03:43 22 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Ilustracija

    Kako „islamski Soroš“ opkoljava Balkan?

    CC0
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    0 290

    Takozvani „Gulenov koridor“ koji se proteže trasom BIH-Sandžak-Kosovo-Crna Gora-Makedonija-Albanija, veoma je umrežen, a dva glavna stuba su mu na Kosovu i u Sarajevu. Što se tiče Srbije, Gulenovo delovanje najbolje uporište ima u SDA Sandžak, tvrdi sagovornik Sputnjika.

    Srbija će u narednom periodu morati da se pozabavi delovanjem Fetulaha Gulena, najljućeg neprijatelja predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. Vođa organizacije FETO navodno ima svoje pipke i u Srbiji. Erdogan je, naime, prilikom uspešne posete predsednika Aleksandra Vučića Turskoj zahvalio Srbiji na jasnom političkom stavu prema Gulenu, ali je napomenuo da je sa državnim vrhom Srbije razgovarao i o školama koje FETO ima u Srbiji. Rečeno je i da će Beograd o tome zauzeti jasan stav.

    Gulenova FETO organizacija deluje na celom Balkanu uglavnom preko obrazovnih ustanova i humanitarnih misija, pa joj je veoma teško ući u trag. Čak i kad ih „lociraju“, teško je dokazati direktnu povezanost sa Gulenom. Ako se i to utvrdi, na scenu stupaju, mahom, manje američke firme koje „otkupljuju“ Gulenove škole, pa sa tim novcem nastavljaju dalje da rade.

    Takav slučaj desio se u Bosni i Hercegovini prošle godine, kada je Obrazovnu instituciju „Bosna Sema“, koja se dovodi u direktnu vezu sa Gulenom, preuzela gotovo nepoznata američka firma „US Global invest LLC“. Ta kompanija „kupila je“ svih 15 predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola i fakulteta koji su dovođeni u vezu sa FETO.

    U Srbiji, prema nezvaničnim podacima, postoji ukupno šest obrazovnih i humanitarnih ustanova koje se dovode u vezu sa Gulenom. Dve takve, jedna osnovna škola i edukativni centar (ime poznato redakciji), nalaze se u strogom centru Beograda. Oni nisu želeli da komentarišu svoju vezu sa Gulenom, ali su i zapretili tužbom ako im se ime pomene u tom kontekstu.

    Ovo je u najmanju ruku čudno jer su 2016. godine predstavnici ove obrazovne ustanove dali izjavu za dnevni list „Politiku“ kojom poriču bilo kakvu vezu sa islamskim propovednikom Gulenom, ali ne i činjenicu da je škola u Srbiji nadahnuta Gulenovim učenjem.

    Stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević kaže da ostatak „gulenista u Srbiji“ deluje preko dve struje, Stranke demokratske akcije iz Sandžaka i preko „razdora“ koji postoji u Islamskoj zajednici Srbije. Sa te strane, dodaje naš sagovornik, Srbiji će zbog zakonskih okvira za manjine, ali i drugih zakona, biti veoma teško da izađe na kraj sa tim.

    „Problem gulenista zaista može biti problem za Srbiju. Ono što je pozitivno u odnosima Srbije sa Turskom jesu investicije i ozbiljno ublažavanje retorike u vezi sa samostalnošću Kosova i uopšte sa pojmom Sandžaka. Erdogan, očito, poštuje državnu politiku i interese Srbije. Pozitivan je i način na koji Turska želi da bude prisutna u Srbiji — investicijama, a u BiH — verskim i nacionalnim sentimentom kod Bošnjaka. Dakle, Erdogan očekuje lojalnost u tom pravcu i od jednih i kod drugih“, ističe Galijašević.

    Dodatni problem je takozvano „prelivanje“ Gulenovih organizacija kroz region. Takozvani „Gulenov koridor“, koji se proteže trasom BIH-Sandžak-Kosovo-Crna Gora-Makedonija-Albanija, veoma je umrežen, a dva glavna stuba su mu na Kosovu i u Sarajevu. Što se tiče Srbije, prema rečima našeg sagovornika, Gulenovo delovanje najbolje uporište ima u SDA Sandžak.

    „Ugljanin kao lider SDA vrlo često je širio taj uticaj osnivanjem pojedinih škola na području Srbije i u zoni uticaja te stranke. Dakle, to je isti problem koji postoji i u Sarajevu“, kaže Galijašević.

    Gulen, koji ima nadimak „islamski Soroš“, ima i pokret „Hizmet“ koji je jak u Bosni, a sarađuje i sa kosovskom pokretom „Mehmet Akif“, sa kojim je, kako pišu po kosovski mediji, blizak Aljbin Kurti. U tom kontekstu se dovodi Kurtijev nedavni odlazak u Bosnu i susret sa Bakirom Izetbegovićem, kao i odlazak na grob Aliji Izetbegoviću.

    Takođe, u Makedoniji postoji devet organizacija za koje Ankara traži da im se zabrani rad jer su navodno povezane sa Gulenom. Navode se škola „Jahja Kemal“, nedeljnik „Zeman Makedonija“, organizacije „Sedef“, udruženje biznismena, turistička agencija „Bašak“, transportna kompanija „Fejnbou“, trgovinski lanac „Evar“. Na tom spisku su i fondacija „Šafak“ i „Tolerans“, koje rukovode studentskim internatima u Makedoniji.

    U Srbiji Gulen svoje planove širi i putem aplikacija za otvaranje NVO, obrazovanih programa, ali obilato koristi i oblast manjinskih i verskih prava.

    Tagovi:
    gulenisti, FETO, Fetulah Gulen, Balkan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga