17:38 28 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2854
    Pratite nas

    Da li neko može da pronađe obrazac racionalnog (razumnog) ponašanja kod lidera Amerike, Velike Britanije, Francuske...? Ne samo povodom ratnih zbivanja u Siriji i „vječitog rata“ protiv terorizma, već i haosa koji neprekidno obnavljaju u sopstvenim državama.

    Neko je nedavno razložno konstatovao da je njihovo ponašanje psihotično. To bi moglo da zvuči kao uvreda pod uslovom da tako ne misli ogromna većina stanovnika ove planete (kao presuđujući konzilijum) i da, s druge strane, nije zasnovano na činjenicama.

    Psihoza je duševna bolest koja se iskazuje poremećenim odnosom prema realnosti. Ona predstavlja poremećaj u mišljenju, stvara čulne obmane i dovodi do ispoljavanja emocija koje nisu u dodiru sa stvarnošću. Simptomi psihoze mogu biti zastupljeni pojedinačno ili u različitim kombinacijama.

    Psihologija je nauka koja proučava individualno, ali i grupno ponašanje. Ona biva posebno potrebna kada se čovjek (i društvo) sučeljava sa saznanjima koja iz temelja mijenjaju ustaljene predstave o svijetu, kao i značaju i ulozi određenog pojedinca u njemu. Kažu da je psihologija postala nasušna potreba čovječanstva zbog tri takva ključna loma u ljudskoj svijesti.

    Prvi je stvorio Kopernik kada nas je neumoljivo obavijestio da se naša planeta ne nalazi u centru nebesa. Da Sunce, Mjesec i zvijezde nisu okačeni na nebo da bi uvećali značaj ljudske vrste i njenih tvorevina. U pitanju je bio stres gigantskih razmjera. Hiljade godina dogmatskih uvjerenja, društvena hijerarhija i raspodjela moći među ljudima nestali su, budući da je bio srušen temelj na kojem su počivali. Nekada smo vjerovali da je Svevišnji kao arhitekta vasione sve uradio da bismo mi bili u centru. Danas znamo da smo samo „Mala plava tačka“, kako je Karl Sagan nazvao sliku naše planete sa ruba Sunčevog sistema. Mi smo zrno prašine na zrnu prašine u beskraju Kosmosa.

    Drugi je bio kada je Čarls Darvin objavio dokaze da čovjek nije posebna tvorevina Boga i da mi nismo stvoreni po njegovom obličju. U pitanju je, ipak, evolucija živog svijeta na ovoj planeti čiji smo mi (trenutno) najsavršeniji produkt. Ili, makar volimo da mislimo da smo takvi. Darvinova teorija nije potpuno ateistična, iako su je mnogi takvom doživljavali. Ona jednostavno dokazuje da nije Bog stvorio čovjeka, ali ne tvrdi da on nije mogao da pokrene evoluciju. Rasprava na tu temu i dalje traje, a naš je cilj samo da se ukaže na dubinu stresa koji je ovo saznanje stvorilo.

    Konačno, Sigmund Frojd nas je naučio da pored toga što nismo u centru svijeta i što nismo stvoreni po liku Božjem, ni u našem razumu, na koji smo ostali ponosni kao na posljednju liniju odbrane ljudske posebnosti, stvari nisu baš najčistije. Predubjeđenja, nagoni, rana iskustva… uveliko profilišu sposobnost djelovanja za koje se mislilo da mora biti racionalno.

    Naša planeta je kugla, ali kada smo odlučili da je izmjerimo početna tačka (nulti meridijan) bila je u Londonu. Zašto baš tamo? Tada je Velika Britanija bila najmoćnija država svijeta. Ona to odavno nije, iako brojni lordovi uzdišu za tim vremenima i ponekad se prave kao da ona nisu prošla. Po toj mjeri se svijet dijelio na Istok (zaostali) i Zapad (progresivni). Kada razvijemo zemaljsku kuglu na dvodimenzionalnu sliku navikli smo da u njenom centru bude Evropa. Zašto? Osim navike da je tako odavno, ne postoji drugi argument.

    Francuski avion se sprema za napad na Siriju
    © AP Photo / French Defense Ministry/ECPAD

    Imajući u vidu istorijski razvoj i sve promjene na svjetskoj sceni, zar ne bi bilo logičnije da danas u centru slike svijeta bude NR Kina kao najmnogoljudnija i ekonomski najprosperitetnija država svijeta? Uzgred budi rečeno, to Kinezi već decenijama i rade, a njihove mape svijeta izazivaju čuđenje i nevjericu kod sve brojnijih poslovnih partnera iz Amerike i Evrope. Takva mapa odslikava novi kopernikanski preokret. Za Kinu (i najveći dio svijeta) Rusija postaje Zapad, a Amerika Daleki istok. A to je više nego dovoljan razlog za psihozu zapadnih lidera koje stvarnost premeće iz glavnih u sporedne uloge.

    Upotreba sile da bi se poredak vratio na staro jeste moguća, ali nije plodotvorna. Kada Rimokatolička crkva spali hiljade jeretika to ne utiče na kosmički poredak, osim što, malkice, okrnji njen istorijski ugled.

    Stvarnost je nezavisna od trenutne pojedinačne ili kolektivne sposobnosti njene spoznaje. Psihoza je bolesno stanje, a saradnja i međusobno uvažavanje terapija. Bilo bi, stoga, dušespasno da lideri „bivšeg“ Zapada prihvate ponuđeni dijalog i sporazum koje nude Rusija i Kina. Tako mora da bude ukoliko želimo da nas uopšte bude.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Momir Bulatović, Amerika, Rusija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga