10:37 24 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Redžep Tajip Erdogan

    Dan odluke u Turskoj

    © REUTERS / Alkis Konstantinidis
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    0 60

    Građani Turske danas izlaze na birališta kako bi glasali na prevremenim parlamentarnim i predsedničkim izborima, kojima će ta zemlja preći sa parlamentarnog na predsednički sistem.

    O tome kakve su izborne karte i da li nešto može da omete planove aktuelnog predsednika Erdogana da vladavinu nastavi sa još većim ovlašćenjima, u emisiji „Sputnjik intervju“ razgovarali smo sa Boškom Jakšićem, novinarom i spoljnopolitičkim komentatorom i Vladislavom Jovanovićem, bivšim ambasadorom Srbije u Ankari.

    Redžep Tajip Erdogan je, prema Jakšićevom mišljenju, računao da će se relativno lako izboriti sa opozicijom, koja je već decenijama razjedinjena, što mu je i omogućilo da nesmetano bude na vlasti već 16 godina kao premijer i predsednik države.

    „Međutim, opozicione stranke su se ujedinile u zajednički front i pokušaće da eksploatišu nezadovoljstvo koje dolazi sa različitih strana, kako od liberalne opozicije, tako i kurdskog stanovništva koje je nezadovoljno ponavljanjem oružanih sukoba na jugoistoku Turske. Tako da je Erdogan zaista suočen sa ozbiljnijim otporom nego što je očekivao, pa imam utisak da je on ove izbore raspisao kao svojevrstan referendum ’za i protiv‘ njegove vlasti. Naime, njegova pobeda i pobeda Partije pravde i razvoja bi po automatizmu značili da će u parlamentu lako proći ustavne promene koje predsedniku daju ogromnu vlast“, objašnjava Jakšić.

    Glavno pitanje je, dodaje on, da li će Erdogan pobediti u prvom krugu, što turski lider priželjkuje, kao i to da li će na parlamentarnim izborima cenzus preći prokurdska, proliberalna Narodna demokratska stranka.

    Ona bi, kako kaže, sa svojih 60 poslanika u parlamentu, što je deset procenata ukupnog broja parlamentaraca, mogla da bude jezičak na vagi koji onemogućava apsolutnu većinu Erdoganove partije i samim tim jako otežava njegove zamisli.

    Na pitanje da li bi Muharem Inče, opozicionar Republikanske narodne stranke, čija popularnost ubrzano raste, mogao da parira Erdoganu, Jakšić kaže da on svakako jeste najveće iznenađenje predstojećih izbora.

    Predsednici Turske i Rusije, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin na sastanku u Ankari
    © Sputnik / Mihail Klimentьev

    „On je profesor fizike i jedan od retkih ljudi iz te stranke koji, bez obzira na svoje sekularne stavove, uživa popularnost dela islamskog stanovništva jer je predani vernik. Inče je jedini uspeo da konsoliduje opoziciju i da se nametne kao najozbiljniji kandidat, a neke procene govore da su šanse pedeset posto da Erdogan i on uđu u drugi krug. Iako je veća verovatnoća da bi u drugom krugu ipak trijumfovao Erdogan, sama činjenica da ne bi trijumfovao u prvom krugu bila bi ozbiljan udarac predsednikovoj vlasti. U svakom slučaju, Inče je nova figura sa ozbiljnim kapacitetom, što je ohrabrujuće za opoziciju“, ukazuje Jakšić.

    Komentarišući neke procene da bi lošija ekonomska situacija u Turskoj Erdogana mogla koštati poraza, bivši diplomata Vladislav Jovanović kaže da to ne mora presudno uticati na izbore. Turska privreda je, primećuje naš sagovornik, iako oslabljena, i dalje dosta snažnija u odnosu na druge lokalne privrede.

    „Sa druge strane, te verske partije u Turskoj su uvek bile uspešnije u ekonomskim rezultatima, dok su ove druge išle na društvene reforme i oslobađanje od stega istorije. Dakle, u tradiciji verskih partija je da one podižu Tursku ne samo na ekonomske već i na tehnološke grane, pa je prava revolucija u privrednom razvoju Turske izvršena upravo pod njihovom vlašću. Erdogan je uzeo najveći deo tog kolača, a najviše je i doprineo“, napominje Jovanović.

    Takođe, primećuje Jovanović, Erdogan će verovatno na ovim izborima „naplatiti“ strah Turaka od mogućnosti ekonomskog udara koji je sam proglasio.

    „On sebe predstavlja kao ’spasioca‘ Turske od anarhije koju drugi navodno spremaju i hapšenjem protivnika celu zemlju drži u uverenju da predstoji nešto loše ukoliko bi se njemu nešto desilo“, ističe Jovanović.

    U osvrtu na činjenicu da je čak 1,49 miliona Turaka u dijaspori već glasalo na ovim izborima, Jovanović ne isključuje mogućnost da je Zapad, zabranjujući Erdoganove skupove u dijaspori, zapravo radio njemu u korist.

    „Turski nacionalizam buja i Erdogan to sjajno koristi, a sa druge strane vratio je neke oblike islama i ogradio od Ataturka koji je želeo Tursku da poistoveti sa Zapadom, što turskom nacionalizmu ne odgovara. Zapad je počeo da pokazuje ’mišiće‘

    Erdoganovoj politici, što mu se vraća kao bumerang jer Turke u rasejanju to iritira i navodi ih da se ujedine“, smatra Jovanović.

    Ipak, podseća Jovanović, Turska je oduvek želela da je Zapad prihvati.

    „Iako Turska pokušava da uđe u EU, od toga neće biti ništa i Francuzi i Nemci to jasno kažu. Ipak, drže je i dalje na kratkom kanapu i Ankara je toga svesna, Sa druge strane, time što su Tursku primile u NATO, zapadne zemlje su želele da joj daju ulogu čuvara na isturenoj ’karauli‘. To međutim nije položaj vlasti već položaj čuvara interesa Zapada prema Bliskom istoku i Sovjetskom Savezu, a danas Rusiji. Iako Turska time nije u potpunosti zadovoljna, ona se ipak neće odreći tog istorijskog dostignuća, dok će Zapad morati da popravi svoj odnos prema njoj i da uvaži da ona više nije isturena karaula, već regionalna sila“, kaže bivši ambasador.

    On veruje da će se u tom smislu odnosi zapadnih zemalja i Turske reformisati, i da će se Ankara izboriti za bolji tretman u okviru Saveza i slobodu akcije u smislu stvaranja dobrih odnosa i sa drugim zemljama koje nisu članice Alijanse, poput Rusije, Irana i Kine.

    Tagovi:
    predsednički izbori, Redžep Tajip Erdogan, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga