00:31 19 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Vojnici tzv. Kosova ispod zastave SAD u Prištini

    Decenija bezuspešnog projekta Kosovo: Nervozni albanski lobisti pritiskaju i Zapad

    © AFP 2019 / Armend NIMANI
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić
    0 178

    Očigledno je da se i SAD i EU žuri da kosovsko pitanje nekako reše jer imaju mnogo krupnije geostrateške ciljeve. Međutim, pritiskaju ih i lobisti Prištine koji uporno proturaju priču da Srbija nema drugog izbora do da prizna samoproglašeno Kosovo.

    Dijalog Beograda i Prištine mora voditi ka tome da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu, navodi se u dokumentu uticajnog američkog Insituta Istok–Zapad koji je, kako prenosi dnevnik „Danas“, krajem juna predstavljen srpskom državnom vrhu.

    Ako dijalog — kako to kažu u Institutu, a to je stav i dobrog dela Zapada — treba da vodi priznanju srpske južne pokrajine, čemu onda dijalog?

    Institut Istok–Zapad, Fondacije za otvoreno društvo ili Nacionalne zadužbine za demokratiju, prema oceni Dušana Prorokovića iz Centra za strateške alternative, upravo i postoje da bi se oblikovala politika Sjedinjenih Država, vršio pritisak na jednu od pregovaračkih strana i tako usmeravalo rešenje.

    Precenjena uloga „sivih eminencija“

    „Previše pažnje posvećujemo tim izveštajima i precenjujemo uticaj tih institucija. Politika se ipak vodi na nekom zvaničnom nivou i uključuje mnogo veći broj indikatora. Ovo je neka vrsta pritiska ne samo na Beograd, nego i na američke institucije da se celokupan proces ubrza“, ističe Proroković za Sputnjik.

    Najnoviji dokument nije ništa novo niti dramatično u odnosu na ono što je Institut Istok–Zapad predlagao tokom prethodnih 15 godina, napominje Proroković i podseća da njihovo viđenje celog tog procesa od 2008. do danas jeste da on mora da rezultira priznavanjem Kosova i potpunim zaokruživanjem takozvane republike Kosovo u međunarodnim odnosima.

    „Zato me taj izveštaj i ne iznenađuje. Dakle, oni su dijalog od početka anticipirali kao sredstvo za priznavanje Kosova, odnosno kao mehanizam za sprovođenje procesa takozvanog puzajućeg priznavanja“, jasan je Proroković. 

    U dokumentu pod nazivom „Vreme je za akciju na Zapadnom Balkanu — preporuke za američku diplomatiju“, piše da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da ohrabre EU da obnove dijalog Kosova i Srbije da bi se „zaustavilo njegovo lagano iskliznuće u zamrznuti konflikt“, pa se postavlja pitanje zašto je zamrznuti konflikt za njih toliko neprihvatljiv?

    „Odlukom kosovskometohijskih Albanaca iz februara 2008. trebalo je sve da bude rešeno. Srbiju je većina Zapada ubeđivala da je ceo proces okončan. Za ovih 10 godina pokazalo se da proces ni izbliza nije okončan, da je to što je urađeno 2008. suštinski blokiralo statusni dijalog između Beograda i Prištine i sad bi oni da taj proces odglave ili usmere u njima zadovoljavajućem smeru“, analizira Proroković.

    Apsurdno je, prema stanovištu sagovornika Sputnjika, bilo razmišljati da će Srbija prihvatiti jednostranu odluku Albanaca i uspostaviti bilateralne odnose sa Prištinom.

    Političari i lobisti u raskoraku

    „Međutim, Zapad je verovao u svoju moć, moć svojih pritisaka, oni su sve vreme ponavljali da je taj proces okončan i da Srbija na to pre ili kasnije mora da pristane i u tom kontekstu treba gledati i ovaj izveštaj“, dodaje Proroković.

    Pošto je napomenuo da Institut Istok–Zapad, osim na Srbiju, vrši pritisak i na američke institucije, Prorokovića pitamo postoje li i u čemu su razlike u ciljevima administracija na Zapadu i lobista?

    „Ljudi u administraciji kako SAD, tako i EU, vide da problem postoji. Pretpostavljam da se sad prave različite računice kako ga rešiti i kako ga u nekom drugom okviru razmatrati. Za Srbiju je neprihvatljivo da prizna takozvanu republiku Kosovo. To je ponovljeno bezbroj puta od 2008. do danas, bilo ko da se nalazio na vlasti“, navodi Proroković.

    Očigledno je da se i SAD, u većoj meri, i EU, koja je zaokupljena svojim problemima, pa zato u manjoj meri, žuri da ovo pitanje nekako reše i oposle, smatra Proroković, jer imaju mnogo krupnije geostrateške ciljeve nego što je to Kosovo.

    „Ti njihovi ciljevi su vezani za Jugoistočnu Evropu i zato će verovatno tu doći do kalkulisanja sa nekim drugim rešenjima ili definisanjem nekih novih međurešenja koja će držati vodu narednih 5-10 godina“, predviđa Proroković.

    Međutim, time nisu zadovoljni lobisti koji su bili poprilično angažovani na donošenju odluke o bombardovanju SR Jugoslavije i pružanju podrške za donošenje nezavisnosti kosovskometohijskih Albanaca i otuda prema Prorokovićevom mišljenju ovakve njihove reakcije.

    „Institut Istok–Zapad pripada tom političkom miljeu koji se u žargonu naziva dubokom državom u SAD. Mnogo više su povezani za centre moći koji su bliski familijama Klinton i Buš nego sadašnjoj administraciji. I ukoliko američka administracija samo pokušava da napravi neke nove kalkulacije vezane za Kosovo ili uopšte i ne razmišlja o tome — razmatra to kao periferno pitanje, oni su tu da ih podsete da se Kosovom treba baviti i da na Srbiju treba izvršiti dodatni pritisak“, zaključuje Proroković.

    Slično:

    Haradinaj: Beograd nema sve vreme ovog sveta da prizna Kosovo
    Vučić o kosovskom pitanju, Han kaže da „Kosovo nije sve“
    Haradinaj: Angažovanje SAD za Kosovo „od životne važnosti“
    Dačić: Kosovo nije rešena stvar, prepreka — Priština
    Veseli posle razgovora sa Mogerinijevom: Očekujemo da Srbija prizna Kosovo
    Tagovi:
    Institut Istok-Zapad, kosovski Albanci, lobisti, Kosovo i Metohija, Brisel, SAD, Evropa, nezavisnost, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga