21:59 04 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 130
    Pratite nas

    Kurdski problem jedan je od ključnih na Bliskom istoku, postojao je i mnogo pre Arapskog proleća i postojaće još dugo. U temelju mu je protivrečnost, problem koji potresa i mnoge evropske države — to je pitanje poštovanja suvereniteta država i prava na samoopredeljenje, zaključeno je na konferenciji Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ u Moskvi.

    Nir Rozen, savetnik za Siriju i Irak Centra humanitarnog dijaloga, na panelu „Sudbina Kurda: centralno pitanje“, govorio je o sirijskim Kurdima.

    „Kurdi u Siriji stvaraju model koji je prilično uspešan, ali je on sada pod pretnjom. Bez obzira na sve greške, treba ga sačuvati, a ne narušiti. Kurdi sada pokušavaju da obezbede stabilno upravljanje. Oni su smestili hiljade raseljenih Arapa i ljudi koji su bežali pod gnevom DAEŠ-a. Treba reći da su vojne strukture Kurda disciplinovanije i da se ponašaju bolje od bilo koga u regionu“, naveo je Rozin, ističući njihovu borbu protiv terorizma.

    Kako je rekao, Kurdi u Kobani su zaključili savezništvo sa SAD i to u trenutku kada su SAD rešile da politizuju svoje prisustvo u tom regionu i kada traže smenu vladajućeg režima.

    „Treba reći da Kurdi sada trpe poraz u tom ratu. Za Tursku je veoma važno da sačuva svoje uporište u borbi protiv Kurda. Međutim, takvo očuvanje kurdskog kantona pod američkim kišobranom može da dovede do rata“, upozorio je ekspert, navodeći da je veoma važno da sve strane sednu za pregovarački sto i razgovaraju o budućnosti.

    „Sada je u toku proces reintegracije sirijskih Kurda, kojima su i Obama i Makron obećavali podršku, ali nisu ispunili obećanja. Kurdi su postali instrument SAD u borbi protiv Irana u tom regionu. Afrin je postao prva žrtva takve politike SAD. I ja bih rekao da će upravo situacija u Afrinu odrediti dalji tok tog konflikta“, rekao je Rozen.

    Afrinska operacija, kako je rekao, u suštini je borba za naftna polja, za širenje kontrole i osvajanje uporišta.

    On ocenjuje da bi novi dijalog zavađenih strana u Siriji mogao da počne pod rukovodstvom Rusije, a da bi pitanje pronalaska rešenja za sirijsku krizu trebalo nastaviti u Ženevi i Sočiju. 

    Položaj Kurda u Iraku

    Hemin Havrami, viši savetnik predsednika Iračkog Kurdistana Masud Barzanija i član Saveta Demokratske stranke Kurdistana, govorio je o položaju Kurda u Iraku.

    „Kurdsko pitanje je definitivno jedno od ključnih. Pitanje Kurda je pitanje demokratizacije. Kurdima se ne daju mogućnosti da budu uključeni u sve procese, da učestvuju u životu država u kojima žive. Oni nemaju tu slobodu, nemaju mogućnost da politički deluju“, rekao je Havrami.

    Kako je naveo, transformacijom Bliskog istoka, posebno posle Prvog svetskog rata, kada su nastale nove države u tom regionu i kada su se pojavile granice koje ne odražavaju realnost, dogodile su se podele. Na Kurde su „gledali kao na drugu sortu, građane drugog reda“.

    „Ta superiornost koju su oni osećali nad Kurdima, podrazumevala je i negiranje naših prava u Iračkom Kurdistanu za vreme Sadamovog režima. Dogodila se arabizacija, usledile su etničke čistke i hemijski napadi na Kurde“, dodao je on.

    Prema njegovim rečima, u 20. veku, kada je nastao savremeni Irak i kada je stvoren Kurdistan, Kurdi su pokušavali da budu građani te zemlje, ali razni režimi u Iraku su uvek vršili pritisak na njih, pa su i posle 2003. godine bili primorani da ustanu sa oružjem u rukama.

    „U novom Iraku smo se nadali i dalje se nadamo da ćemo stvarno postati deo iračke države i punopravni građani tog novog sistema. Mi smo sve probali, a šta smo dobili? Dobili smo bombardovanje hemijskim oružjem. Ja sam iz grada koji je preživeo hemijske napade 1998. godine i sada osećam miris hemijskog oružja. Niko osim Irana nije priznao taj hemijski napad i nije bilo nikakve podrške Kurdima koji su bili žrtve režima u to vreme“, rekao je on.

    Havrami je naglasio da su irački Kurdi do 2003. godine defakto bili nezavisni, a posle toga su dobrovoljno rešili da budu deo novog Iraka zajedno sa sunitima, šiitima i drugima.

    „Nažalost, od 2005. do 2014. godine u Iraku je bilo kršenja Ustava, vodila se politika većine, a ne konsenzusa…“

    Posle svega što se dešavalo, revolucija i ustanaka, lideri Kurdistana su rešili da sprovedu referendum.

    „Sve druge varijante nisu mogle da stvore partnerstvo u Iraku. Sile koje su nas gurale iz tog punopravnog partnerstva su bile mnogo jače od sila koje su htele da nas zadrže u okviru tog kišobrana, koji bi nam garantovao puna prava zajedno sa našom drugom braćom u Iraku.“

    Havrami je podsetio da su irački Kurdi 25. septembra prošle godine održali referendum o nezavisnosti od Iraka.

    „To smo učinili jer je pokušaj slobodnog saveza sa Irakom pretrpeo neuspeh, hteli smo da izbegnemo novi talas nasilja i nestabilnosti u Iraku. Nismo hteli da živimo pod represijom i budemo građani drugog reda, već da budemo nezavisni, slobodni i mirni partneri. Ali Kurdima čak nisu dali da izraze svoja prava, mirno i demokratski. Probali su da otkažu referendum. Međutim, videli ste pitanje referenduma — više od 93 odsto njih reklo je ’da‘, i to je realnost.“

    Havrami je naglasio da su irački Kurdi „dokazali da su faktor stabilnosti u regionu“.

    „Mi smo se aktivno borili protiv terorizma, bez Kurda DAEŠ bi i dalje bio u Mosulu. Mi smo pomagali, jer smo smatrali da je to zajednička pretnja, pretnja za sve nas.“

    Havrami je istakao da postoje četiri problema Kurda na Bliskom istoku, ali da ne postoji jedinstveno rešenje za Kurde u Turskoj, Siriji, Iranu i Iraku.

    „Međunarodna zajednica nas je kritikovala zbog referenduma, govorili su da je to pogrešna odluka, u pogrešno vreme. Možda nam međunarodna zajednica kaže kada je pravo vreme da kurdski narod izrazi svoje mišljenje“, dodao je on.

    Pogled na sirijski grad Afrin
    © AFP 2020 / Delil Souleiman

    Havrami je naglasio da irački Kurdi žele da nastave dijalog sa Bagdadom i pronađu rešenja za svoje probleme.

    „A šta nam ostaje? Tri momenta: Irački Kurdistan nastavlja dijalog sa Bagdadom i tražićemo rešenje za period posle referenduma; takođe, očekuje nas priprema za parlamentarne izbore u Iraku, zakazane za 12. maj; treće — saradnja u borbi protiv DAEŠ-a. U Mosulu je DAEŠ pao, izgubio je teritorije, ali ideološki i dalje postoji. Osim toga, za njegovo postojanje ima i ekonomske osnove“, zaključio je on.

    Na kraju, Havrami je ocenio da je ruska pozicija prema kurdskom referendumu veoma balansirana i zamolio je Rusiju da „sačuva tu balansiranu poziciju“.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Pešmerge, Kurdi, Irak, Sirija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga