11:50 07 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Pres-konferencija predsednika Rusije Vladimira Putina

    Šest Putinovih kontramera Americi

    © Sputnik / Vladimir Astapkovič
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    41621
    Pratite nas

    Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je zakon o kontrasankcijama protiv Sjedinjenih Američkih Država i njenih saveznika. Mere se mogu primeniti na države i organizacije pod njihovom jurisdikcijom, kao i na zvaničnike i građane.

    „Cilj tog federalnog zakona je zaštita interesa i bezbednosti Ruske Federacije, njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, prava i sloboda građana od neprijateljskih akcija SAD i drugih stranih država“, navodi se u dokumentu.

    Dokument koji je Putin potpisao obuhvata šest kontramera umesto prvobitnih šesnaest. Te mere, između ostalog, obuhvataju prekidanje ili obustavljanje međunarodne saradnje između Rusije i njenih pravnih lica sa neprijateljskim zemljama, zabranu ili ograničenja uvoza proizvoda i sirovina, kao i u pružanju usluga, učešću u privatizaciji državne ili opštinske imovine i dr.

    U zakonu nisu navedene konkretne oblasti robe, industrije i usluga. Navodi se samo to da kontrasankcije neće odnositi na životno neophodnu robu, kao što su, na primer, lekovi, ako se njihovi pandani ne proizvode na teritoriji Rusije.

    Dokument ne sadrži tačku o mogućnosti uvođenja ograničenja za ruske kompanije ako stranci poseduju manje od 25 odsto kapitala, koja je pominjana ranije.

    Politikolog Aleksej Martinov smatra da će potpisivanje tog zakona prisiliti Zapad da se ponaša opreznije u politici sankcija.

    „Sankcije Zapada protiv Rusije, kao što vidimo, dobijaju karakter nove protekcionističke politike u interesu svojih proizvođača. Zbog toga Rusija odgovara kontramerama. Zakon omogućava vlastima da brzo reaguju na određene neprijateljske akcije protiv nas, ne samo na one koje dolaze od SAD, već i na one iz zemalja koje se pridružuju politici sankcija, bez obzira da li to čine pod pritiskom ili iz ubeđenja. Naši inostrani partneri su svesni trenutnih promena u ruskom zakonodavstvu i, očigledno, da će sada razmisliti tri puta pre nego što nešto učine. Biće obazriviji u antiruskoj politici i dobro će razmisliti o tome kako im se to može vratiti i šta još mogu izgubiti“, smatra Martinov.

    Prema njegovim rečima, ruski zakon o kontramerama na sankcije izazvaće diskusiju na Zapadu, a Evropljani su konačno počeli da shvataju kakvu im je štetu nanela američka politika.

    „Štaviše, takva diskusija već uzima maha u Evropi. Nakon što je američki predsednik Donalad Tramp otvoreno započeo trgovinsko-ekonomski rat sa EU tamo su počeli da sležu ramenima. Zato što su učestvovali u tom antiruskom divljanju u okviru tzv. evroatlantske solidarnosti izgubili su ogroman novac i ogromno rusko tržište — šteta se procenjuje na desetine milijardi evra, a u stvari sve je to instrument ekonomskog, trgovinskog rata. To jest, kada su Amerikanci direktno njima zavukli ruku u džep, u Evropi su naglo progledali. Zbog toga se diskusije na tu temu aktivno vode — oni mogu da izgube još više, ako nastave da na ovaj način deluju protiv Rusije“, naglasio je politikolog.

    Kontrasankcije neće imati toliko uticaja na SAD koliko na Evropu, s obzirom da robna razmena između SAD i Rusije nije velika, a Amerika nije zavisna od ruskih resursa. Problem Amerikancima mogao bi da stvori prekid saradnje u kosmičkoj sferi, ali nema nagoveštaja da Rusija planira da preduzme takve mere protiv SAD. 

    Analitičari ocenjuju da rat sankcijama već ozbiljno utiče na Evropu i da će se posledice osetiti još jače, ako se takva politika nastavi. To će, kako ocenjuju, najviše uticati na ekonomiju onih evropskih zemalja koje su veliki ruski partneri, kao što su, recimo, Nemačka i Holandija.

    Ipak, mnogi eksperti veruju da Rusija još neće uvoditi konkretna ograničenja, ali da na ovaj način prosto zadržava pravo na takve mere. One su sračunate na to da zaštite domaće proizvođače. Ako se nastavi sa pritiskom na Rusiju, ona će imati instrument kojim može da odgovori.

    U Evropi postoje široki krugovi koji su zainteresovani za saradnju sa Moskvom. To su ljudi iz poslovnih krugova, koji žele da razvijaju ekonomske veze sa Rusijom, ali i mnogi evropski političari pozivaju na zbližavanje sa Moskvom.

    Vašington je 6. aprila uveo nove sankcije Rusiji zbog „napora za globalnu destabilizaciju“. Na spisku sankcija nalaze se viši vladini zvaničnici i zakonodavci, kao i vlasnici krupnih preduzeća i privatna i državna preduzeća pod njihovom kontrolom.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    kontrasankcije, Vladimir Putin, Rusija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga