10:45 12 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ustanik iz DNR

    Beogradski pregovarači pronašli tajni ključ za Ukrajinu — u Dubaiju

    © Sputnik /
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 183
    Pratite nas

    Rusija i SAD su na korak od toga da postignu kompromis oko nekih ključnih pitanja vezanih za regulisanje situacije u Ukrajini. Strane su približile stavove o mirovnjacima, razmeni zarobljenika i drugim humanitarnim pitanjima, ali kamen spoticanja i dalje ostaju Kijev i ukrajinski Zakon o reintegraciji Donbasa.

    Pomoćnik ruskog predsednika Vladislav Surkov i specijalni predstavnik američkog Stejt departmenta za Ukrajinu Kurt Volker sastali su se krajem nedelje u Dubaiju, a glavna tema razgovora bila je raspoređivanje misije UN na jugoistoku Ukrajine.

    Surkov je posle sastanka izjavio da novi paket američkih predloga na prvi pogled izgleda „potpuno ostvarivo“.

    Kako je rekao, Amerikanci su ovog puta doneli konstruktivnije predloge. Paket američkih predloga iz Dubaija, za razliku od „beogradskog“, generalno izgleda potpuno ostvarivo, bar na prvi pogled.

    On je naglasio da je ključni aspekt tog „paketa iz Dubaija“ upravo veza između etapnog raspoređivanja snaga UN u regionu i implementacije političkih tačaka sporazuma iz Minska. To je, kako je ocenio, uravnotežen pristup, za koji se Rusija zalagala.

    Surkov je rekao da će Moskva pažljivo proučiti predlog, a posle toga inicirati novi sastanak.

    Podsetimo, Surkov i Volker već mesecima pokušavaju da dogovore formulu dovođenja „plavih šlemova“, koja bi zadovoljila obe strane. Moskva se zalaže da mirotvorci, koje je predložio ruski predsednik Vladimir Putin, kontrolišu liniju razdvajanja i ne dozvole da se koristi teško oružje, a da raspoređivanje „plavih šlemova“ ide paralelno sa implementacijom Minskog sporazuma.

    S druge strane, SAD žele da mirovnjaci nadziru celu oblast sukoba, da prate odvođenje teškog naoružanja, kao i kontrolu rusko-ukrajinske granice. Međutim, Moskva smatra da bi dolazak, kako se spekuliše, 20.000 međunarodnih mirovnjaka u Donbas zapravo bila okupacija, posle čega kijevske vlasti ne bi ispunile nijedno obećanje i obavezu.

    „Postoji samo jedan plan o mirovnjacima, koji je inicirala Rusija. Ne radi se o tradicionalnim mirovnim misijama, kao što je to bilo na Balkanu. Ovde se radi o kontigentu koji treba da osigura bezbednost predstavnicima OEBS-a na teritoriji Donbasa. Trenutno se ne govori o raspoređivanju kontingenta na liniji razdvajanja ili na granici narodnih republika Donjecka i Luganska sa Rusijom, za šta se zalaže Kijev. Takođe, ne govori se ni o brojnosti kontingenta, niti o njegovom sastavu. Sa tačke gledišta ljudi koji rade na tom dokumentu, to su sekundarni aspekti. U poslednjih godinu i po dana mi smo čuli mnogo izjava od ukrajinskih partnera da njima takav format ne odgovara, ali ništa dalje od toga“, kaže za Sputnjik Denis Denisov, direktor Instituta za mirovne inicijative i konfliktologiju.

    Ekspert navodi da ima više razloga zbog kojih SAD sada približavaju svoje stavove sa Rusijom kada je u pitanju Ukrajina.

    „Sjedinjene Države nisu zadovoljne velikim brojem stvari koje se događaju u Ukrajini, na primer odbijanjem Kijeva da formira organe za borbu protiv korupcije, koji treba da vrše kontrolu nad onim što rade najviši ukrajinski zvaničnici. Zbog toga Vašington pritiska Kijev. U Kijevu shvataju da SAD i Rusija mogu samostalno da se dogovore, ne uzimajući u obzir mišljenje političke elite u Ukrajini. Amerikanci pokazuju da je takva opcija moguća i samim tim guraju ukrajinske vlasti ka tome da budu što lojalnije i da čine ustupke. SAD približavaju stavove sa Rusijom i zato što obe države imaju pravo veta u Savetu bezbednosti UN i jednostavno su primorane na dijalog, jer samo ako postoji usaglašen dokument između Moskve i Vašingtona, on može biti prihvaćen u UN“, kaže Denisov.

    Određene struje u Kijevu su se već pobunile što Vašington i Moskva bez učešća Kijeva rešavaju sudbinu „ukrajinskog Donbasa“, oslanjajući se na sporazume iz Minska, koji, kako navode, ne odgovaraju ukrajinskim državnim interesima. U medijima su se već pojavili i napisi da radikalne snage u Kijevu spremaju bunt protiv dogovora Surkov—Volker, ali Denisov sumnja da oni tu mogu nešto pokvariti.

    „Mislim da oni ne mogu da spreče realizaciju dogovora Rusije i SAD. Sada je njihova uloga da služe kao ’strašilo‘ i da budu argument Porošenku, kada on objašnjava zašto se protivi takvom formatu raspoređivanja mirovnjaka. Ako naši američki partneri budu insistirali, Porošenko će biti prisiljen da primeni silu protiv radikalnih predstavnika u Ukrajini, kako se to ne bi pretvorilo u masovne sukobe. A ako on to ne uradi, građanski rat može početi u drugim delovima Ukrajine“, smatra Denisov.

    Osim o „plavim šlemovima, Surkov i Volker su u Dubaiju razgovarali i o brojnim humanitarnim pitanjima, kao što su razmena zatvorenika, otvaranje dodatnih kontrolnih punktova, obezbeđivanje komunikacijskih usluga stanovništvu Donbasa i sl“.

    Putinov pomoćnik je nakon sastanka sa američkim diplomatom rekao da se pozicije Rusije i SAD u tim pitanjima „u potpunosti poklapaju“.

    Zakon o reintegraciji Donbasa

    Ruska strana je na pregovorima u Dubaiju predstavnicima SAD skrenula pažnju i na ukrajinski Zakon o reintegraciji Donbasa. Surkov je rekao da u trenutku pregovora tekst tog zakona nije objavljen, ali da je njegov cilj jasan — Kijev pokušava da legalizuje svoja nezakonita dejstva u Donbasu.

    Surkov je konstatovao da Ukrajina već tri godine nezakonito koristi vojsku protiv svojih građana na jugoistoku zemlje i da već duže vreme vodi nezakonitu ekonomsku blokadu Donbasa i ograničava slobodu kretanja stanovnika u regionu.

    Putinov pomoćnik je naglasio da Zakon o reintegraciji legalizuje te nasilne postupke Kijeva, dajući im pravnu osnovu. Surkov je rekao da bi trebalo proveriti da taj zakon nema odredbe koje se direktno suprotstavljaju minskom kompleksu mera.

    Amerikanci su, kako je naglasio Putinov pomoćnik, adekvatno reagovali na izraženu zabrinutost.

    Podsetimo, Vrhovna rada Ukrajine je ovog meseca usvojila Zakon o reintegraciji, prema kome se teritorije Donbasa, koje ne kontroliše Kijev, smatraju „privremeno okupiranim“, a dejstva Rusije se kvalifikuju kao „agresija protiv Ukrajine“. Zakon daje predsedniku pravo da koristi vojsku na istoku zemlje bez objave rata i bez saglasnosti parlamenta.

    Moskva smatra da je ukrajinski zakon o reintegraciji Donbasa dokaz o pripremama za novi rat, kao i da Kijev ne želi da pronađe politički kompromis i ispuni svoje obaveze. Štaviše, u toku je pokušaj da se, kako ističu, odgovornost prebaci na Rusiju.

    Međutim, sprovođenje Zakona o reintegraciji, jednim delom, ne ide naruku kijevskim vlastima, ni predsedniku Ukrajine Petru Porošenku. Radi se o tome da bi se u slučaju uspešne reintegracije teritorije Donbasa, a na osnovu „posebnog statusa“ te teritorije, na ukrajinskim predsedničkim i parlamentarnim izborima pojavilo više od tri miliona novih birača, koji za aktuelne kijevske vlasti sasvim sigurno neće glasati.

    „To je samo jedan od faktora zašto Porošenko ne žuri da sprovede reintegraciju. U ovom trenutku većina ionako nije spremna da glasa za Porošenka, a reintegracija celog regiona će, naravno, dodatno smanjiti njegovo biračko telo. Ali to je scenario za dalju budućnost. Izbori u Ukrajini će biti održani tek sledeće godine, i nisam siguran da je do tada moguće u Donbasu uspostaviti održiv mir, a da ne spominjem potpunu reintegraciju regiona“, zaključio je Denisov.

    Podsetimo, ovo je četvrti susret Putinovog i Trampovog pregovarača o regulisanju situacije u Donbasu. Prvi put su se sastali letos u Minsku i jesenas dvaput u Beogradu.

    S druge strane, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je govorio o tome da ne očekuje konkretne rezultate od susreta u Dubaiju, da je to usaglašavanje stavova i razmena mišljenja o tekućim pitanjima, ali je posle susreta pregovarača potvrdio da su se mišljenja Rusije i SAD u nekim stavovima poklopili i da će Moskva analizirati američke predloge.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    kompromis, SAD, Ukrajina, Krim, Donbas, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga