05:15 15 Avgust 2018
Slušajte Sputnik
    Turski tok

    Evropa će morati da se izbori za sebe protiv američke ujdurme

    © Foto: gazprom.ru
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Katarina Jordanov
    1380

    Prva cev „Turskog toka“ je stigla do Turske i sada je aktuelno pitanje da li će druga cev gasovoda ići preko Bugarske i da li će Srbija dobiti gasovod koji će za nju značiti bezbednost.

    Srbiji je bitno da Rusija odluči da će gasovod ići preko Bugarske i to je jedini način da Turski tok“ ide preko naše teritorije, a to je važno ne samo zbog energetske bezbednosti Srbije, već zato što je to jedan veliki geopolitički i geostrateški projekat koji znači i političku stabilnost, istakla je gošća emisije „Energija Sputnjika“ Ljubinka Milinčić.

    Odličan poznavalac kretanja u sektoru energetike, sa kojom je o izgradnji gasovoda „Turski tok“ razgovarala Jelica Putniković, kaže da je prilično sumnjičava prema svemu što dolazi od Bugarske, pre svega zato što je Bugarska u dva navrata zaustavila izgradnju „Južnog toka“. Ipak je uverena da ćemo mi sigurno dobiti gas.

    Iako su Bugari preko noći odustali od praktično potpisanog sporazuma pod pritiskom Evrope, Milinčićeva misli da Rusija ovog puta neće biti naivna i verovati joj na reč.

    „Rusija je tada izgubila, kako je nedavno rekao Putin, 800 miliona dolara. Bugarska je odjednom shvatila da joj ’Južni tok‘ veoma treba, nezavisno od toga kako će se zvati i sad traži pomoć od Rusije da to izgradi. Rusija je spremna da gradi sve moguće gasovode, jer to njoj ide u korist. Međutim, da bi izgradila gasovod preko Bugarske ona zahteva garancije ili države Bugarske ili Evrope. U ovom trenutku mislim da Bugarska nije spremna to da dostavi, pa ćemo videti. Ukoliko se gasovod bude gradio, ovoga puta neće biti o trošku Rusije“, smatra Milinčićeva.

    Sjedinjene Američke Države, iako svesne da njihov gas iz škriljaca mora da bude skuplji od ruskog, uporno vrše pritisak na Evropu da se odrekne ruskog gasa.

    „Čitava ta priča, sa tim raznim tokovima je američka ujdurma. Vašington uporno vrši pritisak na Evropu da se odrekne ruskog gasa. Omogućava izgradnju svih drugih gasovoda, za koje ne treba poštovanje Trećeg energetskog paketa, može sve što hoćete. Samo ne može ruski gas“, slikovito je objasnila.

    Kuda će ići trasa „Turskog toga“ prema Evropi je stvar sukoba interesa, a mnogo toga zavisi od SAD, kaže Ljubinka Milinčić.

    „Koji god se tok bude gradio, Bugarska će dobiti gas. Moguće da Evropa bude naklonjenija Bugarskoj nego Turskoj, jer u ovom trenutku odnosi između Evrope i Turske nisu baš najbolji. Ne znam kako će to završiti, pošto se opet pojavljuje Amerika, a odnosi Evrope sa Amerikom nisu baš idealni. Ne verujem da u bilo kakvom trgovinskom smislu Evropa može da pobedi Ameriku, koja je suviše uložila u Evropu poslednjih 70 godina. Ako bi Evropa gledala samo svoje interese, svi ti tokovi bi bili sagrađeni kako je i planirano“, tvrdi ona.

    Amerika zna da je Evropu dovela u situaciju da trpi ogromne gubitke zbog nesaradnje sa Rusijom i povremeno joj popusti. Angela Merkel je, podseća sagovornica „Energije Sputnjika“, u predizbornoj kampanji govorila jedno, drugo govori sada, a uradiće ono što bude morala. To se vidi i po tome što je insistirala da se Ukrajini isporučuju određene količine gasa. Ljubinka Milinčić je uverena da će Rusija potpisati da neke količine gasa idu kroz ukrajinski gasovod, ali i dodaje da je to za Ukrajinu nerentabilno.

    „Lako je Rusiji da održi obećanje da zadrži određene količine gasa koji će ići kroz Ukrajini, ali to će za Ukrajinu biti krajnje nerentabilno. Ukrajina će morati da napuni taj gasovod gasom, a to neće moći da uradi. Taj gasovod je zastareo i on je nerentabilan na količini koju jedino može da dobije. Kada je Ukrajina počela da pravi probleme sa gasom Rusiji, ljudi koji su to radili nisu shvatali šta su zapravo sebi uradili“, objasnila je Milinčićeva.

    Ona ističe da i Evropa i Amerika znaju da i Bugarska mora da ima svoj interes. Nije nemoguće da Bugarska dobije nešto iz čitavih ovih pregovora, ali, kako navodi, pod uslovima koje Rusija bude diktirala.

    To što su Rusija i „Gasprom“ sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom i Austrijom potpisali sporazume o tome da se radi na poboljšanju gasne infrastrukture u tim zemljama jeste drugo ime za izgradnju gasovoda, precizira Milinčićeva. S druge strane, Brisel je obećao Srbiji nekih pedeset miliona evra kako bi finansirala gasnu konekciju Niš-Dimitrovgrad, podseća ona, ocenivši da situacija nije najjasnija, s obzirom da Bugarska nema gasovod, a samim tim ni gas koji bi nam stizao odatle.

    „Svaka zemlja sada polazi od toga da mora da brani svoje interese, odnosno da osigura energetsku bezbednost. Evropa ne može bez gasa, a jedini gas koji mi možemo da dobijemo je ruski gas i za to moramo da se borimo“, ističe Milinčićeva uz opasku da na licemerje Evrope ne treba trošiti reči.

    Ona podseća da je azerbejdžanski gasovod „Tanap“ koji stiže do Turske kapaciteta 16 milijardi kubnih metara gasa, što je jedna cev „Turskog toka“. Za gasovod koji bi vodio gas do Italije još nisu završenim pregovori u vezi sa finansiranjem, stoga je na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu bilo reči o tome da Italija u Briselu insistira da joj se obezbedi da dobija jeftin ruski gas.

    „Umesto da se evropske zemlje dogovore i naprave jedan sistem koji bi snabdevao sve evropske zemlje, sada svaka zemlja hoće da gradi svoj gasovod. Azerbejdžanskog gasa nema dovoljno da snabde Evropu ni kada bi kapacitet bio dupliran. Opet ostaje priča o ruskom gasu. Nadam da će Evropa, koja polako diže glavu, ako već ne može da pobedi Ameriku u svim tim nadmetanjima, morati da se izbori za svoje interese“, smatra Milinčićeva.

    Ona je optimista u vezi sa pregovorima Vlade Srbije sa „Gaspromom“ i pripremama za eventualno priključenje projektu „Turski tok“. Optimizam povećava i dogovor sa „Gaspromom“ i Rusijom da Srbija ima pravo na reeksport ruskog gasa.

    „Mi znamo da Azerbejdžan nema dovoljno gasa. Srbija je bila šokirana i pomalo razočarana kada je zaustavljen ’Južni tok‘. Osećala se izneverenom jer je od toga očekivala ne samo energetsku stabilnost, nego jednu prilično pristojnu zaradu. Nije čudno što smo se sad uhvatili za to kao za jedno rešenje, jer je vrlo slična maršruta. Bugari nam uzimaju deo kolača, ali bez obzira na to, imali bismo više koristi. Kad budemo imali veliko skladište u Banatskom dvoru, mi ćemo biti ne onom habu na kojem je trebalo da budemo sa ’Južnim tokom‘, ali nešto ćemo ipak zaraditi što je jako dobro“, smatra Milinčićeva.

    Ona kaže da, uprkos sankcijama i svemu što se dešava, ruski gas stiže do potrošača i bez „Južnog toka“ i bez „Bugarskog toka“ postojećim gasovodima, a razlog je to što privreda sagledava i zna da, ako hoće da se razvija, mora da ima energetski izvor.

    Milinčićeva je sigurna da će se jednog dana sigurno graditi treća i četvrta cev „Turskog toka“, što bi značilo vraćanje na kapacitet koji je bio predviđen za „Južni tok“.

    „Sigurna sam da bi mogle da se grade i to će se jednog dana i dogoditi. Pitanje je samo kada i pitanje je koliko će brzo da napreduje evropska privreda. Onog momenta kada se nađe u situaciji da nema izlaza kad bude morala da plaća duplo skuplji gas iz Amerike, Evropa će to morati da uradi“, uverena je Milinčićeva.

    Tagovi:
    gasovod, nafta, Turski tok
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga