01:49 21 Februar 2019
Slušajte Sputnik
    Borci terorističke organizacije ID

    Mogu li Amerikanci dolarom da pobede džihad na Kosovu — kad im više ne treba

    © AP Photo / File
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    Balkanske igre bez granica (223)
    1737

    Na 18. Islamskoj konferenciji, održanoj u Pakistanu oktobra 1998. godine, albanski separatizam na KiM okarakterisan je kao džihad, čime je čitav muslimanski svet pozvan da pomogne, svim raspoloživim sredstvima, „borbu za slobodu na okupiranim muslimanskim teritorijama“.

    Američke vlasti nedavno su sa kosovskim vlastima potpisale sporazum prema kojem će im novčano pomoći kako bi se suzbio uticaj građana koji su bili na ratištima boreći se na strani radikalnih islamista.

    Međutim, da li novcem može da se reši to pitanje, s obzirom da ta pojava nije od juče?

    Obaveštajnim službama iz regiona odavno je poznato da na Kosovu, ali i u Makedoniji i Albaniji postoje kampovi u kojima su ljudi bliski Al Kaidi obučavali one koji su se kasnije borili, ne samo na teritoriji bivše SFRJ, već i dalje. 

    Uvreženo mišljenje da su mudžahedini iz Bosne samo prešli na ratom zahvaćeno Kosovo da se bore na strani OVK, donekle nije tačno, jer su prvi mudžahedini na ovim prostorima obučavani upravo u kampovima odakle je kasnije i nastala OVK.

    Međutim, prva zvanična potvrda da među OVK teroristima ima i mudžahedina usledila je pošto je Vojska Jugoslavije presrela jednu OVK jedinicu koja je pokušala da uđe iz Albanije na Kosovo. Tada je među poginulim teroristima identifikovano 15 mudžahedina iz Jemena i Saudijske Arabije. 

    „Glavni“ mudžahedin u redovima OVK bio je Aslan Klečka. On je bio zadužen da svakoga dana drži molitve i uči Albance da se klanjaju. Govorio je da će svi Albanci posle proterivanja Srba biti najbolji muslimani i da rimokatolika među Albancima neće više biti. Drugim rečima, ili će prihvatiti njihov islam, ili će biti ubijeni.

    Koliko je radikalni islamski element već bio prisutan na Kosovu, najbolje govori primer tadašnjeg predsednika „Islamske zajednice Kosova“ Redžepa Boja, koji je 10. jula 1998. godine, na zajedničkoj molitvi, preko razglasa u džamiji u centru Prištine pozvao javno Albance na džihad. Hvalio je terorističku OVK i objavio opšti „ustanak protiv Srba“.

    Na tu opasnost je svojevremno upozorio i američki senator Pat Roberts, tada predsednik Komisije Senata za bezbednost, kada je izjavio da SAD poseduju dokaze o povezanosti OVK sa Osamom Bin Ladenom. Takođe, i obaveštajni krugovi u Albaniji potvrdili su snažno prisustvo Bin Ladenove mreže u toj zemlji, kao i postojanje njenih planova za napade na američke državljane i objekte.

    Isti izvori potvrdili su i prisustvo četiri grupe ratnika džihada (iz Egipta, Saudijske Arabije, Alžira, Tunisa i Sudana) na severu Albanije i njihovo učešće u sukobima na KiM, u redovima OVK. Fanatični islamski borci iz Avganistana, Alžira, Egipta, Čečenije, Irana i drugih zemalja bili su uključeni u komandne sastave štabova OVK na Kosovu.

    U određenim slučajevima, ta radikalno orijentisana i obučena lica su formirala samostalne jedinice angažovane na specijalnim borbenim i taktičkim zadacima. Neposredno su učestvovali u osvajanju i čišćenju terena, kidnapovanju građana i policajaca, surovim mučenjima i likvidacijama.

    U martu 1998. strani mediji javili su da u Drenici veoma profesionalno dejstvuju grupe stranih plaćenika, a kada je maja 1998. godine u okolini Đakovice razbijena grupa terorista, među poginulima je nađen Džaber Imad Madedinu iz Sudana. Nešto kasnije, u jednom drugom sukobu ubijen je Palestinac Abu Hamzeh, koji je završio obuku u terorističkom logoru pod kontrolom muslimanske vojske Federacije BiH u selu Mehuriću. O ubacivanju mudžahedina na Kosovo svedoči i dnevnik komandanta Alije Rabita iz Preševa, koji je predvodio jedinicu mudžahedina, koja je početkom jula 1998. godine pokušala da se iz Albanije prebaci na Kosovo. Na osnovu obaveštajnih podataka tajnih službi utvrđeno je da je na području Drenice, sa bazom u selu Donje Prekaze, a u sastavu OVK, od maja do kraja jula 1998. godine, delovala kombinovana mudžahedinska jedinica Abu Bekir Sidik, kojom je komandovao Ekrem Avdija iz Kosovske Mitrovice.

    Inače, Ekrem Avdija je boravio i u kampu za obuku u selu Tešnju, u BiH, i u kampu Host, u Avganistanu. U istoj jedinici bili su i njegova braća Adem i Muhamed Avdiju. Avdija je jedinicu formirao uz pomoć terorista Abu Ugbe kod koga je bio na dvonedeljnoj obuci u kampu Host, u Avganistanu, 1992. godine, Abu Malija, komandanta jedinice El Mudžahedin u Bosni, i poznatog malezijskog teroriste Bin Lemana.

    Aktivnosti jedinice, nabavku i ilegalno dopremanje oružja, finansirale su organizacije iz Zenice (BiH), Islamski balkanski centar i Aktivna islamska omladina. U sastavu pomenute jedinice bilo je 115 mudžahedina, među njima oko 40 stranih državljana (10 iz Saudijske Arabije, dva iz Egipta, četiri iz Albanije, dva iz Engleske i po jedan iz Irske i Škotske, a ostali su bili državljani Makedonije i BiH).

    Jedinica je raspolagala automatskim puškama jugoslovenske, kineske i ruske proizvodnje, snajperima, bacačima granata 40 milimetara, ručnim bacačima, zoljama, lakim i teškim mitraljezima, ručnim bombama i drugim naoružanjem. Tu jedinicu su naoružali komandanti OVK Adem Jašari, Sulejman Selimi i Sami Ljuštaku i davali su joj instrukcije za konkretne terorističke akcije. Jedan od instruktora obuke pripadnika jedinice bio je Džamel Lamrani, poznat kao Abu Musab, koji je svojevremeno studirao u Beogradu, gde je početkom devedesetih godina prošlog veka uhapšen kao pripadnik versko-terorističke organizacije Front islamskog spasa.

    Druga vojna grupa Abu Bekir Sidika bila je Drenička četa. U sukobu sa MUP-om Srbije avgusta 1998. jedinica Abu Bekir Sidik je poražena i rasformira. Mudžahedini albanske nacionalnosti su se vratili u svoja prebivališta na KiM, dok je druga grupa mudžahedina pokušala da pređe u Albaniju, kada je u akciji srpskog MUP-a uhapšena grupa mudžahedina među kojima su bili i komandant Ekrem Avdija, Špend Kopriva, Nedžmedin Lauši, Baškim Glogovci Abu Abaz, Krenar Telćiju Ataman i drugi. Oni su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne, ali su oslobođeni na osnovu Zakona o amnestiji iz 2001. godine, pod pritiskom međunarodne zajednice.

    Ubrzo po izlasku iz zatvora Ekrem Avdija je nastavio da vodi organizaciju „Kosovski islamski biro“, osnovanu 1998. godine, koja je vremenom proširila opseg svog rada osnivanjem ispostava u svim većim kosovskim gradovima, da bi ubrzo reaktivirao mudžahedinsku jedinicu Abu Bekir Sidik, sa sedištem u južnom, albanskom delu Kosovske Mitrovice. U tu jedinicu je uključena i njegova supruga Belkize. Avdija, kao vođa bele Al Kaide na Kosovu, sarađuje i sa vođama džihadista u Makedoniji, koji deluju u okolini Tetova i Kumanova. Takođe sarađuje i sa bosanskim vehabijama i mudžahedinima.

    Avgusta 2005. godine bosanske vehabije su se u Kosovskoj Mitrovici sastale sa Ekremom Avdijuom radi dogovora o koordinisanju rada islamističkih grupa na Balkanu. Sarađuje i sa grupom „Alahova armija“ iz Prizrena čiji je vođa Semedin Džezairi. Jedno od glavnih uporišta Abu Bekir Sidika je džamija u selu Žabar gde se njeni pripadnici radikalizuju i vojno osposobljavaju na poligonu u šumi pored džamije. Ta organizacija je tesno povezana sa terorističko-kriminalnom grupom Rahmana Rame. Utvrđena je i njihova bliska veza sa „Aktivnom islamskom omladinom“.

    Ove grupe su dovođene u vezu sa miniranjem pruge Raška–Kosovska Mitrovica i bombaškim napadom na policijski punkt Mehov krš na granici Srbije i Crne Gore 2003. godine, koji je izveden uz podršku pripadnika Aktivne islamske omladine iz Novog Pazara. Takođe, Abu Bekir Sidik sarađuje i sa međunarodnim organizacijama, među kojima i sa humanitarnom organizacijom IGASA, čiji je vođa Džamel Lamrani, instruktor mudžahedina na Kosovu 1998. godine.

    Aprila 2003. godine pripadnici jedinice Abu Bekir Sidik uneli su iz Albanije na Kosovo više od 20 kilograma plastičnog eksploziva i sakrili ga na području južne Kosovske Mitrovice. Maja 2003. godine Avdiju i drugi mudžahedini su boravili i u Novom Pazaru, gde su pripremili kamion za izvršenje samoubilačkog napada na pripadnike američkog kontigenta KFOR-a u Bondstilu, ali ga nisu izvršili. Avdiju, Besim Veca i Besnik Rama su uhapšeni od strane međunarodnih snaga 28. novembra 2003. godine zbog sumnje da se bave terorizmom, ali su ubrzo oslobođeni, u decembru zbog nedostatka dokaza.

    Međutim, to je bilo očekivano, jer je na 18. Islamskoj konferenciji, održanoj u Pakistanu oktobra 1998. godine, albanski separatizam na KiM okarakterisan kao džihad, čime je čitav muslimanski svet pozvan da pomogne, svim raspoloživim sredstvima, borbu za slobodu na okupiranim muslimanskim teritorijama.

    Radikalni islam na Kosovu i Metohiji prema raspoloživim podacima prisutan je od 1913. godine, a aktivan je i danas.

     

    Svi podaci u tekstu korišćeni su iz raspoloživih javnih arhiva o prisustvu radikalnog islama u redovima OVK.

    Tema:
    Balkanske igre bez granica (223)
    Tagovi:
    džihadisti, Kosovo, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga