12:49 19 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1230
    Pratite nas

    Mere kojima je Evropska unija odgovorila na američke protekcionističke tarife imaju svoju političku pozadinu. EU je njima pokazala i Donaldu Trampu i republikanskoj eliti u SAD da na takav način u izvesnoj meri može da utiče na izbore koji su za republikance jako važni.

    Targetirani su tačno oni proizvodi od kojih žive određene oblasti u Americi, iz kojih dolaze republikanci koji očekuju da budu reizabrani na izborima u novembru za trećinu Senata i ceo Kongres.

    Na samitu G-7 zemlje Evropske unije ne samo da nisu smekšale stav američkog predsednika Donalda Trampa stav o američkim tarifama na uvoz proizvoda iz Unije, već su ostale uskraćene za njegovu podršku zajedničkom kominikeu.

    Da li je poslednji skup industrijskih zemalja sada i ozvaničio duboka neslaganja SAD i EU i da li je ovo bila prezentacija potpune nemoći i dezorijentisanosti Unije koja nema odgovor na poteze Trampa, ali i na mnoge probleme koji je muče na unutrašnjem planu, u emisiji „Sputnjik intervju“ razgovarali smo sa Milanom Igrutinovićem sa Instituta za evropske studije i Predragom Rajićem iz Centra za društvenu stabilnost.

    Prema mišljenju Igrutinovića, evropski lideri su na samit G-7 došli pomalo skeptični po pitanju toga da će sa Trampom postići dogovor na osnovama na kojima bi želeli, dok je za američkog predsednika taj skup bio sporedni događaj u odnosu na samit u Singapuru.

    „Dakle, šanse za nekakav veliki uspeh nisu ni bile preterano velike, pa u Evropi nisu toliko iznenađeni ishodom samita. Međutim, sada se ta pukotina između Amerike i Evrope otvorila, pojačala i prikazala široj javnosti globalno, i prosto se očekuju naredni koraci. Oni će biti u ekonomskom domenu, a da li će se preliti na politički, vojni i bezbednosni segment ostaje da se vidi“, kaže Igrutinović.

    Na pitanje koliko će evropski odgovor Americi u vidu uvođenja tarifa na američki džins, viski i motocikle zaoštriti svojevrsni trgovinski rat Vašingtona i Brisela, Rajić kaže da SAD sigurno neće osetiti ekonomske posledice evropskih kontramera jer te tarife ne prelaze nekoliko milijardi dolara.

    „To svakako nije nešto što može da našteti američkoj ekonomiji, ali ima svoju političku pozadinu s obzirom na to da je vrlo zanimljiv izbor proizvoda na koji je EU uvela tarife. Naime, oni su targetirali tačno one proizvode od kojih žive određene oblasti u Americi, a iz kojih dolaze republikanci koji očekuju da budu reizabrani na izborima u novembru za trećinu Senata i ceo Kongres, odnosno Predstavnički dom. Samim tim je EU pokazala i Donaldu Trampu i republikanskoj eliti u SAD da može na takav način, u izvesnoj meri, da utiče na izbore koji su za republikance jako važni“, ocenjuje Rajić.

    On se slaže sa ocenom Igrutinovića da je pukotina između Vašingtona i Brisela sve veća, ali smatra da se trgovinski rat između njih neće zaoštravati, bar ne još neko vreme.

    „Ja verujem da se u EU nadaju da će sve stati na ovome i da Donald Tramp neće donositi nove protekcionističke mere. Niko ne može da garantuje da se to neće desiti, ali meni nešto govori da će on gledati da sa novim merama sačeka bar do novembarskih izbora, odnosno da će se u narednom periodu više okretati ka unutrašnjoj političkoj sceni u Americi jer mu je u interesu da republikanci zadrže većinu u oba doma Kongresa“, napominje Rajić.

    Govoreći o izazovima sa kojima se EU suočava na unutrašnjem planu, Rajić primećuje da je najveći problem Unije to što je ona nedovršen projekat.

    „Njena najveća vrednost je činjenica da na teritoriji država članica, od kako je EU formirana pa do danas, nije bilo rata. Međutim, EU nije u nekom trenutku prešla na neki veći nivo, pa danas ima problem što nema zajedničku fiskalnu politiku, jer ne možete imati zajedničku valutu bez zajedničke fiskalne politike. Zato i imaju krizu sa Grčkom i Italijom, a sutra će je možda imati sa Španijom. Slična je situacija sa migrantskim kvotama jer su najmoćnije države Unije donele jednu odluku, dok cela nova, konzervativna istočna Evropa, a kojoj se sada pridružuje i Italija, ima potpuno drugačiji stav“, ukazuje Rajić.

    I Igrutinović smatra da je EU opterećena nizom problema, ali napominje da će boljitak i reforme morati da dođu kroz ideje i delovanje država članica. Međutim, kako kaže, trenutno se ne čini da postoji politička volja za tako nečim jer je većina zemalja okupirana svojim problemima i izbornim ritmovima, a čini se i da u EU ne postoje političari tog kalibra koji imaju reformske ideje.

    „Emanuel Makron je negde najbliži tome, ne ulazeći u to kakve su te njegove ideje, ali Angela Merkel to svakako više nije. Ona odgovara na poruke Pariza, nudi deliće onoga što je francuski predsednik postavio kao temu, ali ništa više od toga. Sa druge strane, Makron je na unutrašnjem planu relativno slab, njegova popularnost nije velika i pitanje je da li će uspeti da se nametne kao pravi lider Unije. Dakle, možda je Evropi potreban novi izborni ciklus da malo ’pročisti‘ karte, ali one mogu biti takve da desnica koja je protiv jačanja nadležnosti Brisela, protiv zajedničkih politika na polju migranata i evrozone, prosto prevagne i gurne EU ka jednom nivou politike koji nije očekivala i koji ne zna kako da razreši“, upozorava Igrutinović.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    ekonomija, sankcije, G7, EU, Emanuel Makron, Donald Tramp, Angela Merkel, Nemačka, SAD, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga