03:24 26 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov

    Susret Gerasimova i Skaparotija ne čini proleće

    Press-služba Minoboronы RF
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    2372

    Vest da će se sastati načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije general Valerij Gerasimov i komandant snaga NATO-a u Evropi general Kertis Skaparoti otvorila je pitanje da li bi moglo da dođe do resetovanja odnosa dve vojne sile i šta će biti teme njihovog razgovora?

    To će biti prvi susret vojnog rukovodstva Rusije i Alijanse na tako visokom nivou u poslednje četiri godine.

    Eksperti smatraju da dve suparničke vojne sile imaju tema na pretek, posebno u trenutku kada njihovi odnosi prolaze kroz „eru konfrotacije“ i najdublju krizu još od Hladnog rata.

    Analitičari smatraju da bi glavne teme sastanka mogle da budu masovno gomilanje NATO snaga u Evropi, posebno u baltičkim zemljama, kao i situacija u Ukrajini.

    Veruje se da će Gerasimov i Skaparoti razmotriti i pitanje trke u naoružanju i mehanizme kako tu situaciju držati pod kontrolom, a takođe bi moglo biti reči i o uspostavljanju kanala brzog reagovanja na moguće incidente. Neće izostati ni pitanje novog ruskog oružja, koje je početkom marta u obraćanju naciji predstavio ruski predsednik Vladimir Putin, što je veoma aktuelna tema za Severnoatlantsku alijansu.

    Još jedna tema razgovora moglo bi da bude sprečavanje incidenata u vazduhu. Pre tri godine, Rusija i SAD potpisale su Memorandum o sprečavanju incidenata i obezbeđivanju letova avijacije tokom operacije u Siriji.

    „Određeni kanali komunikacije i dalje postoje, posebno u Siriji, direktno sa Amerikancima i snagama koalicije. Ostvaruju se kontakti sa ciljem sprečavanja incidenata, a ta veza je usmerena na bezbednosna pitanja. Naravno, u ideološkom smislu, postoji zvaničan stav o potrebi za zajedničkom borbom protiv terorizma. Reč ’zajednička‘ strane tumače na različite načine. Rusija, recimo, optužuje Vašington da pod izgovorom borbe protiv DAEŠ-a realizuju svoje ciljeve na teritoriji Sirije“, kaže za Sputnjik ruski vojni analitičar Boris Rožin.

    Prema njegovim rečima, intenziviranje kontakata, razgovori Gerasimova sa Skaparotijem i telefonski razgovor načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije sa šefom Komiteta načelnika štabova Oružanih snaga SAD Džozefom Danfordom upravo govore o rastućoj pretnji od američkih napada na Siriju.

    „Još od početka marta stižu informacije o mogućem hemijskom napadu na Damask, kao i o zajedničkom američko-izraelskom napadu na objekte na teritoriji Sirije i Iraka. Takođe, tu je i koncentrisanje američkih brodova u istočnom Mediteranu i prilično oštro upozorenje Moskve na ta dešavanja“, dodaje Rožin.

    Ekspert smatra da će tema razgovora dva generala biti i novi modeli ruskog oružja, o kojima je govorio Putin, što je izazvalo paniku u zapadnim medijima i u Zapadnoj vojnoj alijansi.

    „Moguće da su odgovor Rusije u vezi sa Sirijom i demonstracija novog ruskog oružja naterali SAD da uzmu određenu pauzu, kako bi proverili koliko je to oružje pretnja za SAD i koliko je Rusija spremna da odgovori na potencijalni američki napad u Siriji. To više liči na prinudnu pauzu u planovima. To jest, ako Amerikanci osete slabost Rusije u Siriji oni će, zajedno sa svojim partnerima, izvršiti nekakvu provokaciju hemijskim oružjem ili će prosto napasti Asada, računajući na to da Rusija neće odgovoriti. Sigurno je da takve misli prolaze kroz neke usijane glave u Vašingtonu. Zbog toga je važno ohladiti te glave i staviti im do znanja da takvi napadi neće ostati bez odgovora. Međutim, kada dođe do razmene takvih udaraca, lako se može ući i u nekontrolisani konflikt, u kojem se može potegnuti ne samo obično, nego i nuklearno oružje, pa je zbog toga veoma važno preduzeti sve neophodne mere da bi se to sprečilo“, kaže Rožin, dodajući da je iskustvo Hladnog rata obe strane naučilo potrebi da održavaju komunikacione kanale između vojski, kako situacija ne bi „skliznula“ u nuklearni sukob.

    Međutim, Rožin smatra da resetovanje odnosa između dva vojna bloka nije moguće u situaciji kada SAD u svojoj najnovijoj vojnoj strategiji Rusiju i Kinu označavaju za glavne neprijatelje i strateške rivale Amerike.

    „Shodno tome, to zahteva povećanje elementarnog ukupnog vojnog budžeta SAD i stalno povećanje budžeta za troškove borbe protiv Rusije i Kine. Naravno, ljudi koji zarađuju novac na tome nisu zainteresovani da zaustave takvu politiku, jer bi to značilo gubitak profita. Polovina američkog establišmenta je protiv Rusije.

     Tramp sa svojim planovima o delimičnoj normalizaciji odnosa je tamo u manjini. Nije slučajno što su njemu ’nakačili‘ zakon o sankcijama, koji ga obavezuje da nameće restriktivne mere. To je zbog toga što većina u Senatu i Kongresu ne podržava Trampove težnje. Čak i da Tramp nešto hoće, teško da to može da ostvari zbog političkih elita koje Rusiju doživljavaju kao protivnika. Dakle, razgovori generala mogu dovesti do privremene, delimične stabilizacije i zamrzavanja odnosa po pitanju konflikta između Rusije i Zapada, tj. po pitanju Skripalja i sistema hemijskog oružja u Siriji. Međutim, postoji čitav niz bolnih tačaka, koje će ostati uprkos najavljenim razgovorima“, rekao je Rožin.

    Ekspert smatra da će kontakti Gerasimova i Skaparotija imati „obuzdavajuću“ ulogu i da će omekšati ratobornu retoriku. Takođe, kako zaključuje Rožin, susret generala daće mogućnost da se iznese stavove Rusije po svim spornim pitanjima.

    Dva generala su u sredu razgovarala telefonom i razmotrila niz aktuelnih pitanja o međunarodnoj bezbednosti. Kako su naveli u Ministarstvu odbrane Rusije, Gerasimov je podržao Skaparotijev predlog da se lično sastanu, ali datum i mesto susreta još nisu dogovoreni.

    Podsetimo, NATO je 1. aprila 2014. godine, zbog krize u Ukrajini i prisajedinjenja Krima Rusiji, prekinuo vojnu saradnju sa Moskvom. Suspendovani su svi civilni i vojni kontakti osoblja i otkazana je prva zajednička vojska misija. Tadašnji generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen izjavio je da akcije Moskve prete evropskoj bezbednosti.

    Osim toga, istog meseca ruskim diplomatama je ograničen ulazak u sedište NATO-a u Briselu. Pristup sedištu NATO-a bio je zabranjen svim predstavnicima ruske misije pri NATO-u, izuzev stalnom predstavniku Rusije pri Alijansi Aleksandru Grušku, njegovom zameniku i dvojici pomoćnika. Ostali članovi ruske misije su u obavezi da se najave i unapred dobiju propusnice.

    Kontakti između komandi NATO-a i Oružanih snaga Rusije se postepeno obnavljaju posle inauguracije Donalda Trampa. U martu 2017. godine, na inicijativu Alijanse, došlo je do prvog telefonskog razgovora između načelnika Generalštaba Rusije Valerija Gerasimova i predsednika Vojnog komiteta NATO-a Petra Pavela. Glavne teme razgovora bile su obnova saradnje na vojnoj liniji i sprečavanje incidenata.

    Još jedan telefonski razgovor održan je u septembru tokom velikih vežbi „Zapad 2017“, koje su održane na teritoriji Rusije i Belorusije. Ovaj put, NATO je predstavljao general Kertis Skaparoti.

    Međutim, to ne znači da je došlo do otopljavanja u odnosima između strana. Naprotiv, izgradnja kontakata ima za cilj sprečavanje slučajnog sukoba u uslovima visokih vojnih i političkih tenzija.

     

    Tagovi:
    NATO, Kertis Skaparoti, Valerij Gerasimov, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga