02:32 22 Maj 2018
Beograd+ 19°C
Niš+ 17°C
Slušajte Sputnik
    Bilbordi koju su se pojavili u Budvi, Crna Gora

    Lijepa naša Crna Goro: Bilbordi o „srpskim okupatorima“ zapalili Budvu (foto)

    © Foto: In4S
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nebojša Popović
    1219815

    Bilbordi budvanskih opštinskih vlasti na kojima se slavi „100 godina od velike pobjede u Prvom svjetskom ratu“, kao i svečani ulazak srpske oslobodilačke vojske u Budvu na Mitrovdan 1918. godine, izazvali su proteklih dana mnogo prašine i negodovanja među režimskim medijima i organizacijama u Crnoj Gori.

    Takozvani Dukljani otpočeli su agresivnu kampanju sa tvrdnjama da su bilbordi u Budvi skandal i provokacija, pa čak i „udar na ustavni poredak Crne Gore“, a ništa manje nijesu interesantni ni lamenti da čak ni NATO ne može da zaštiti Crnu Goru, jer se Član 5. Alijanse „ne odnosi na zaštitu od zla domaćega“.

    Koliko je stvar postala ozbiljna, govori i reakcija Ministarstva kulture Crne Gore koje se oglasilo saopštenjem da su bilbordi u Budvi „pokušaj falsifikovanja istorije“. Naročito je zanimljivo obrazloženje tog ministarstva kako „svi istorijski izvori nedvosmisleno ukazuju da je oslobođenje Budve predstavljalo čin povlačenja austrougarske vojske sa crnogorskog primorja, u čemu nije učestvovala armija nijedne druge države“, kao da se ratovi dobijaju i gube dobrovoljnim povlačenjem i kapitulacijom.

    ​Ko tu zapravo falsifikuje istoriju i da li je srpska vojska koja je 1918. godine oslobodila Crnu Goru, pa i Budvu, bila oslobodilačka ili pak okupatorska, kako glasi teza koja se poslednjih godina aktivno promoviše u crnogorskoj javnosti?

    U ozbiljnoj istoriografiji odavno je razjašnjeno pitanje da li je srpska vojska oslobodila Budvu, kao i šta se sve desilo 1918. godine, kaže za Sputnjik dr Budimir Aleksić, komentarišući najnovije događaje povodom postavljanja bilborda u čast „oslobođenja Budve“. To što crnogorska mitomanska istoriografija, odnosno pseudo istoriografija, i aktuelna politika uspostavljaju tezu da je bila okupacija stvar je jedne politike i ideologije koja je eminentno antisrpska, dodaje Aleksić. 

    „U nauci kod svih ozbiljnih i dobronamjernih ljudi koji žele da znaju istinu, nema spora šta se desilo 1918. godine, a to je da je Crna Gora većinski odlučila preko svojih političkih predstavnika da se ujedini sa Srbijom i da zajednički uđe u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, i da je srpska vojska bila oslobodilačka, upravo onako kako piše na ploči iznad gradskih vrata u Starom gradu u Budvi. Naravno, ideologija koja tako netačno i zlonamjerno gleda na te događaje, jasno je da je protiv obilježavanja jubileja koji je bio maltene najznačajniji u istoriji Budve“, kaže Aleksić. On dodaje da je taj grad vjekovima bio pod okupacijom još od vremena države Nemanjića, u čijem je sastavu bio, i da je oslobođen tek 1918. godine.

    Objašnjavajući apsurdnost pojedinih tvrdnji, naš sagovornik podsjeća da je upravo 1918. godine Crna Gora dobila najveći dio primorja, koje je i danas dio njene teritorije.

    Bilbordi koju su se pojavili u Budvi, Crna Gora
    Bilbordi koju su se pojavili u Budvi, Crna Gora

    „Na Berlinskom kongresu 1878. godine Crnoj Gori su pripali Bar i Ulcinj. Oko Ulcinja je bio dugogodišnji spor, dok je Bar bio u sastavu Crne Gore, a granica je bila riječica Željeznica koja je na ulazu u sâm grad Bar, što je bila granica između Crne Gore i Austrougarske. Ostali dio današnjeg crnogorskog primorja ostao je u sastavu Austrougarske sve do 1918. godine. Većinsko stanovništvo bilo je ubjedljivo srpsko i pravoslavno, uz nešto malo rimokatolika, i svi su oni jedva čekali da se oslobode od austrougarske okupacije, tako da na primer 1918. godine Boka donosi odluku da uđe u sastav Kraljevine Srbije. Sa istorijskog stanovišta stvari su potpuno jasne“, izričit je Aleksić.

    Komentarišući šta je krajnji cilj ovakve politike vlasti u Crnoj Gori, Aleksić smatra da se sve radi „u funkciji sijanja mržnje prema Srbima, državi Srbiji i srpskom narodu u Crnoj Gori“, što sve Crnu Goru „vodi u jedan velikohrvatski projekat“.

    „Ovo je režim koji ne donosi autonomno svoje odluke. On je marionetski i satelitski i sprovodi politiku određenih zapadnih sila i zemalja NATO-a predvođenih Sjedinjenim Državama, a jedan od ciljeva tog projekta je i iseljavanje stanovništva sa sjevera Crne Gore. To nije stvar neznanja, diletantizma ili nesposobnosti, već je to projektovana stvar da se isele i Srbi i Muslimani sa sjevera i da ih bude što manje, jer vlast i njeni mentori osjećaju taj prostor kao balast za ovu i ovakvu Crnu Goru, a sve u funkciji ’kroatizacije‘ Crne Gore, što je strateški cilj nekih zapadnih centara moći“, kaže Aleksić.  

    Naš sagovornik u tom smislu sagledava i teorije o Crnoj Gori kao „Crvenoj Hrvatskoj“, koje se plasiraju i preko obrazovnog sistema i kulturnih ustanova i medija.

    Bilbordi koju su se pojavili u Budvi, Crna Gora
    Bilbordi koju su se pojavili u Budvi, Crna Gora

    „Još 2010. godine Ministarstvo inostranih poslova preimenovano je u Ministarstvo vanjskih poslova, što je kroatizam par ekselans, dok ovih dana ide i emisija na Javnom servisu ’Stanje na crnogorskim cestama‘ (a ne ’putevima‘), kao što se to kaže u Hrvatskoj. Dakle, priprema se teren za što veću kroatizaciju Crne Gore“, veruje Aleksić.

    On tako objašnjava i izjavu Mila Đukanovića da „mi izlazimo iz tradicionalnog istočno-pravoslavnog civilizacijskog kruga u koji su nas uveli Petrovići i da bi sada trebalo da se uključimo u zapadni rimokatolički civilizacijski krug“.

    „Otuda otklon prema Rusiji, prema pravoslavlju, našoj tradiciji i istoriji, a Crna Gora ide putem latinizacije i kroatizacije“, zaključuje naš sagovornik.

    Tagovi:
    bilbordi, Srbi, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga