pitanju uz Srbiju.

    Ekonomija sprečava vojne sukobe

    Predsednik Srbije je konstatovao da su (te zemlje koje odbijaju) pod sve većim — ne bih rekao pritiskom — ali da sve teže mogu da odgovore na pitanja i ljudi iz EU, koji takođe smatraju da je to važno i da je to odlična ideja.

    „Racionalnog odgovora nema. Ovde nije reč o politici, ovo nije kreiranje Jugoslavija plus Albanija, ili Jugoslavija ovakva ili onakva… Ovde je reč o tome da svi imamo svoje države, svi mi smo u dobrim ili manje dobrim odnosima, ali mi razmišljamo o generacijama koje dolaze, o deci, o investicijama, budućnosti, o mladima…“, podvukao  je Vučić.

    Svaka ideja ekonomske saradnje i veza, prema mišljenju ekonomiste Borislava Borovića, ublažava mogućnosti od nekih vojnih i političkih sukoba, pa je on za integracije, ali sa jasnim pravilima igre.

    „Da bi se dala ocena te ideje, treba da znamo šta tačno sadrži i šta ta neka balkanska unija znači, šta je to više u odnosu na sad postojeću CEFTU. Da bi se to tačno ocenilo, treba da znamo šta bi se uradilo da bi se investicije povećale duplo. Inače sam i veliki zagovornik izrade kost-benefit analize ulaska u EU. Mi smo se prilično emotivno odlučili za EU, pa i protivnici su emotivno protiv EU, ne računajući efekte ekonomske integracije“, napominje Borivić za Sputnjik.

    Generalno, ukazuje on, svaka ekonomska integracija, svaki sporazum o slobodnoj trgovini je povoljniji za zemlju koja je ekonomski jača od ostalih, a bilansi CEFTA sporazuma govore da je Srbija ekonomski najjača u regionu, pa bi to Srbiji svakako značilo.

    „Jedino nisam za neku monetarnu uniju, jer bi na taj način izgubili monetarnu samostalnost. Pretpostavljam da bi to bilo veće tržište i onda bi bilo atraktivnije za strane investiture. Međutim, brine i to što mi za sedam godina ulazimo u EU, a potrebno je dve-tri godine da ta balkanska unija zaživi, tako da mi to deluje kao neko predvorje ili odstupnica ako ne uđemo u EU do 2015. da bar imamo neko zajedničko tržište“, sugeriše Borović.

    Novac, a pitaju se političari

    Tako da tu ima puno stvari koje se prepliću, podvlači on, od politike, geopolitike, a izgleda da se tu ekonomisti najmanje pitaju.

    Milan Krstić, docent sa Fakulteta političkih nauka, smatra da je jedna od država koje su protiv ovakvog sporazuma Crna Gora, imajući u vidu da ona već strahuje od toga da bi njeno članstvo u EU moglo da bude usporeno zbog pristupa EU koji bi je tretirao u paketu sa Srbijom.

    „Zbog poglavlja koje je otvorila, činjenice da je postala članica NATO-a, što tumači verovatno kao dodatni plus na svom evroatlantskom putu, kao i toga da nema otvorenih pitanja kao što je Kosovo za Srbiju, Crna Gora smatra da treba da se vezuje za sudbinu ostalih država“, ukazuje krstić za Sputnjik.

    Ukoliko bi bila napravljena ekonomska forma integracije koja je veća od trenutne koja postoji na nivou CEFTA, Krstić veruje da bi u tom slučaju u Crnoj Gori došlo do bojazni da je to zapravo neko srednjeročno rešenje o integraciji čitavog regiona u EU. Na taj način bi, smatra on, bila blokirana i stavljena u kontekst regionalnog rešenja koje bi onda čekalo da se čitav taj sistem ili veći njegov deo uključi u EU, a ne da idu parcijalno, svaka država za sebe.

    Što veći broj trgovinskih i ekonomskih veza, to je veći stepen kulturne povezanosti, a takvo povezivanje, prema njegovom mišljenju, doprinosi i politički relaksiranju tenzija među narodima.

    S druge strane, jedna od negativnih stvari koje Krstić vidi jeste da ukoliko je strateški cilj Srbije članstvo u EU, a uđe se u ovakav projekat, postavlja se pitanje da li se time rizikuje. Tačnije, da li bi se to u Briselu posmatralo kao solidno rešenje gde bi zapravo članstvo Srbije i Crne Gore koje prednjače na putu evropskih integracija moglo malo i da sačeka, pa da se onda čitav region tretira kao celina.

    Tema:
    Balkanske igre bez granica (263)

    Slično:

    Junker pohvalio Bugarsku: Oni znaju Zapadni Balkan...
    Bugarska: Sad je vreme za Zapadni Balkan
    Samit Višegradske grupe: Sve je opasnije, Zapadni Balkan što pre u EU
    Junker: Zapadni Balkan u EU? Ne pre 2019.
    Po svaku cenu: EU bi da „proguta“ Zapadni Balkan pre 2024.
    Nemački predlog za dodatni fond za Zapadni Balkan
    EP: Zapadni Balkan mora da ostane prioritet za EU
    Zapadni Balkan u geopolitičkim previranjima
    Zapadni trojanski konj za Balkan
    Zapadni Balkan je evropsko „strateško prednje dvorište“
    Tagovi:
    balkanske integracije, crna Gora, Davos, Vučić Aleksandar, Albanija, Srbija, Evropska unija, ekonomija, Zapadni Balkan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga