11:06 25 Maj 2018
Beograd+ 20°C
Niš+ 16°C
Slušajte Sputnik
    Izraelski F-35

    Zašto Izrael bombarduje (video)

    © AFP 2018 / JACK GUEZ
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Miroslav Lazanski
    0 9411

    Izraelska avijacija bombarduje i iranske i sirijske ciljeve u Siriji takoreći kada god to poželi. Dokle, to može da traje. Da li će Rusija učiniti za Siriju ono što je Sovjetski Savez uradio za Egipat i egipatsku vojsku od 1967. do 1973. godine?

    Moskva je posle Trećeg arapsko-izraelskog rata i poraza arapskih armija, isporučila Kairu ogromne količine najmodernijeg oružja i vojne opreme, a u Egipat je tada stiglo i oko 4.000 sovjetskih vojnih instruktora. Nastojali su da poboljšaju i kvalitet komandovanja i rukovođenja u egipatskim oružanim snagama. Što se pokazalo uspešnim u Četvrtom arapsko-izraelskom sukobu 1973. godine.

    Sovjeti su u Siriji još 1983. godine izgradili dve baze za PVO sistem SA-5 s ukupno 48 raketa svrstanih u osam baterija u bazama Dumeiri, dvadesetak kilometara severoistočno od Damaska, i u Šimšaru, južno od grada Homsa. Između sirijske zone bezbednosti i mesta gde su se nalazili projektili SA-5, a to je prostor veći od tri kilometra, tada se nalazila isključivo sovjetska zona sa baterijama PVO, rakete SA-2, SA-6, SA-8 i SA-13, koje su štitile postrojenja u te dve baze. Tada su te dve PVO baze sa raketama SA-5, uz koje su stalno bile jedinice od po 500 do 600 sovjetskih vojnika, bile povezane i sa sovjetskim radarsko-osmatračkim stanicama na Kavkazu, i sa sovjetskim brodovima za elektronsko izviđanje i osmatranje u Mediteranu. Sa dometom od 250 km, PVO sistem SA-5 bio je pretnja izraelskoj avijaciji, ali odluku o njegovoj upotrebi donosili su Sovjeti.

    „Imajte poverenja u nas, Sovjetski Savez neće dozvoliti da Sirija doživi novi poraz“, rekao je tadašnji lider SSSR-a, Jurij Andropov sirijskom predsedniku Hafezu el Asadu. U međuvremenu, obojica lidera su umrla, a i Sovjetskog Saveza više nema. No, linija izraelsko-sirijske konfrontacije na terenu i dalje postoji, posebno na Golanu.

    Naime, linija sadašnjeg izraelsko-sirijskog fronta na Golanskoj visoravni ide od libanske granice severno do planine Hermon, do mesta Fik, blizu jordanske granice na jugu. Ona ima oblik isturenog luka, dok sama širina fronta iznosi, vazdušnom linijom, oko 90 km. Taktička dubina vojišta, na izraelskoj je strani oko 50 km i ide linijom Džebalal — Šeik — Kafr — Nafata — Mahdžar, s operativnom dubinom od oko 100 km. U tom su prostoru smeštene i glavne rezervne jedinice izraelske armije za to vojište.

    Vojište na sirijskoj strani proteže se linijom Damask — Savara — Kabra — Suvejda, prosečno oko 60 km u dubini sirijske teritorije. Raspored snaga na tom prostoru pokazuje da su Sirijci utvrdili četiri linije odbrane, svaka dubine od dva do četiri kilometra, s otpornim tačkama za kružnu odbranu. Na samoj liniji fronta na Golanu sirijska vojska ima povoljnije položaje, jer je front s izraelske strane ispupčen, pa ga je moguće obuhvatiti po bokovima. No, kako posebno istaknut položaj na celom tom vojištu ima planina Hermon, a kako izraelska strana Golanske visoravni dominira nad sirijskom teritorijom, to ukupno gledajući Izraelci imaju povoljnije uslove za odbranu. Za napad ne, zbog kamenitog i nepošumljenog terena, ali za odbranu da.

    Granica između Izraela i Libana, te između Izraela i Jordana, smanjuje izraelski manevarski prostor prema Siriji, a istovremeno otkriva bokove izraelskog dela eventualnog bojišta i čini ranjivim pravce prema Nazaretu i Haifi. Istina, Izrael može u slučaju kopnenog rata sa Sirijom da skrati na pola liniju fronta, držeći se planine Hermon na severu i Galilejskog jezera na jugu.

    Sve te činjenice imaju u vidu i komandanti iranskih snaga, koje ratuju u Siriji za račun Damaska. Izrael ne želi da mu se snage proiranskog Hezbolaha i snage iranskih pazdarana približe na liniji razdvajanja sa Sirijcima na Golanu. I zato i bombarduje iranske ciljeve u Siriji. Sa druge strane, Damask je prisiljen da trpi Irance na svojoj teritoriji, jer Teheran dobrim delom i plaća ratne napore Sirije, a iranske i proiranske snage i ginu u Siriji za Bašara el Asada.

    Kojom će brzinom Rusi osposobiti sirijsku PVO da može potpuno samostalno da brani svoj vazdušni prostor, zavisi od nekoliko političkih faktora u jednačini Moskva — Tel Aviv — Damask — Teheran — Vašington…

    Tagovi:
    Izrael, iran, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga