21:51 19 Jun 2018
Slušajte Sputnik
    Dogovor

    Kompromis između Beograda i Prištine moguć samo u jednom slučaju

    CC0 / Pixabay
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Aleksandra Stanić
    6547

    Potpuno je jasno da su Rusija i SAD ključne sile na Balkanu i bez obzira na to koliko region teži evrointegracijama, EU nema geopolitički značaj. Jasno je da je kompromis Beograda i Prištine moguć jedino uz dogovor s Moskvom i Vašingtonom, kaže za Sputnjik politički analitičar Dragomir Anđelković.

    Evropska unija ima ekonomsku ulogu, ali je u vojno-političkom smislu slaba, sa kontradiktornim interesima među državama. Jedno zagovara Nemačka, drugo Španija, ističe sagovornik Sputnjika, analitičar Dragomir Anđelković, potkrepljujući time ocenu da će kompromisa između Beograda i Prištine biti samo ako se o tome dogovore i Vašington i Moskva.

    „Da bi se došlo do nekog kompromisa, apsolutno je neophodno da se SAD uključe. Amerika ima presudnu ulogu kada se radi o kosovskim Albancima, ima uticaj na njihovu politiku i ako ona nešto bude zagovarala, to će biti i prihvaćeno. S druge strane, Rusija je ključni saveznik Srbije. Samo u toj geopolitičkoj formuli Moskva—Vašington—Beograd—Priština možda će doći do nekog kompromisa — pretpostavljam fer podele Kosova“, kaže Anđelković.

    On kaže da je teško prognozirati kada bi Moskva i Vašington mogli da se direktno uključe, ali ističe i da Beograd, iako je pod velikim pritiskom, neće prihvatiti kapitulaciju.

    „Da bismo mi kao Srbija prihvatili Kosovo i realnost da ne kontrolišemo veliki deo Kosova, moramo da dobijemo kompenzaciju, a to je da oni delovi gde su Srbi i dalje većina i gde su naše institucije prisutne budu ponovo integrisani u sastav Srbije. Teško je reći da li će se to desiti, ali mnogo zavisi od rusko-američkih odnosa. U nekoj široj geopolitičkoj konstelaciji, moguće je da se i to dogodi, ali samo po sebi neće“, smatra sagovornik Sputnjika.

    I pored toga što su Albanci nekooperativni, a Beograd pod velikim pritiskom, spreman je da nastavi dijalog, ali, kako ističe, ne i da kapitulira.

    „Verovatno se iza kulisa vode pregovori sa vodećim zapadnim faktorima da se nađe neki model kako bi dijalog mogao da se nastavi. Vučićevo insistiranje na ulozi Rusije pokazuje da Srbija sigurno traži da i Moskva bude u to uključena“, rekao je Anđelković.

    Na pitanje da li je moguće da Albanci upadnu na sever Kosometa i zauzmu ga, ovaj analitičar podseća da oni imaju paravojne formacije s kojima mogu da pokušaju prodor na sever. Ukazuje da su to pokušali i 2011. godine i da je bilo i poginulih i povređenih na obe strane. Srbi su se tada samoorganizovali i onda je NATO intervenisao i onemogućio veći albanski pohod.

    „Nema sumnje da Albanci i njihove paramilitarne snage mogu da krenu masovno na sever, a ako bi Srbija ušla, to bi mogao da znači sukob sa NATO-om. S druge strane, to bi bio veliki udar na prestiž NATO-a, koji je maskiran u KFOR i garantuje bezbednost, ako dopusti da dođe do nekakve ’Oluje 2‘ i etničkog čišćenja Srba sa severa dok on drži kontrolu nad KiM“, kaže Anđelković.

    On rešenje vidi u tome da Srbija revitalizuje sistem civilne zaštite kakav je postojao pre briselskog dijaloga, da pojača samoorganizovanje Srba, kako bi se oni suprotstavili izlaskom na barikade, i na taj način izdržali prvi udar. Anđelković se, ipak, nada da do toga neće doći, ali upozorava da treba da budemo svesni da Priština razmatra i takve ideje.

    Tagovi:
    kompromis, Dragomir Anđelković, Priština, Beograd
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga