07:25 19 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Buldozer

    Sve po projektu: Albanci i „teškom mehanizacijom“ proteruju Srbe

    CC0 / Pixabay
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4253
    Pratite nas

    Priština infrastrukturnom mrežom puteva, dugom 630 kilometra, na perfidan način preseca srpske sredine i ugrožava ostanak Srba, pre svega južno od Ibra.

    Putevi obično spajaju ljude, ali kad je reč o Kosovu, ova floskula ima savim suprotno značenje, bar kada su Srbi u pitanju.

    Prema planu Prištine, trebalo bi da se izgradi oko 630 kilometra glavnih puteva, plus oko 100 lokalnih, a odlika svih je da na ovaj ili onaj način presecaju srpske sredine. Prema proceni ekspertskih grupa, srpske parcele (šume, livade, poljoprivredno zemljište, kuće, imanja) koje su uzurpirane od strane Albanaca za ove namene da bi se izgradili putevi, dosežu vrednost do desetine milijardi evra.

    Mimo ovoga, opasnije je što se izgradnjom ovakve putne mreže Srbima smanjuje dostupnost da dođu do svoje njive ili imanja. Dakle, urušava im se egzistencija.

    Da li je ovo još jedan perfidan plan Albanaca da i ono malo Srba koje je ostalo da živi na Kosovu nateraju da odu?

    Dejan Mirović, profesor međunarodnog prava iz Kosovske Mitrovice, veruje da jeste. Jedan od problema jeste i u samom Briselskom sporazumu, jer u njemu nema odeljka koji bi se bavio imovinom.

    „Oni (Albanci) koriste to kako bi ostvarili svoje ciljeve koji su opštepoznati — sprečavanje povratka Srba na Kosmet i proterivanje ono malo ljudi koje je ostalo, pre svega južno od Ibra“, navodi Mirović.

    Podsećajući na plan Prištine da auto-put do Plava „sprovede“ pored manastira Dečani, naš sagovornik napominje da je to prvi signal da će ponovo udariti na SPC. Druga stvar koja ga plaši jeste perfidan način stezanja obruča oko Srba koji žive na Kosmetu.

    „Još gore od svega je to što su oni preuzeli sudstvo. Njihove sudije ne žele da govore na srpskom, ali i ne priznaju prvostepene presude koje su dodeljene u korist Srba koji su potraživali pravo na svoju imovinu. Dakle, Srbi sada više nemaju rešen imovinski status“, objašnjava naš sagovornik. 

    Američko-turski konzorcijum „Behtel-Enka“, koji izvodi sve radove ove vrste na Kosovu, do sada je zaradio oko 560 miliona evra, a to su pare koje premašuju kosovski budžet, pa je veliko pitanje ko sve to u stvari plaća.

    A evo i kako su srpske sredine ispresecane novim putevima na Kosovu.

    U neposrednoj blizini sela Ugljare kod Kosova Polja izgrađena je glavna saobraćajna petlja koja povezuje tri putna pravca — Niš, Skoplje i Tiranu. Petlja povezuje novi auto-put koji od Niša ide za Albaniju, odnosno luku Drač, sa novim putem za Skoplje, koji prolazi kroz najveću žitnicu na Kosmetu — Široko Polje.

    Reč je o centralnom delu Kosova, gde je najveća koncentracija srpskog življa. Eksproprijacijom obradivog zemljišta, što u privatnom što u državnom vlasništvu, Srbima je zbog tih puteva oduzeto više od hiljadu hektara zemlje.

    Podsećanja radi, Srbi su u centralnom delu Kosova 1999. godine uspeli da opstanu, jer su sela, sa jedne strane — Novo Naselje, Suvi Do, Skulanevo, Lepina, Radevo, Batuse, Preoce, Laplje Selo i sa druge strane — Dobrotin, Donja i Gornja Gušterica, Livađe sa Gračanicom, bili povezani najvećim delom poljskim putevima. Poljski put koji su meštani sela Ugljare i Bresje do bombardovanja isključivo koristili za odlazak na svoje njive, u godinama posle bombardovanja koristili su im da dođu do Preoca, i tako stignu do ostalih srpskih mesta.

    Projekat za magistralni put Priština-Skoplje i Priština-Prizren tik je uz gračaničke enklave, u kojima živi oko 20 hiljada Srba. Oko svih tih sela nalazi se srpska zemlja do koje sada Srbi ne mogu da dođu da je obrađuju, jer su im presečeni „sigurni putevi“. Drugim rečima, zbog nebezbednosti, jer bi do svoje njive morali da idu kroz albansku sredinu, sve više njih odustaje od obrađivanja zemlje, pa sve više prodaju imanja i odlaze sa Kosova.

    Kroz srpska sela Batuse, Lepina, Skulanevo, Suvi Do i Novo Naselje rekonstruisan je put, što podrazumeva njegovo proširenje i izgradnju većih kružnih tokova. Inače, taj put direktno povezuje magistralni put Priština-Prizren sa auto-putem za Tiranu. On je proširen i završena je obilaznica oko Prištine za sve vrste vozila, jer se nedaleko od Novog Naselja spaja sa novim auto-putem za Skoplje.

    Glavni put je auto-put koji povezuje Prištinu i Tiranu, takozvani „patriotski“ auto-put, uglavnom je završen i košta oko dve milijarde evra. Ovaj put je bitan jer povezuje Zapadnu Evropu sa Jadranskim morem. U toku je ili pri kraju izgradnja puta koji vodi od administrativnog prelaza Bela Zemlja kod Bujanovca do Prištine. Ovaj put bi trebalo da izađe na Koridor 10, trasa je duga 22,6 kilometara, a košta oko 87 miliona evra. Planirana je i izgradnja auto-puta Istok-Peć-Dečane-Đakovica koja će početi iduće godine.

    Time bi se plan za povezivanje sedam urbanih centara auto-putevima na Kosovu obistinio do 2023. godine. Auto-put „Ibrahim Rugova“ košta blizu milijardu evra.

    Sve ovo bi bilo veoma lepo da većina ovih saobraćajnica ne prolazi preko zemljišta koje je 80 odsto u privatnoj svojini Srba.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Kosovo, Srbi, Albanci
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga