14:27 24 Septembar 2018
Slušajte Sputnik
    Konvoj oklopnih vozila NATO vojske ide iz Nemačke u Poljsku

    Evropa uvodi „vojni šengen“ za slobodno kretanje NATO trupa?

    © REUTERS / Kacper Pempel
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić, Miloš Ćurčin
    3140

    NATO namerava drastično da uprosti birokratiju kada je reč o premeštanju kopnenih trupa na teritoriji EU, sa ciljem da se umanji vreme koje je trenutno potrebno za dobijanje adekvatnih dozvola i u zamenu za to stvori svojevrsni „evropski vojni šengen“.

    Među inicijatorima ove ideje je i holandska ministarka odbrane Ank Bajleveld, koja smatra da je NATO snagama neophodan slobodan prolaz kroz sve evropske granice, kako bi se što bolje obuzdavala „ruska agresija“.

    U slučaju da se ova inicijativa realizuje, ocenjuje britanski list „Tajms“, snage Alijanse, uključujući ljudstvo i tehniku, mogle bi da se prebace sa bilo koje tačke Evrope do njenih istočnih granica za maksimalnih pet dana umesto dosadašnjih 40. 

    Kako ocenjuje, time bi se prevazišao dosadašnji „apsurdni sistem“ zbog kojeg su vojnici primorani da čekaju po barakama dok im određena zemlja ne izda adekvatne dozvole, kako bi prošli sve propisane kontrolne punktove.

    Bajleveldova ističe i da bi time Alijansa uspela da dokaže da radi na usavršavanju sopstvenih mogućnosti kada je reč o obuzdavanju svih novonastalih pretnji i izazova, iako, kako ocenjuje, to i nije baš jednostavno izvesti. 

    Vojni stručnjak Boris Podoprigora smatra da je sâm sistem unutar EU, kao i mehanizam odlučivanja, do te mere opterećen birokratijom i složen, da će biti teško postići bilo kakav konsenzus kada je reč o ovom pitanju.

    Jedna je stvar NATO – to je vojna organizacija sa vrlo centralizovanim sistemom, objašnjava on. Međutim, kada se interesi Severnoatlantske alijanse ne podudaraju sa stavovima Evropske unije, na kraju obično ne dođe do bilo kakvog konkretnog rešenja. 

    „Ne vidim perspektivu učešća organa Evropske unije u rešavanju vojnih problema. Tamo gde se odluke donose unutar vertikale NATO-a, tamo sve dobro funkcioniše, ali ako se u taj proces uključe evropski službenici — nema svrhe očekivati usvajanje efikasnih odluka. Na kraju krajeva, to govori iskustvo sa balkanskim konfliktom i učešćem predstavnika EU struktura u njemu“, tvrdi on.

    Sa tim mišljenjem saglasan je i poslanik ruske Državne dume Aleksandar Jušenko, koji obavlja funkciju zamenika predsednika odbora za informacionu politiku i koji tvrdi da Evropska unija nije homogena. 

    Prema njegovim rečima, u sastav EU ulaze države koje ne haju u potpunosti na odluke briselske birokratije i po pravilu drže do sopstvenog suvereniteta, a to su pre svega zemlje-osnivači Unije, poput Francuske, Italije i Nemačke. 

    Sedište NATO-a u Briselu
    © AP Photo / Virginia Mayo

    Istovremeno, ističe on, tu su i one zemlje koje su ulaskom u Uniju praktično izgubile gotovo sav svoj suverenitet i rade upravo ono što im poput diktata stigne „sa druge strane okeana“. 

    „EU danas koketira sa nadnacionalnošću sa jedne strane i nacionalnim interesima pojedinačnih članica, sa druge. EU nije jedinstvena i to što se interesi članica veoma razlikuju, koriste NATO, Vašington i London u želji da izvrše najveći mogući uticaj“, dodaje on. 

    Stoga se, zaključuje Jušenko, ovaj predlog da se izglasa pojednostavljeno kretanje NATO trupa unutar Evropske unije, može posmatrati i kao pokušaj da se na još jedan način podrije suverenitet članica Evropske unije.

    Kako navodi „Tajms“, lideri zemalja-članica NATO-a o ovoj temi će razmatrati na predstojećem samitu koji će biti održan od 11. do 12. jula u Briselu. 

    Tagovi:
    premeštanje, trupe, vojska, NATO, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga