18:23 18 April 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2278
    Pratite nas

    Pred izbore koji se održavaju u oktobru u Brazilu zahuktava se proces protiv bivšeg predsednika te zemlje Luisa Ignasija Lula da Silve. Razlog za uklanjanje Da Silve iz političkog života je, kako smatra diplomata Trivo Inđić, strah desnice da u Brazilu na vlast ne dođu ljudi koji su vodili politiku nezavisnu od velikih igrača, pre svega od SAD.

    Brazilski federalni sudija Serđo Moro izdao je nalog za hapšenje Da Silve, što je izazvalo proteste pristalica ovog u narodu izuzetno popularnog političara. Prema oceni Inđića, nekadašnjeg ambasadora Srbije i dobrog poznavaoca prilika u Latinskoj Americi, pozadina čitavog procesa zapravo nije borba protiv korupcije, već želja Zapada da se obračuna sa liderom koji je, zbog mnogo čega, nepodoban za Sjedinjene Američke Države.

    Savet bezbednosti UN glasa o rezoluciji o sankcijama Severnoj Koreji
    © AP Photo / Mary Altaffer

    Podsećanja radi, sudija Moro je Da Silvu osudio jer je navodno činio usluge građevinskoj firmi u razmenu za apartman na plaži, a presudu je potvrdio apelacioni sud u januaru. Ukoliko bivšem lideru Brazila bude odbijena žalba, u zatvoru će provesti dvanaest godina.

    Trivo Inđić za Sputnjik kaže da sudija Serđo Moro već tri godine proganja Lulu da Silvu zbog navodne korupcije. Iako te optužbe nikada nisu dokazane, dodaje naš sagovornik, čitav proces tekao je izuzetnom brzinom, pod različitim političkim pritiscima i sa uskraćivanjem Luli prava na odbranu.

    „Ja bih sve to protumačio u jednom širem kontekstu, jer je u Brazilu u toku predizborna euforija i postoji veliki strah kod sadašnje ’desnice‘ koja je došla na vlast podrškom spolja, pre svega od strane Sjedinjenih Američkih Država. Podsećanja radi, pojedini članovi Senata i ministri u vladi bivše predsednice Brazila Dilme Rusef optužili se je za zloupotrebu službenih fondova, što takođe nije dokazano. Dakle, cela ta ’grupa za pritisak‘ već dve godine radi na tome da Lulu i Dilmu Rusef uhapsi i udalji iz politike“, objašnjava Inđić.

    Reč je o tome, dodaje Inđić, da je Lula jedan od najozbiljnijih kandidata na predstojećim predsedničkim izborima u Brazilu.

    „Prema poslednjim anketama, on bi mogao da dobije 35 odsto glasova, a računa se da bi tamo gde živi najsiromašniji deo brazilskih građana, takozvani severoistok, Lula mogao da dobije i 70 odsto glasova. Ultradesnica, koja je praktično uzurpirala vlast u Brazilu u poslednje dve godine, takođe ima svoje kandidate, od koji najbolje stoji Žair Bolsonaro, sa oko 20 odsto izgleda podrške glasačkog tela. I aktuelni predsednik Brazila Mišel Temer, koji je rušio Dilmu Rusef, takođe želi da se kandiduje, ali je većina birača sklona kandidatu levice, u ovom slučaju Luli“, primećuje Inđić.

    To, napominje iskusni diplomata, ne treba da čudi, jer je Lulina višegodišnja vladavina kao predsednika Brazila i lidera Radničke partije ostvarila izuzetne rezultate u zemlji i smanjila stopu siromaštva. Danas u Brazilu polovinu stanovništva zemlje čine uglavnom srednji slojevi, a veliki napredak je učinjen uz pomoć javnih i socijalnih programa Lule i Dilme Rusef da se podigne životni standard stanovnika.

    „Drugi razlog za uklanjanje Da Silve iz političkog života je strah desnice da u Brazilu na vlast ne dođu ljudi koji su vodili politiku nezavisnu od velikih igrača, pre svega od Sjedinjenih Američkih Država. Ta politika je uvek nailazila na saveznike u Rusiji i Kini, u okviru takozvanih zemalja BRIKS-a, i dovela Brazil u poziciju da bude deo jednog ozbiljnog, globalnog bloka koji bitno utiče na svetska zbivanja. To se pre svega odnosi na činjenicu da se taj blok ekonomski i politički distancirao od politike SAD, a da u okviru samog latinoameričkog kontineta i grupe Merkosur Brazil predstavlja nezavisnog aktera u toj globalnoj igri“, ističe Inđić.

    On podseća da je i Putin dolazio u Brazil, a da je na poslednjem samitu BRIKS-a donet niz važnih odluka i inicijativa koje se kose sa zvaničnom politikom Sjedinjenih Država.

    Prema rečima našeg sagovornika, levica i Lulini sledbenici imaju kandidate koji bi eventualno mogli da zamene Lulu na predstojećim izborima.

    „To su kandidati Partije radnika, Fernando Hadad i Žak Vagner, a tu je takođe i bivši Lulin ministar Siro Gomez, koji se nudi kao kandidat levice. Međutim, oni ne mogu da zamene autoritet i prestiž koji je Lula imao, jer on nosi ogromno poverenje siromašnih građana Brazila i srednjih slojeva koji žele politiku socijalnog napretka i distanciranja od američkih pritisaka“, primećuje Inđić.

    Zato i nije iznenađenje što je odluka tužilaštva da izda nalog za hapšenje bivšeg brazilskog lidera uzrokovala niz protesta da Da Silvinih pristalica.

    „Posebno su izraženi protesti njegove matične grupe, sindikata metalaca u Sao Paolu, koji su jedna od najjačih političkih grupacija. Lula je četiri decenije bio lider ovih sindikata, pa čak i u vreme vojne diktature u Brazilu osamdesetih godina, a sa te pozicije je i postao predsednik države. Verujem da će biti još otpora i u drugim krajevima Brazila protiv njegovog hapšenja, i da ne treba očekivati nikakvo smirivanje ili miroljubivo rešenje ove situacije. Reč je o jednoj velikoj, izuzetno bogatoj zemlji koja je globalni igrač, ali su vojska i policija trenutno u rukama proameričkih grupacija, ultradesnice i desnice, i mogu se očekivati veliki sukobi u Brazilu“, upozorava Inđić.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Ignasio Lula da Silva, Brazil
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga