12:31 26 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Crveno dugme

    Ko će prvi? Amerikanci spremni da „časte“ evropske saveznike razornijim atomskim bombama

    CC0 / pixabay
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš, Jovana Vukotić
    1267

    Modernizacija američkih bombi povod je da ih prihvate ne samo evropske zemlje u kojima su tradicionalno bila raspoređena nuklearna sredstva SAD, već i nove članice NATO-a. Poljaci već žele da se priključe ovom procesu.

    SAD nameravaju da na predstojećem samitu NATO-a, koji bi trebalo da od 11. do 12. jula bude održan u Briselu, predlože da na teritoriji Evrope budu razmeštene modernizovane nuklearne bombe, saznaje Sputnjik od neimenovanog diplomatskog izvora. Bombe bi trebalo da budu razmeštene u vojnim bazama u više evropskih zemalja.

    Nije tajna da nijedna nuklearna sila osim SAD nema nuklearno oružje raspoređeno po drugim zemljama, kaže za Sputnjik član ekspertskog saveta kolegijuma Vojno-industrijskog kompleksa Rusije Viktor Murahovski.

    „Američke bombe koje su locirane u Evropi, tamo su već decenijama i ima ih više od 60. Međutim, nije stvar ni u njihovom broju, niti u bazama, hangarima u kojima se nalaze. Nije stvar ni u tome u kojim državama Evrope se nalaze, a reč je o Holandiji, Nemačkoj, Italiji, pa i Turskoj. Problem je u tome što SAD modernizuju postojeće bombe. Smanjuju njihovu snagu u kilotonama u odnosu na one koje su locirane u Americi, što znači da postaju lakše, ali razornije“, objašnjava Murahovski.

    Međutim, general-major u penziji Mitar Kovač, predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma, objašnjava da je modernizacija bombi sa vojnog, ali i ekonomskog stanovišta logičan potez. Ključna stvar je u tome što SAD nastoje da ojačaju ukupan vojni potencijal u Evropi, a time i nuklearni, ali to više nije nikakvo iznenađenje, kaže Kovač za Sputnjik.

    „Raspoređivanje tog novog ili osavremenjenog nuklearnog potencijala u Evropi, nažalost, takođe je deo strateškog koncepta SAD u pogledu nastupa prema Istoku. Ta linija podele u Evropi kao magnet vuče i konvencionalna i nuklearna sredstva“, kaže Kovač. 

    Sagovornici Sputnjika iz Moskve i Beograda slažu se u konstataciji da je modernizacija bombi povod da ih prihvate ne samo zemlje u kojima su tradicionalno bila raspoređena američka nuklearna sredstva, već i nove članice NATO-a. Murahovski ističe da Poljaci žele da se priključe ovom procesu, a Kovač objašnjava zašto.

    „Poljska je jedna od zemalja koje su okrenute prvenstveno ka Vašingtonu, a ne ka Briselu. Njeno članstvo u NATO-u jeste u smislu bezrezervne podrške interesima Amerike u Evropi, ali i u pogledu sukobljavanja sa Rusijom, zapravo pohoda ka Rusiji. Među tim novim zemljama vrlo je moguće da bude i Rumunija, ne bi me iznenadilo da deo tog nuklearnog arsenala, prvenstveno operativnog, ali i taktičkog karaktera, bude razmešten u toj zemlji“, kaže Mitar Kovač. 

    Sagovornik Sputnjika iz Moskve dodaje da ne treba zaboraviti da i Italija ima određeni broj aviona sa dodatnom opremom, koji su u stanju da nose i ispaljuju nuklearne projektile.

    Kovač ističe da svaka država koja ulazi u ovakve aranžmane sa Amerikom previše rizikuje. Pitanje je, kaže, da li bi, da se u Poljskoj raspiše referendum, on prošao, zato što su ljudi isuviše svesni da instalacija takve vrste naoružanja nosi rizik, da takva mesta i takvi prostori postaju direktna meta druge sukobljene strane.

    „Vlasti tih država jednostavno na osnovu instrukcija i volje velike sile dolaze u zonu rizika donoseći takve odluke. Verujem da je pitanje vremena kada će javnost, pa i u samoj Poljskoj ili Rumuniji, reagovati na takve odluke vlasti iskazujući nezadovoljstvo, jer time ne dobijaju bezbednost, već upravo ulaze u zonu pretnje, rizika i nebezbednosti“, kaže on.

    Nuklearna bomba B61-12
    © Wikipedia / United States Department of Defense
    Nuklearna bomba B61-12

    Dodaje da nijedna od drugih pomenutih zemalja, Rumunija ili pribaltičke države, pa ni Crna Gora, koja je na silu ušla u NATO, ne bi izdržala proveru volje naroda za takvu odluku vlade.

    „Nažalost, živimo u vreme kada se vlasti takvih država ponašaju u skladu sa interesima velike sile, a ne u skladu sa svojim nacionalnim interesima“, kaže Kovač. 

     Amerika je modernizovanu nuklearnu bombu prvi put testirala u junu, a za kompletnu modernizaciju spremna je da plati 25 milijardi dolara. Neimenovani diplomatski izvor za Sputnjik kaže da je reč o transformaciji bombi B61, koje se u brojnim evropskim zemljama nalaze još od početka šezdesetih godina prošlog veka.

    Modernizovane bombe nosiće oznaku B61-12 i biće opremljene GPS sistemima za navođenje. Amerikanci već uveliko rade i na načinu upotrebe ovog oružja, kaže Murahovski za Sputnjik.

    „Za upotrebu ovih bombi, za njihovo realno korišćenje sada se obučava avijacija ne samo Sjedinjenih Američkih Država, već i njihovih NATO saveznika, država koje inicijalno nemaju nuklearni arsenal. Konkretno, mislim na pilote Bundesvera, oni imaju određen broj aviona koji su dodatno opremljeni, kako bi mogli da koriste nuklearne bombe“, kaže Murahovski.   

    Slično:

    Putin: Rusiji ne preti nuklearna opasnost, bezbednost je dugoročno osigurana
    Ruska vojska pokazala kako prati nuklearna testiranja u svetu (video)
    Tramp: Severna Koreja više nije nuklearna pretnja
    Tagovi:
    nametanje, B61-12, nuklearni arsenal, rizik, nuklearna bomba, modernizacija, opasnost, proba, referendum, Evroazijski bezbednosni forum, NATO, Viktor Murahovski, Mitar Kovač, Rusija, Rumunija, Holandija, Poljska, Nemačka, Italija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga