00:46 23 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Srbija Hrvatska ilustracija

    Hoće li Vučićev iznenadni manevar preobratiti Hrvate

    CC0 / marijanana
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Balkanske igre bez granica (298)
    4158
    Pratite nas

    Francuska i Nemačka su iza sebe imale veoma krvav, ali završen rat u kome se znalo ko je pobednik, ko plaća reparacije i ko ih prima. Između Srbije i Hrvatske rat nije završen.

    Srbija i Hrvatska nemaju sukobe oko budućnosti, konstatovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predložio moratorijum od šest meseci na rasprave o temama iz prošlosti. Tokom predstojeće posete Zagrebu, napomenuo je Vučić, hrvatskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović će podneti konkretne predloge za poboljšanje srpsko-hrvatskih odnosa.

    „Hajde da se dogovorimo da u narednih šest meseci — i da to kažemo — ne govorimo o tome, tome i tome, ili pre nego što izađemo s bilo čime, da se pokušamo čuti i da svaki put spustimo tonus, i jedni i drugi“, rekao je Vučić.

    Teško je pobeći od prošlosti

    Takva ideja je, prema mišljenju predsednika Dokumentaciono informacionog centra Veritas Save Štrbca, idealistička i verovatno bi odnosi bili bolji nego sada, pa čak ako bi uspeli na šest meseci, uspeli bi i na duži period.

    Međutim, napominje Štrbac, od tog predloga neće biti ništa zato što je ta istorija prisutna u našim svakodnevnim životima i običnih građana, a posebno političara koji na toj prošlosti grade karijere. Ne mogu da zamislim, ističe on, da bi mogao naterati neke funkcione i partijske vođe iz desnih stranaka u Hrvatskoj da ne talasaju o ustašama, o Paveliću, ko to može da zabrani.

    „Drago mi je da je ovakva ideja začeta od predsednika Srbije, ali znajući kako reaguje hrvatsko društvo na istorijske činjenice, a i da čak i hrvatska predsednica Grabar Kitarović prihvati takav predlog, bilo bi mnogo otpora čak i u njenoj stranci HDZ-u. Hrvatska se sve vreme, i pre nego što je postala članica EU, a posebno otkad je postala, ponaša prema Srbiji kao prema manje vrednoj državi i sve inicijative koje dolaze iz Srbije dočekuju na nož“, napominje Štrbac za Sputnjik.

    S druge strane, komentator Željko Cvijanović napominje za Sputnjik da prvo treba videti da li je ta ideja i data da bi bila prihvaćena.

    „Treba imati u vidu da je tu bilo dosta pritisaka pre svega iz Zagreba, ali i na neki način iz Beograda na Vučića da ne treba da ide u Zagreb i mislim da je Vučić te pritiske pokušao da otkloni jednim potezom tako što je predložio taj moratorijum. Smisao tog moratorijuma je momenat koji je opšte mesto naših odnosa, gde on kaže da nemamo problem sa budućnošću već sa prošlošću i da je zapravo taj moratorijum moguć“, rezonuje Cvijanović.

    Naravno, naglašava taj komentator, taj moratorijum nije moguć jer naša prošlost jako usmerava našu budućnost.

    „I hajde da kažemo da se u Srbiji šest meseci neće pominjati Jasenovac ili da Hrvati neće pomenuti za šest meseci svoju ’Oluju‘. Čak i da se to dogodi, naša prošlost toliko uslovljava našu budućnost da mi imamo suviše konflikata koje moramo da rešimo, suviše otvorenih pitanja, da bi došli do neke opšte normalizacije stvari“, sugeriše Cvijanović.

    Previše spoljnih uticaja velika kočnica

    Francuska i Nemačka, poredi Cvijanović, iza sebe su imale veoma krvav, ali završen rat.

    „Imale su rat u kome se znalo ko je pobednik, rat u kome se znalo ko plaća reparacije i ko prima reparacije. Između Srbije i Hrvatske rat nije završen. Tužna je konstatacija da se zapravo u tom mirovnom procesu od 1995. pa do danas, mir nametao kao neka vrsta nastavka rata mirnim putem“, ističe Cvijanović.

    Teško danas može Srbija da se uklopi u onu sliku regiona u kojoj su Amerikanci dali prevashodnu ulogu Hrvatskoj ne samo u političkom nego i u kulturnom smislu, napominje taj komentator, i to je nešto što mi danas i te kako osećamo, i to ne od juče. Kao što teško da Hrvatska, navodi Cvijanović, može da se uklopi u nekakvu sliku u kojoj bi Srbija ostala snažna, dekolonizovana, naslonjena na Rusiju, Kinu i sile u narastanju.

    „Taj rat mora na neki način da se završi, on se može završiti tako što će da se nastavi pa da se završi, ili da se prekine. To su zapravo dileme koje mi imamo uz još jednu stvar — da Hrvatska sve više postaje neka vrsta proksi sile, dakle Hrvatska postaje neko preko koga se Srbija pritiska i naravno da će to isto uvećati kontroverze i neke eventualne sukobe“, smatra Cvijanović.

    Drugi naš sagovornik Savo Štrbac konstatuje da se Hrvatska i Srbija ne slažu o svim stvarima iz istorije, a ono o čemu se mogu dogovoriti i što bi imalo realizaciju jeste da se poboljša položaj nacionalnih manjina i u Hrvatskoj i u Srbiji.

    „Moguće je da se u onih oko 80 srpskih sela koja su neelektrificirana, koja nemaju struju, a imali su je do rata 1995, ponovo uvede ta struja. To su one stvari koje se mogu rešiti, koje zavise od uloga, od para, od finansiranja. A ove ideološke razlike, a imamo ih takoreći u celoj istoriji, a posebno u 20. veku, mislim da se to neće lako rešiti“, konstatuje Štrbac.

    Predsednik Veritasa smatra da je moratorijum oročen na šest meseci zbog toga da se napravi proba i da je želja predsednika Vučića bila da se za to vreme pokaže kako bi obema državama bilo bolje, pa kad se to dogodi, kad se unaprede odnosi, onda bi sami mogli da produžimo taj rok za godinu, pa za pet godina. Kad bi taj model Srbije i Hrvatske zaživeo, dobro bi bilo ga proširiti i na ceo Balkan.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tema:
    Balkanske igre bez granica (298)
    Tagovi:
    Zapad, Kolinda Grabar Kitarović, Vučić Aleksandar, moratorijum, Jasenovac, Amerika, Kina, Rusija, Oluja, Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga