21:11 18 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Vinston Čerčil na plakatu koji poziva Britance da glasaju za ostanak u EU.

    Udar iz Londona je luk i voda: Stiže najveća kriza EU u istoriji

    © REUTERS / Stefan Wermuth
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    2890

    Nedolazak Višegradske grupe na neformalni EU samit o migrantskom pitanju je jasan znak da u skorije vreme nema rešenja tog problema koji drma EU kako nijedan do sada.

    Da se na komplikovano migrantsko pitanje u EU i dalje ne nazire odgovor danas su samo potvrdile članice Višegradske grupe saopštivši da se njeni čelnici neće pojaviti 24. juna u Briselu na neformalnom mini samitu EU o migrantima, u organizaciji Evropske komisije.

    Profesor Fakulteta političkih nauka na predmetu Evropski odnosi i Evropska unija, Slobodan Samardžić kaže da su zemlje Višegradske grupe time samo potvrdile čvrst stav da im dosadašnja politika EU po migrantskom pitanju ne odgovara.

    „Dok se ne smisli neka druga politika sve će biti na državama članicama. Svaka će se snalaziti kako zna i ume u novim talasima migrantske krize“, ukazuje Samardžić za Sputnjik.

    Mađarski premijer Viktor Orban, inače od početka migrantske krize najglasniji kritičar načina njenog rešavanja u EU, danas je saopštio da će se Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska, koje čine Višegradsku grupu, migrantskom temom baviti na Samitu EU zakazanom za 28. I 29. Juni i da ih neće biti četiri dana ranije na neformalnom mini samitu tim povodom.

    Orban je ukazao da nije posao Evropske komisije da organizuje ovakve skupove. Da Višegradsku grupu, međutim, nisu rukovodili samo proceduralni razlozi za preskakanje mini samita jasno je bilo posle jučerašnje Orbanove poruke upućene nemačkoj kancelarki Angeli Merkel. Unutrašnje-politički problemi ne treba da vode ka „panevropskoj žurbi“ koja samo može da rezultira haosom, kazao je mađarski premijer.

    Samardžić kaže da je taj mini samit organizovan kao priprema onog pravog samita 28. i 29. juna gde će migrantsko pitanje biti jedno od glavnih pitanja jer je gorući problem za koji nemaju dogovor o tome kako da ga rešavaju. Dodaje i da je mislio da će biti bar dobre volje da se okupe na toj pripremnoj sednici tog glavnog Samita, ali da su članice Višegradske grupe očigledno čvrste u svom dosadašnjem stavu da ne prihvataju rešenja koja bi da nameće Brisel.

    I posle tri godine od početka krize u EU se nisu pomakli s mesta. Problemi su se samo množili a nisu se rešavali i po svoj prilici tu nema dogovora, smatra profesor FPN-a.

    On ističe da je danas dodatni problem to što u samoj Nemačkoj, koja je kreator te EU politike otvorenih vrata za migrante, oko toga više ne postoji saglasnost. Osim reakcije javnosti, činjenica je da jača Alternativa za Nemačku kojoj je migrantsko pitanje visoko na agendi. U isto vreme slabi koalicija Demohrišćanske Unije (CDU) Angele Merkel i Hrišćansko-socijalne unije Bavarske (CSU), pre svega zbog stava CSU i ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera koji je po pitanju migranata sklon Orbanovom viđenju stvari.

    Nemačka je postala neubedljiva po tom pitanju i stvar je prebačena na Evropsku komisiju ukazuje Samardžić.

    A krug nezadovoljnih situacijom sa migrantima je sve širi. Pošto je nova vlada u Rimu jasno stavila do znanja da Italija neće više biti jedini prihvatni centar za migrante koji brodovima pristižu sa severa Afrike, i Austrija se pridružila tom krugu.

    Posle jučerašnjeg zajedničkog sastanka u Budimpešti, Orban je saopštio da Austrija i zemlje Višegradska grupe ne žele izbegličke centre unutar Unije. Saglasni su da je neophodna zaštita spoljne granice EU. Pri tom nije nebitna ni činjenica da Austrija od 1. jula preuzima predsedavanje EU.

    Odluka Italije je već podelila Evropu. Orbanovo: „Napokon“ bilo je kontra Makronovom: „Cinizam“. Hoće li se ispostaviti da je upravo migrantsko pitanje ono koje će najviše uzdrmati EU, daleko više od euforično propraćenog bregzita.

    Na to pitanje sagovornik Sputnjika odgovara konstatacijom: Bregzit je luk i voda u odnosu na ovaj problem.

    Bregzit je uzdrmao javno mnenje i psihološki bio snažan jer jedna velika bogata zemlja napušta EU. Ali efekat toga nije toliko loš i ti pregovori sa Britanijom o izlasku će se završiti, konstatuje Samardžić.

    „Migrantsko pitanje je, međutim, trajan problem koji nema institucionalno rešenje“, naglašava Samardžić.

    On podseća da su svi ukazuje da su svi krivili Višegradski grupu posebno Mađarsku, ali i ukazuje da je njihov stav prećutno prihvaćen u najvećem broju država članica. Reakcija Varšavske grupe je, kako kaže, bila prirodna jer je ta politika azila, imigracije i viza i politika spoljnog upravljanja granicama potpuno propala već od 2011. godine kada su prvi talasi migracija iz Libije krenuli ka Italiji. Tada se videlo da tu nešto ne štima, a 2014. I 2015. godine je to bilo očigledno.

    Reakcija Češke i Mađarske na nemačku priču o kvotama za prijem migranata bila je, smatra on, zdravorazumska reakcija. Ne može Nemačka da otvori granice, a da ih mi primamo. A kada je otvarala granice nas nije pitala, podseća on na stav članica Višegradske grupe.

    „Sada EU nema čitav spektar zaštite građanstva, odnosno unutrašnje bezbednosti. Raspao se pod udarom migrantskoih talasa i zbog disfunkcionalnosti instituacija. Moraju sve iznova da rade“, ukazuje Samardžić, ali i napominje da je reforma EU na dugom štapu.

    On ne očekuje da bi samit EU 28. I 29. Juna mogao da ukaže na pravce u kojima bi se taj problem mogao rešavati.

    „Teško je ni iz čega nešto napraviti. Sve to traži efikasniju upravu a ona se teško sprovodi u Evropi 27-rice. Tu je problem tog odlučivcanja konsenzusom i tog pipavog dogovoaranja kako bi se svi složili, koji prosto više ne funkcioniše“, kaže Samardžić za Sputnjik.

    Tagovi:
    Bregzit, migrantska kriza, EU, Slobodan Samardžić, Emanuel Makron, Viktor Orban, Angela Merkel, Češka, Mađarska, Nemačka, Italija, Velika Britanija, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga