23:24 16 Oktobar 2018
Slušajte Sputnik
    Čovek se moli u džamiji - ilustracijaKrstaški rat

    Hoće li 60 imama gurnuti Evropu u krstaški rat

    CC0 / PixabayCC0
    1 / 2
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    0 382

    Sukob koji već nekoliko meseci tinja između Austrije i Turske kulminirao je izjavom turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, da je Austrija odlukom da protera 60 imama iz zemlje, dovela svet na „prag rata između krsta i polumeseca“.

    Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je da Ankara neće sedeti skrštenih ruku na odluku Austrije da protera 60 imama iz zemlje. Nije, međutim, skrštenih ruku sedeo ni austrijski vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe odgovorivši mu da je odluka o proterivanju imama i zatvaranju džamija samo početak.

    Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan
    © Sputnik / Sergeй Guneev

    Istoričar Nemanja Starović smatra da sve oštrije izjave između Austrije i Turske pokazuju da je reč o „povišenom emotivnom naboju sa obe strane“. S jedne strane, Erdogan se nalazi pred „sudbinski važnim izborima“ i oštrinu njegove izjave trebalo bi posmatrati kroz fokus jedne „uzavrele političke kampanje“.

    S druge strane, oštar stav Beča može se tumačiti sastavom koalicione vlade, gde je Sebastijan Kurc, kao lider Narodne partije, dobio većinsku podršku birača sa prilično oštrim i rigidnim stavom prema migrantima. Drugi koalicioni partner — Štraheova Slobodarska partija, od svog osnivanja ne krije radikalan stav prema, gotovo svim, manjinskim zajednicama, prevashodno Turskoj.

    „Dakle, razloga za povišeni emotivni naboj ima sa obe strane. Međutim, kad zagrebemo u samu suštinu ovog slučaja, vidimo da stvari ipak nisu toliko jasne. Reč je o odluci austrijskih vlasti da praktično zatvori sedam džamija zbog toga što propovedaju, kako oni to kažu, radikalnu verziju političkog islama i ne deluju u skladu sa smernicama koje je državna administracija propisala“, kaže za Starović za Sputnjik.

    Austrijski kancelar Sebastijan Kurc
    © Sputnik / Alekseй Družinin

    Čudno u svemu tome je ono što je, kako dodaje, svima nama dobro poznato — da najradikalniji oblik islamskog učenja propovedaju one džamije koje se finansiraju iz Saudijske Arabije, dok džamije o kojima je sada reč, deluju u okviru turskog direktorata za verske poslove a taj sistem nije u svetskoj javnosti prepoznat po nekoj radikalnoj verziji islama.

    Sagovornik Sputnjika je uveren da u celoj toj priči ima dosta političke motivacije i sa jedne i sa druge strane i da ovaj potez Austrije predstavlja još jedan korak dalje posle zabrane organizacije predizbornih skupova Redžepa Tajipa Erdogana, koje smo u skorije vreme imali i u Nemačkoj i u Austriji.

    Prema njegovim rečima, zanimljive su i reakcije Erdogana, koji pored tih veoma povišenih tonova u svojim izjavama o sukobu krsta i polumeseca, poziva Berlin da urazumi svoje mlađe partnere, odnosno mlađu braću u Austriji.

    Iako se Srbija nalazi između Turske i Austrije, a istorija nas je naučila da su svi njihovi sukobi išli preko naših leđa, Starović smatra da trenutno nemamo razloga za brigu i da nam je najpametnije da ostanemo po strani.

    Tagovi:
    krstaški rat, Hajnc Kristijan Štrahe, Sebastijan Kurc, Redžep Tajip Erdogan, Austrija, Nemačka, Srbija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga