15:31 15 Oktobar 2018
Slušajte Sputnik
    Erdoganove pristalice mašu turskim nacionalnim zastavama tokom mitinga na trgu Taksim u Istanbulu, 18. jula

    „Politiko“: Naslednici Osmanlija ponovo prodiru na Balkan, a Evropa strahuje

    © AFP 2018 / ARIS MESSINIS
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    1023

    Dok Evropska unija brine zbog uloge Moskve na Zapadnom Balkanu, Turska povećava svoj uticaj u regionu, ocenjuje briselski portal „Politiko“.

    Kako navodi u opširnoj analizi, sto godina pošto su Osmanlije izgubile Balkan, naslednici carstva ponovo pokušavaju da prodru u region.

    „Dok pokušava da poveća uticaj na Zapadni Balkan, Evropska unija ne samo što mora da se suoči sa sve agresivnijom Rusijom, već i sa rastućim ambicijama Turske“, piše portal.

    U četvrtak će se lideri EU sastati u Sofiji sa kolegama sa Zapadnog Balkana — iz Albanije, Bosne i Hercegovibe, Makedonije, Crne Gore, Srbije i sa Kosova.

    Na prvom takvom samitu od 2003. godine, EU će, kako se navodi, ponoviti da njena vrata ostaju otvorena za region, dok će se lideri sa Balkana obavezati da preduzmu potrebne reforme da postanu članice jednog dana.

    Ponovni interes EU za njeno južno zadnje dvorište izazvano je delimično strahovima od uloge Moskve u regionu — od davanja borbenih aviona Srbiji do navodne uloge u pokušaju puča u Crnoj Gori, navodi „Politiko“ i dodaje da Rusija ipak nije jedina sila sa dugom istorijom u tom regionu koja ponovo sprovodi tu veći uticaj.

    Evropski lideri, dodaje se, zabrinuti su zbog rastućeg uticaja Turske na Zapadni Balkan, naročito otkako je ta zemlja krenula autoritarnijim putem.

    U tekstu se podseća da je francuski predsednik Emanuel Makron pred Evropskim parlamentom stavio Ankaru i Moskvu u isti koš, rekavši da ne želi da se Balkan „okrene prema Turskoj ili Rusiji“.

    Turska smatra Balkan delom svoje prirodne sfere uticaja kao bivša imperijalna sila sa Otomanskim carstvom koje se na svom vrhuncu prostiralo sve do Beča.

    Tokom 15-godišnje vladavine predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, Turska je uložila znatne napore i novac kako bi stekla veće političko, kulturno i ekonomsko uporište na Zapadnom Balkanu.

    Pružala je razvojnu pomoć, vodila velika infrastrukturne projekte, otvarala univerzitete i obnavljala džamije, ohrabrivala turske biznismene da investiraju u regionu i podsticala dijalog među zavađenim zajednicama.

    Međutim, politički domašaj Ankare ima i mračniju stranu, navodi „Politiko“. Erdogan i turski ministri vrše pritisak na zemlje u regionu da preduzmu mere protiv sledbenika imama Fetulaha Gulena, kojeg Ankara smatra odgovornim za pokušaj puča 2016. godine.

    Erdoganov plan da održi skup u Sarajevu 20. maja uoči turskih predsedničkih i parlamentarnih izbora u junu takođe svedoči o širenju uticaja u regionu, navodi portal i podseća da su zapadnoevropske zemlje zabranjivale slične skupove tokom prošle izborne kampanje u Turskoj.

    „Politiko“ navodi reči jednog neimenovanog zvaničnika u turskom Ministarstvu spoljnih poslova, koji kaže da nema razloga za zabrinutost EU zbog uloge Turske u regionu.

    „Ne razumem zašto su uznemireni zbog uticaja Turske na Balkanu. Voleli bismo da uspostavimo dobre odnose, želeli bismo da trgujemo sa njima, podržavamo evroatlantsku integraciju. To je situacija u kojoj bi svi bili zadovoljni", rekao je on.

    Trgovinski obim Turske sa EU iznosi oko 145 milijardi evra, ali Ankara gaji velike nade u jačanje ekonomskih odnosa u regionu.

    Portal ukazuje i na značajno povećanje trgovinske razmene Turske sa Zapadnim Balkanom — od 364 miliona evra 2002. na 2,5 milijardi evra 2016. godine.

    Navodi i da bliske kulturne, istorijske i verske veze čine Tursku prirodnim partnerom za BiH, Albaniju i Kosovo, koji imaju značajnu muslimansku populaciju.

    „Ono što više iznenađuje jeste porast trgovinskih i političkih odnosa sa Srbijom gde je nekad bilo rasprostranjeno antitursko raspoloženje“, navodi „Politiko“.

    „Vožnja auto-putem kroz Srbiju, dela arterije koja povezuje Tursku i Zapadnu Evropu, ilustruje promenu: poslednjih godina bilbordi na turskom jeziku reklamiraju hotele i restorane za vozače kamiona“, a tu su i znakovi koji ukazuju na najbližu džamiju.

    Ekonomski interesi ubedili su obe zemlje da ostave po strani stara neprijateljstva, ocenjuje portal i navodi podatke Privredne komore Srbije da je obim trgovine Srbije sa Turskom prošle godine dostigao skoro milijardu evra, a da je pre dve godine iznosio 745 miliona evra.

    Portal podseća na nedavnu posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Ankari, gde je razgovarao sa Erdoganom o infrastrukturnim projektima i drugim pitanjima, te da je rekao da je Turska „najveći igrač, najjača zemlja na Balkanu“.

    Međutim, ekonomsko prisustvo Turske nije ono što brine evropske saveznike Ankare, već oni strahuju da bi Turska mogla da ima politički uticaj na štetu Brisela.

    S obzirom da Turska, Rusija, Kina i zalivske zemlje sve pokazuju ekonomski i politički interes za Zapadni Balkan, vlade regiona mogu da grade bliske odnose sa partnerima koji su manje zainteresovani za demokratske standarde od EU.

    Nekadašnji turski diplomata Sinan Ulgen kaže da je Ankara više puta izražavala podršku evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana i da Turska za razliku od Moskve ne nudi „konkurentni politički model“.

    Većina analitičara kaže da bi bilo uzalud da EU pokušava da smanji prisustvo Turske u regionu s obzirom na dugotrajne istorijske veze.

    Ulgen smatra i da nema velike razlike između odnosa Turske prema Balkanu i Ujedinjenog Kraljevstva prema zemljama Komonvelta. Kaže i da EU treba da prihvati da ne može da spreči uticaj Turske i da razmišlja o zajedničkoj saradnji sa Ankarom u pravcu zajedničkih ciljeva.

    Neki analitičari strahuju da bi Erdoganov agresivni pristup mogao da poveća tenzije između etničkih zajednica u regionu.

    Vesela Černeva iz Kancelarije Evropskog saveta za spoljne poslove u Sofiji smatra da su te Erdoganove taktike namenjene domaćoj javnosti, ali da takav način govora ima posledice.

    „Pritiskanje nacionalističkih i verskih tastera ima mnogo ozbiljnije posledice na Balkanu nego na drugim mestima“, dodala je ona.

    Takođe ocenjuje da je Erdoganov plan o predizbornom skupu na Balkanu zabrinjavajući.

    Tu zabrinutost deli i bivši turski ambasador u Beogradu Suha Umar koji je za portal „Monitor“ nedavno rekao da bi jedan takav skup bio „veoma rizičan“.

    Drugi ipak ukazuju da izazivanje problemi nije u interesu Turske.

    „Svaki konflikt ili tenzija u regionu bi smanjili mogućnost Turske da razvija bolje veze i ekonomske odnose u regionu, što su inače prioriteti Ankare“, zaključuje analitičar Murat Ugur Ekinci, analitičar za Balkna pri institutu SETA, bliskom turskoj vladi.

    Tanjug 

    Tagovi:
    Balkan, Zapadni Balkan, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga