05:08 19 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Džeremi Korbin, lider Laburističke partije

    Šta čeka Korbina — jedinog Britanca koji nije „bacio kamen“ na Ruse

    © REUTERS / Peter Nicholls
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    Britansko-ruski hladni rat (90)
    31741
    Pratite nas

    Velika Britanija optužila je — a sva je prilika i osudila — Rusiju zbog navodnog trovanja bivšeg pukovnika GRU Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije u Solsberiju, iako pritom nije iznela nikakve dokaze o umešanosti Moskve u ovaj slučaj.

    Na zasedanju britanskog parlamenta u sredu prst u Rusiju uperila je i britanska premijerka Tereza Mej i gotovi svi parlamentarci, osim lidera opozicione Laburističke partije Džeremija Korbina, koji je pozvao je britansku vladu da deluje protiv Rusije na osnovu jasnih dokaza.

    Korbin se usprotivio prekidu diplomatskog dijaloga sa Rusijom i upitao kakvim informacijama o poreklu nervnog gasa Britanija raspolaže, kao i kako je Vlada reagovala na ruski zahtev da se dostave uzorci, istakavši da bi Britanija trebalo da radi zajedno sa Organizacijom za zabranu hemijskog oružja.

    Njegovo izlaganje kolege su dočekale burnim negodovanjem i zvižducima, a premijerka Mej izbegla je odgovor na svako od Korbinovih pitanja i poručila da on nije deo konsenzusa koji je u parlamentu stvoren o pitanju Rusije.

    Slobodan Janković sa Instituta za evropske studije za Sputnjik konstatuje da je Korbinu zamereno to što jedini nije iskoristio šansu da „baci kamen“ na Rusiju. On, međutim, ne veruje da će se vođa laburista zbog toga naći na meti svojih političkih protivnika.

    „Naravno da ga neće proglasiti ’ruskim špijunom‘, jer u to zaista niko ne bi poverovao. Ovo je samo stvaranje antiruske histerije, što inače već viđeno u britanskoj istoriji još od 19. veka pa do danas, pa zaista ne predstavlja ništa novo. Pozivanje na zdrav razum od strane Džeremija Korbina, kao i same tehnike prikrivanja istine videli smo i 2003. godine kada je doktor Dejvid Keli svedočio o učešću britanske vlade u prikrivanju dokaza koji su upućivali na to da nema oružja za masovno uništenje u Iraku. Keli je zbog toga bio ispitivan u parlamentu i maltene optužen za izdaju, nakon čega je navodno izvršio samoubistvo. Dakle, svašta se radi sa onima koji neće da se slože sa tim nekim mejnstrimom, sa glavnom politikom koja se vodi zajedno sa ključnim partnerima Velike Britanije, što su u prvom redu Sjedinjene Američke Države“, ocenjuje Janković.

    On napominje da događaje u Velikoj Britaniji i optuživanje Rusije za trovanje Skripalja treba posmatrati zajedno sa zaoštravanjem situacije između velikih sila kada je reč o Siriji, u sklopu šire antiruske strategije u pogledu te zemlje.

    Podsećanja radi, lider laburista Džeremi Korbin je svojevremeno aferu o doktoru Dejvidu Keliju nazvao „Blerovim Votergejtom“.

    Sudbina Džeremija Korbina ne brine preterano ni Jelenu Ananijevu, šeficu Centra britanskih studija u okviru Instituta Evrope Ruske akademije nauka. Ona za Sputnjik kaže da je reč o političaru velikog iskustva, koji je u britanskom parlamentu još od 1983. godine.

    „To je čovek nezavisnih pogleda koji je čak i protiv stavova svoje Laburističke partije glasao više od trista puta. To što se usprotivio Terezi Mej i zahtevi koje je izneo u parlamentu samo su još jedan dokaz za to. Pre određenog vremena njega su čak optužili da je čehoslovački špijun, ali je nakon toga poslanik konzervativne partije bio primoran da mu se izvini za klevetu. Sa druge strane, situacija u Korbinovom slučaju ipak nije potpuno ružičasta, jer članovi njegove partije pokušavaju da ga sklone“, kaže Ananijeva.

    Na pitanje da li su britanska premijerka i parlamentarci demonstrirali svoju „čuvenu“ britansku demokratiju time što su Korbinu umesto odgovora uputili kritike, Ananijeva ocenjuje da u tom pogledu stvari ne stoje baš onako kako Britanci vole da ih predstave.

    Džeremi Korbin
    © REUTERS / Dylan Martinez

    „Ovo što se sada dešava je ponavljanje jednog te istog obrasca koji smo mogli videti mnogo puta tokom prethodnih godina. Tvrdeći da rakete Sadama Huseina mogu da dolete do Londona za 45 minuta, Toni Bler je okrenuo javnost da prihvati učešće u ratu u Iraku. On je potom svoju reputaciju izgubio, ali šteta je već bila učinjena. Irak je razoren i u potpunom je haosu. Slično je bilo i sa Dejvidom Kameronom povodom Libije 2011. godine, kada je poručivao da Britanija mora osloboditi tu zemlju od ’strašnog diktatora‘“, podseća Ananijeva.

    Sada, kaže, vidimo Libiju u ruševinama i dodaje da je pre dve godine objavljen izveštaj u kome se govori da vlada nije bila upoznata sa pravim stanjem stvari na licu mesta, kao i da je namerno preuveličavala navodna zlodela Gadafija.

    „U izveštaju je pisalo da Kameron i njegovi ministri nisu imali predstavu da je zapravo na određenim mestima u Libiji jaka Al Kaida, a naknadno nisu imali strategiju rešavanja problema do kojeg su sami doveli. Da li su Bler ili Kameron odgovarali zbog toga? Ne. Toliko o britanskoj demokratiji“, zaključuje Ananjeva za Sputnjik.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tema:
    Britansko-ruski hladni rat (90)
    Tagovi:
    Džeremi Korbin
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga