14:14 18 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Pravoslavna crkva

    Poslednji trzaj imperije protiv Rusije: Meta je pravoslavlje

    © jutub/Elena Mitюšova
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić
    131322

    Zapad želi da obezbedi ideološki alibi za potčinjavanje zemlje u kojima je pravoslavna tradicija dominantna, sa krajnjim završnim ciljem koji je upravljen na rusku državotvornu, ideološku i religijsku tradiciju.

    Svetska banka tvrdi: pravoslavci nisu za promene, siromašniji su i manje srećni.

    Jedan od zaključaka istraživanja „Komunizam kao nesrećna pojava“, čiji su autori bivši bugarski ministar finansija Simeon Đankov i Elena Nikolova sa Univerziteta u Londonu, u kojem su korišćeni podaci iz više od sto zemalja širom sveta je da u odnosu na katolike, protestante i nereligiozne, pravoslavna religija ima manje društvenog kapaciteta za promene i preferira stare ideje i sigurne poslove.

    Analizirani su podaci iz Ankete o svetskim vrednostima i Ankete o životu u tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj, čime se proučavala veza između religiozne pozadine i ponašanja naroda.

    Svetka banka baca novac na gluposti

    To je još jedan klasičan pokušaj da se suluda i glupa ideja zaodene u neku naučnu formulaciju, tvrdi za Sputnjik ekonomski publicista Momir Bulatović, a Svetska banka očigledno ima dovoljno novca kojim može da kupi neke kvaziautoritete koji su pristali da potpišu nešto što ne trpi ni najmanju moguću karakteristiku da bude priznato kao naučna građa.

    Nesporno je da te kategorije imaju veze, dodaje Bulatović, ali ta veza uopšte nije tako neposredna jer osnovni principi i metodologija naučno-istraživačkog rada zahtevaju da se pokaže da se nešto desilo upravo zbog nečega.

    „Dovesti u neposrednu vezu nivo ekonomske efikasnosti i religijsku pripadnost jeste, moram da ponovim, najobičnija glupost. Ne postoji nikakva direktna veza između te dve tvrdnje i zato se to svrstava u kvazinauku i politikanstvo koje treba da dokaže neku unapred pripremljenu tezu, a to je da su istočni ili pravoslavni narodi nesposobni“, kategoričan je Bulatović.

    Osnovni smisao tako postavljenog istraživanja, a koje karakteristično vode bugarski autori, prema mišljenju univerzitetskog profesora Mila Lompara jeste da se da se dâ novi zamah nečemu što bismo mogli nazvati ukupnim kompleksom dejstava rusofobije.

    Kao što je poznato, Rusija je centralna pravoslavna zemlja, u spektru svetskih religija i u tom pravcu, sugeriše Lompar za Sputnjik, treba razumeti intencije tog istraživanja. Zamisao je upravljena da se ugradi kompleks krivice u pravoslavnu tradiciju, da se taj kompleks krivice instrumentalizuje u kompleks superiornosti zapadne tradicije i da se na taj način, kako pojašnjava profesor, obezbedi ideološko prvenstvo u sferi ideja, odnosno praktično prvenstvo u sferi političko-ekonomskih dejstava.

    Propagandni diletantizam na prvu

    „Inače sami zaključci su potpuno propagandni i duboko diletantski, jer kako se uopšte može reći da je pravoslavlje povezano sa levim političkim preferencijama kad u Latinskoj Americi postoji pokret unutar katoličkog religijskog spektra koji se čak nazivao socijalizmom katolicizma. Dakle, imate snažnu tradiciju hrišćanskog socijalizma u obe tradicije hrišćanstva. Prema tome, vezivati specijalno komunističku doktrinu za pravoslavnu tradiciju znači bezobručan odgovor ili neistinu“, naglašava Lompar.

    S druge strane, parametri koji se uzimaju su duboko proizvoljni i ne razmatraju se drugi kriterijumi osim verskog, ističe profesor i pita se kako bi izgledali ti zaključci ako biste ih primenili na na primer Norvešku pre nego što je tamo nafta otkrivena.

    „Znači, tu imate zaključke koji se primenjuju od prilike do prilike, u isto vreme. Ako je komunizam inherentno vezan za pravoslavne zemlje, kako ćemo onda objasniti da su recimo Poljska i Češka kao katoličke zemlje takođe beležile privredni nazadak u vreme komunizma, kad bi, prema logici stvari, one trebalo da napreduju, ako bi se oslanjale samo na svoju katoličku tradiciju“, rezonuje Lompar.

    U tom istraživanju se ciljano brkaju dva kriterijuma, dodaje on, ideološki, u koji spada ocena o komunističkom poretku sa nekom vrstom kulturno-političkog ili civilizacijskog kriterijuma i veza između ta dva kriterijuma se tako postavlja da bi se dobili negativni zaključci vezani za pravoslavnu tradiciju. Pritom se ciljano zaboravlja da je sam Marks bio Nemac, a ne Rus, da je sam Marks odredio ruski način proizvodnje kao azijski način proizvodnje. Dakle, ukazuje Lompar, da je sam podlegao vrlo snažnim kulturološkim predrasudama.

    „I na kraju, što je važno da bude rečeno, političari koji upravljaju ovim pravoslavnim zemljama nisu malo puta natrunjeni ovim kompleksom inferiornosti, poput predsednika Srbije koji je u jednom intervjuu govorio da daje prednost Luteru nad Nikolajem Velimirovićem, dakle daje supremaciju protestantskoj nad pravoslavnom tradicijom. Ili je takođe bio u stanju da propisuje neku vrstu protestantske ideološke okosnice svojim privrednim reformama“, dodaje Lompar.

    Vest glasi — kapitalizam je mrtav

    Ovakva vrsta istraživanja predstavljaju, prema mišljenju Momira Bulatovića, poslednje pokušaje nebuloznog izvlačenja i teoretisanja koje nema apsolutno nikavo utemeljenje u realnosti.

    „Ta priča o slobodi tržišta postoji samo na papiru i ustima onih koji su tržište već odavno zarobili i monopolisali. I pošto se menjaju svetski centri moći i težište prelazi na istok kugle zemaljske, onda ovo treba tumačiti ne kao ozbiljno ekonomsko pitanje nego kao vapaj onih koji ne razumeju šta se desilo“, smatra Bulatović.

    Očigledno je da je kapitalizam pobeđen na isti način i istim sredstvima kojim je on do sada pobeđivao i pokoravao druge, tvrdi Bulatović, ali sad, pošto je težište prebačeno na drugi stranu, setite se Boga i religije, kao što se sete ljudi u nekoj nevolji, iako Bog i religija sa time nemaju apsolutno nikakve veze.

    „Možete da tumačite te podatke sa jednakim stepenom tačnosti kao kad biste izračunavali prosečnu visinu najbogatijih ljudi na svetu ili činjenicu koja je boja očiju dominantna u nekom stanovništvu. Po zadatku su ljudi uzeli i protumačili ekonomske podatke na način koji nema nikakve veze sa suštinskom ekonomskom analizom“, jasan je Bulatović. 

    Sve ovo zajedno pokazuje da ovakva istraživanja imaju ulogu da obezbede ideološki alibi za potčinjavanje zemalja u kojima je pravoslavna tradicija dominantna, podvlači Lompar, sa krajnjim završnim ciljem koji je upravljen na rusku državotvornu, ideološku i religijsku tradiciju.

    „Oni s jedne strane žele da u zemljama na koje se odnose razviju kompleks inferiornosti, a da u isto vreme u zemljama zapadne katoličke orjentacije ili protestantske podignu kompleks superiornosti. Dakle, ta dva procesa su vezana, a time se obezbeđuje nesmetano iskorišćavanje privrednih resursa, bioloških resursa i svega onoga što postoji u zemljama pravoslavne tradicije ili što se nekad govorilo — obezbeđuje se njihova eksploatacija“, precizira Lompar za Sputnjik.

    Na to da istraživači navode da „postoji mnogo sila koje oblikuju politički i ekonomski razvoj, a religija je samo jedna od njih“ Momir Bulatović kaže da je u pitanju najobičnija narodna istina — po zlu putu nema dobrog koraka.

    „Oni sami na kraju svog istraživanja moraju da priznaju da su u suštini promašili temu. U naslov su stavili religiju kao odrednicu, a posle su rekli da ona baš i nije toliko bitna i važna“, zaključuje Bulatović.

    Slično:

    Rusi ne dolaze, odavno su u Srbiji
    Uzrok mržnje prema Rusiji je podela na katoličanstvo i pravoslavlje
    Lenjin, pravoslavlje, budizam: „Ruski miks“ biciklistkinje Snežane Radojičić
    Britanski mediji pokazali koliko poznaju pravoslavlje
    Kako je pravoslavlje stiglo na kraj sveta
    Tagovi:
    EBRD, protestantizam, ekonomski liberalizam, istraživanje javnog mnjenja, vera, svetska banka, Katoličanstvo, razvoj, Rusija, Srbija, Pravoslavlje, Evropa, Azija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga