22:18 16 April 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    0 72
    Pratite nas

    Prvi put u poslednjih šest decenija šef države na Kubi neće nositi prezime Kastro. Migel Dijas Kanel sa mesta prvog potpredsednika postavljen je na poziciju prethodnika Raula Kastra i to kao jedini kandidat.

    Postavljanje Kanela na mesto predsednika Državnog saveta Kube potvrdila je Nacionalna skupština i to na dan koji ima simboličko značenje. Tada su, 1961. godine, kubanske Revolucionarne oružane snage pod komandom Fidela Kastra nanele značajan poraz dobro pripremljenim intervencionistima SAD tokom njihove invazije u Zalivu svinja. To je bila operacija „pod dirigentskom palicom CIA“, tokom koje je bilo planirano da uz pomoć Kubanaca kontrarevolucionara ojačaju svoje prisustvo na delu ostrva i formiraju tamo alternativnu vladu koju bi priznala međunarodna zajednica.

    Migel Dijas Kanel, koji se rodio godinu dana pre tih istorijskih događaja i koji danas puni 58 godina, jedan je od kubanskih političara koji ne pripada „revolucionalnoj generaciji“, ali se već mnogo godina nalazi na ključnim pozicijama u državi.

    Zvanični predstavnik Stejt departmenta Hederer Navert izrazila je „duboku zabrinutost“ zbog smene rukovodstva na Kubi. Navert je izjavila da Donald Tramp „ne izražava optimizam“ povodom budućnosti ostrva i podvukla da Vašington traži od Havane „slobodu i demokratiju“.

    To je standardna retorika koju koriste SAD „pred svake važne izbore koji predstavljaju izazov američkim stavovima“, izjavio je u intervjuu za Sputnjik urednik urugvajskog lista „Lice i maske“ (Caras y Caretas) Mateo Grije. Takvu reakciju možemo videti i povodom bilo kog drugog događaja u vezi sa Venecuelom, kada na primer rezultati izbora ne odgovaraju interesima SAD.

    Politikolog Artur Lopez Levi, Amerikanac kubanskog porekla, smatra da su SAD, bez obzira na brojne kritike na račun drugih država, morale pokloniti više pažnje međunarodnom pravu u oblasti ljudskih prava.

    „Ako oni govore nešto na račun Kube, onda bi trebalo reći i da SAD imaju šta da poprave. Bilo bi znatno produktivnije ako bi SAD prestale da šire svoj politički sistem kao jedini ispravan model“, precizirao je politikolog kubanskog porekla u svojoj izjavi za Sputnjik.

    Lopez Levi je zaključio da Kuba ima pravo na svoj sopstveni politički sistem, kao što i SAD imaju pravo na svoj. Pa ipak, obe države bi trebalo podjednako da se potrude da uvažavaju standarde međunarodnog prava.

    Međutim, što se tiče unutrašnjeg uređenja, Ustav Kube je 1976. godine faktički ustanovio parlamentarnu formu uprave: šefa države i Vlade postavlja Nacionalna skupština narodne vlasti. To je viši organ državne vlasti, a poslanici se biraju na svakih pet godina po okruzima, putem direktnih izbora. Deveti saziv Nacionalne skupštine počeo je svoj mandat, nakon što su bili održani izbori 11. marta ove godine.

    „Čuvena generacija revolucionara koji su stvorili Kubu odavno je već u penziji, jer su to ipak vremešni ljudi. Među 605 poslanika koji sede u Nacionalnoj skupštini ima mnogo žena i veoma mladih ljudi koji će svakako doneti neke novine u rad Nacionalne skupštine. To se ne tiče samo vektora razvoja, već i činjenice da su na taj način predstavljeni različiti slojevi društva“, smatra urugvajski novinar Mateo Grije.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Migel Dijas Kanel, Raul Kastro, Fidel Kastro, Kuba
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga