11:19 16 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Siromaštvo u Crnoj Gori - ilustracija

    Crnogorski paradoks: Što manje imam, to više podržavam vlast

    CC0 / Pixabay
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nebojša Popović
    3165

    Sve siromašniji građani Crne Gore iz izbora u izbore većinski glasaju za vladajuću partiju. Prema mišljenju sociologa Ilije Malovića, objašnjenje tog paradoksa treba tražiti u tome da je najsiromašnijima najlakše manipulisati.

    Samo dan nakon završenih lokalnih izbora na kojima je vlast ubjedljivo porazila opoziciju, novi udar na standard običnih građana stigao je u vidu poskupljenja svih goriva. Iako ogromni redovi na benzinskim pumpama upućuju da će najnovije poskupljenje značajno pogoditi budžet građana koji su zbog toga spremni da satima čekaju u redu za gorivo, ipak većina njih je, sudeći po rezultatima lokalnih izbora, u nedelju zaokružila vladajuću partiju.

    Paradoks da sve siromašniji crnogorski građani iz izbora u izbore većinski glasaju vladajuću partiju, što je naročito izraženo na primjeru najsiromašnijih opština sjevera Crne Gore, gdje se zbog siromaštva i nezaposlenosti svakodnevno iseljava veliki broj građana, sociolog Ilija Malović objašnjava činjenicom da je siromašnim građanima zapravo najlakše upravljati i manipulisati.

    On dodaje da je „glavna karakteristika i glavni ekonomski rezultat vladajuće partije kulturno i socijalno propadanje crnogorske radničke klase, naročito one na crnogorskom sjeveru“, a što sve ima za rezultat da je iskazivanje slobodne političke volje u Crnoj Gori postalo istinski „luksuz“.

    „Na kolektivnom nivou radnička klasa je društveno neintegrisana do nivoa društvene segregacije. Hronična nezaposlenost ili male plate, rad na crno, potpuna izdvojenost iz šireg ekonomskog sistema čine tu grupu pogodnom za političku manipulaciju. Posmatrajući taj društveni sloj jasno je hronično odsustvo socijalnog samopouzdanja. Bez takve vrste samopouzdanja nema slobode da se iskaže politička volja, da se organizuje, učestvuje, pokrene, promijeni… Iskazivanje slobodne političke volje u Crnoj Gori postalo je luksuz koji sve manji broj građana može da priušti“, dodaje naš sagovornik.

    Takođe, sve uočljiviji pad izlaznosti građana na izborima, odnosno tzv. kriza „demokratske participacije“, prema Malovićevom mišljenju, signal su da „kod velikog broja građana Crne Gore ne postoji uvjerenje da se trenutna političko-ekonomska situacija može skorije promijeniti“, dok se istovremeno „velika većina građana navikla i saživjela sa svojom bijedom“.

    „Ako je to društveni trend, a ne pojedinačni slučaj društvene letargije, onda sociologija govori o razvijenoj ’kulturi siromaštva‘. Pojam kulture ili potkulture siromaštva može nam pomoći da objasnimo kako je moguće da nekadašnji industrijski centri Crne Gore masovno glasaju upravo za grobare te industrije, kako gradovi koji su imali hiljade radnika politički podržavaju strukturu koja ih je ekonomski unazadila“, kaže Malović.

    U tom smislu, taj sociolog smatra da „siromaštvo u Crnoj Gori nije više samo pitanje ekonomske oskudice“, već da je posrijedi „planirani program koji sprovodi vladajuća politička elita u cilju kreiranja društvene realnosti gdje se većina građana čini trajno zavisnim od socijalne pomoći, kredita i milostinje“, a koje uvijek „zavise od volje birokratije povezane sa strankom na vlasti“.

    Nažalost, prema mišljenju sagovornika Sputnjika, rezultat svega je da „za takvu vrstu socijalnih usluga građani delegiraju svoju političku volju upravo onoj strukturi koja ih je dovela do takvog stanja“.

    „To nas dovodi do paradoksalne situacije: što je narod siromašniji, manje je sklon promjenama. Takav paradoks se zove ’krug siromaštva‘ i iz njega se teško izlazi bez šire društvene akcije. Sve to dovodi do manjka informacija, osjećaja straha i bespomoćnosti prema autoritetu vladajuće partije. Posledica svega pomenutog je idolopoklonstvo, nespremnost na pobunu, prividno zadovoljstvo trenutnim stanjem“, objašnjava Malović.

    Nažalost, „izlazak iz vrtloga koji stvara kultura siromaštva u Crnoj Gori biće težak posao“, smatra naš sagovornik, a „prije svega zbog činjenice što čitava politička struktura moći leži na ovako izgrađenim odnosima“.

    „Opisani fenomen prepoznaje i sociologija devijantnosti. Naime, slično crnogorskoj vladajućoj oligarhiji, dileri droge su spremni da učine sve da se njihova mušterija ’ne skine‘, odnosno da se ne izliječi i da ne pristane da bude zavisnik. Socijalnim zavisnicima najlakše je upravljati“, zaključuje Malović.

    Tagovi:
    vlast, siromaštvo, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga