11:26 21 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Franko Simatović u Haškom sudu

    „Kôd Slavonija“: Kako su dva glavna srpska agenta upala u opasnu hašku klopku

    © AP Photo / Martijn Beekman,
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić
    1268

    Haški tribunal posle smrti Gorana Hadžića nema koga da optuži za navodne zločine u Slavoniji i zato pokušava da odgovornost za to pripiše Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.

    U nastavku haškog procesa bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću — Frenkiju vojni veštak optužbe Rejno Tunens izjavio je da su jedinice te službe učestvovale u nasilnom preuzimanju opština u BiH, progonu nesrpskih civila i zločinima nad njima 1992–1994.

    Stanišić, tadašnji šef SDB Srbije, i Simatović, prvi operativac te službe, optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991–1995.

    Franko Simatović  i Jovica Stanišić u Haškom sudu /
    © AP Photo / Michael Kooren/Pool via AP
    Franko Simatović i Jovica Stanišić u Haškom sudu /

    Prema optužnici, to je bio cilj udruženog zločinačkog poduhvata koji je predvodio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a u kojem su učestvovali, pored Stanišića i Simatovića, Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Željko Ražnatović —Arkan, Vojislav Šešelj i drugi.

    Uđeš, izađeš i nije gotovo

    Kako za Sputnjik kaže advokat Toma Fila, taj proces je u fazi izvođenja dokaza Tužilaštva i ko zna koliko će to još da traje.

    Haški tribunal inače je oslobodilo 2013. po svim tačkama optužnice Stanišića i Simatovića, a tada se odluci Sudskog veća usprotivila jedino sudija Mišel Pikar.

    Veće tada nije moglo da zaključi da su Stanišić i Simatović odgovorni za usmeravanje, organizovanje, opremanje, obučavanje, naoružavanje i finansiranje jedinica državne bezbednosti Srbije, koje su, kako se navodi u optužnici, ubijale, progonile i deportovale civile Hrvate, bosanske Muslimane, bosanske Hrvate i druge nesrbe iz BiH i Hrvatske od 1991. do 1995. godine.

    Takođe, Veće nije moglo da zaključi da je Stanišić služio kao „kanal veze“ između Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i Milana Martića, koji su, kako se navodi, bili glavni organizatori udruženog zločinačkog poduhvata.

    Međutim, žalbeno veće Tribunala tu odluku je ukinulo i naložilo da im se suđenje ponovi, pa je ponovljeni proces počeo juna prošle godine. 

    Obojicu optuženih srpske vlasti su uhapsile 13. marta 2003. godine tokom operacije „Sablja“, posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine. U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

    „Onaj pravni stav koji je primenjen u oslobađanju generala Anta Gotovine i generala Momčila Perišića bio je primenjen i kod Simatovića i Stanišića i onda su i oni bili oslobođeni. U međuvremenu, kad su potvrđene presude Gotovini i Perišiću, sud je našao za shodno da promeni stav i ukinuli su tu presudu. Drugim rečima, da je bila drugostepena presuda i oni bi prošli kao Gotovina i Perišić, jer je zbog Gotovine promenjen stav“, precizira Toma Fila za Sputnjik. 

    Još dva advokata koja su aktivno učestvovala u procesima u Haškom tribunalu nazvanično za Sputnjik iznose tezu sličnu stavu Tome File, odnosno, glavni problem za dužini procesa Stanišiću i Simatoviću vide u razlozima za ukidanje presude o kojima ne žele javno da govore.

    Ne postoje pravila, postoji Amerika

    „Amerikancima nije odgovaralo da Gotovina bude osuđen. Predsednik veća Teodor Meron je priznao da za sve pita Amerikance i obaveštava ih — što je potpuno nezamislivo za jedan nezavisni sud da ima posebne odnose sa Sjedinjenim Državama. A to je opet logično zato što Amerikanci plaćaju taj sud“, navodi Fila za Sputnjik. 

    Tada je i Stanišiću i Simatoviću donošena presuda u prvom stepenu i prema Filinom tumačenju, Tribunal nije mogao da napravi razliku, pa su i oni oslobođeni.

    „Međutim, pošto u međuvremenu Amerikanci nisu bili zainteresovani za taj stav jer više nemaju svojih pulena, onda su se ovi vratili na prethodni stav i pokušavaju da utvrde odgovornost, i Stanišićevu i Simatovićevu, bez obzira da li su nešto znali ili imali neki odnos prema tome“, napominje Fila.

    Glavni problem je, posebno ističe Toma Fila, to što je predviđeno da Goran Hadžić, bivši predsednik Republike Srpske Krajine bude osuđen za takozvane zločine u Slavoniji.

    „Pošto je Goran Hadžić umro, nemaju nikoga ko bi bio kriv za tu teritoriju. I najverovatnije zato Stanišića i Simatovića gone, ne bi li pokušali da im na bilo koji način nametnu neku odgovornost za Slavoniju“, tvrdi Toma Fila za Sputnjik.

    Haški tribunal, međutim, prema Filinom mišljenju, nema za to dokaze i zato advokat predviđa da će Simatović biti oslobođen, a „Jovica Stanišić je u takvom zdravstvenom stanju da nije u stanju ni suđenje da prati“.

    Slično:

    Šešelj: Nikada više dobrovoljno u Hag
    Hag: Kosovske žrtve imaju pravo na odštetu
    Hag potvrdio: Praljak preminuo u bolnici
    Franko Simatović i Jovica Stanišić moraju nazad u Hag
    Hag ne pušta Mladića u Rusiju ni po cenu da umre
    Tagovi:
    Goran Hadžić, Franko Simatović, Jovica Stanišić, Toma Fila, Ante Gotovina, Slavonija, Haški tribunal, ratni zločini, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga