15:58 07 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    91081
    Pratite nas

    Kosovo je zamišljeno da bude najniži tip entiteta, vrsta protektorata, van svih modernih evropskih vrednosti, gde može da se radi bilo šta. Kosovo nema ni spoljnu, ni unutrašnju politiku, ne zato što Srbija to osporava, već zato što su oni koji su se borili za stvaranje lažne države, oni koji su je stvarali, želeli da to bude njihova moderna kolonija.

    Premijer samoproglašene Repubike Kosovo Ramuš Haradinaj pred srpskim auditorijumom izjavio je da o svemu na Kosovu odlučuju Amerikanci.

    Komentarišući ovu tvrdnju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić konstatovao je da su prištinske vlasti priznale da SAD vode njihovu spoljnu politiku i zapitao se, „ako Albanci nemaju jedan stub državnosti, šta onda traže od nas?“

    Da li je bivši komandant OVK, čija je grupa počinila stravične zločine nad Srbima, ali i svojim sunarodnicima, zapravo javno priznao da Kosovo nije država?

    Profesor Ustavnog prava na novosadskom Pravnom fakultetu Slobodan Orlović, komentarišući izjavu Haradinaja, za Sputnjik kaže da Kosovo ispunjava neke uslove faktičke države, međutim, podvlači, nijedan od tri elementa koji je čine nije u potpunosti zaokružen — ni teritorija, ni vlast, ni nacija.

    „Oni se imenuju ’Kosovarima‘, odnosno daju neki novi identitet, želeći da na taj način pospeše državnost te faktičke države. Deo naroda ne priznaje tu vlast, ni kosovske institucije. Treba reći i da dobar deo naroda, ako ne i pretežan, ima državljanstvo druge države koja se zove Republika Srbija. Takođe, teritorija nije u potpunosti zaokružena, mada se od Briselskog sporazuma stvari po nas nepovoljno odvijaju, jer oni polako zaokružuju teritoriju, severni deo, ali i dalje imate srpske enklave sa srpskom faktičkom vlašću. Tu su i međunarodne trupe, odnosno teritorija sa vojnim bazama“, kaže Orlović.

    On konstatuje da treći element državnosti — vlast — ukazuje da je faktička država vrsta protektorata. Podseća da je ona uspostavljena veštački posle NATO agresije i odlaska naših snaga, ali definitivno ne može da se nazove suverenom. Tu su i organi upravne vlasti, odnosno predstavnici Evropske unije, što takođe znači da element vlasti nije zaokružen, kaže on.

    „To što je Haradinaj izgovorio zapravo je politička poruka, ’evo vidite ko stoji iza nas, ne radimo ništa bez velikog pokrovitelja‘, ali ne u smislu da ćemo preko njegove izjave izmeniti stav o tome da li je Kosovo država ili ne u ustavno-pravnom smislu. To je bila poruka ličnog samopouzdanja izneta u javnosti, da najveća sila stoji iza njega lično, pa tako i iza kosovske vlade, da ništa ne rade na svoju ruku, da za sve pitaju velikog pokrovitelja“, kaže Orlović.

    Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da ti pokrovitelji, kada su stvarali kosovsku državu, uopšte nisu imali u vidu da ona treba da postane suverena. U evroatlantskoj imperiji stvari funkcionišu po sistemu hijerarhije među entitetima, na vrhu piramide je Amerika, ispod nje je prvi krug saveznika, pa drugi i na kraju klijentske države i entiteti, objašnjava Anđelković.

    „Kosovo je zamišljeno da bude najniži tip entiteta, jedna vrsta protektorata, van svih modernih evropskih vrednosti i zakona, gde može da se radi bilo šta. Činjenica je da Kosovo nema ni spoljnu ni unutrašnju politiku, ne zato što Srbija to osporava, već zato što su oni koji su se borili za stvaranje kosovske lažne države, oni koji su je stvarali, želeli da to bude njihova moderna kolonija“, kaže Anđelković.

    Komentarišući navode Haradinaja, predsednik Srbije je dodao da naša zemlja o kosovskom pitanju pre svega vodi razgovore sa SAD, a zatim i sa Velikom Britanijom i nekim zemljama u EU koje, kako kaže, dramatično različito doživljavaju Kosovo.

    Anđelković smatra da se Srbija i ranije postavila racionalno, da ne gleda mnogo na Prištinu, već na Vašington, London, Pariz i Berlin, na delove konzorcijuma koji upravlja Kosovom.

    „Oni su izvršili agresiju na Srbiju, oni su okupirali Kosovo, oni su proglasili takozvanu kosovsku državu. Sa njima možemo nešto da postignemo, a ne sa Albancima. S druge strane, kad Albanci prave probleme, mi često lažno pomišljamo da to uspevaju na osnovu svog lobiranja. Suviše su oni na niskom civilizacijskom, ekonomskom i svakom drugom nivou da bi zaista mogli da izlobiraju geopolitički kurs Zapada. Oni mogu samo personalno ponešto da izlobiraju za sebe. Svejedno da li će u prvom planu biti Haradinaj, Tači ili neko od njihovih ekonomskih partnera, Zapad je taj koji diktira tempo i smer“, podseća Anđelković.

    On dodaje da je druga strana medalje to što je Zapad po pojedinim pitanjima nehomogen, pa se sukobljava. Nemci možda imaju interes da se održava mir na Balkanu, dok Amerikanci od Kosova prave tempiranu bombu, kaže ovaj analitičar.

    „To je već unutrašnja stvar konzorcijuma. Na Srbiji je sada da racionalno pregovara sa ključnim i zapadnim igračima kako bi uspela da izvuče neki minimum ustupaka. S druge strane, ona se oslanja maksimalno na Rusiju, jer ni Zapad ne želi da se otvori novi front na Balkanu. Već imaju frontove od Ukrajine do Sirije, pa im nije interes novi. Srbija je u poziciji da, oslanjajući se na Rusiju, nešto postigne. Rusija nam je ključni adut u pregovorima sa Zapadom“, zaključuje Anđelković.

    Dakle, priznao Haradinaj da Kosovo nije suvereno ili ne, činjenica je da ova „država“, uz sve osmehe i pokušaje njenog premijera da pokaže dostojanstvo državnika naučene na nekom treningu pokrovitelja, ne ispunjava nijedan od elemenata državnosti.

    „Realnost je da Kosovo postoji“, rekao je Haradinaj, između ostalog, u intervjuu za „Hepi“ televiziju. To je poslednja činjenica na koju je trebalo podsetiti gledaoce u Srbiji, da im je tu kolevka ceo jedan milenijum.

    Gledaoci često veruju u ono što im se servira, ali ne treba zaboraviti i ono što osećaju, kakva god da je realnost, danas ili dogodine.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    priznanje nezavisnosti Kosova, država, Ramuš Haradinaj, Kosovo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga