20:05 11 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Zastave Albanije i Kosovo u Prištini

    Priština mašta o granici sa Srbijom

    © AFP 2018 / Armend NIMANI
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić
    2338

    Demarkacija između Kosova i Metohije i centralne Srbije nema veze sa realnošću i nemoguće je o tome govoriti pre kraja Briselskog dijaloga i nekog eventualnog dogovora Beograda i Prištine.

    Mediji u Prištini pišu da će demarkacija između Kosova i Metohije i centralne Srbije biti, kako se očekuje, sledeći uslov koji će EU postaviti obema stranama. Da li je taj uslov EU stvarno moguć? Šta u tom slučaju može Srbija? Šta bi takav zahtev suštinski značio?

    Prištinska štampa je takvu vest jasno objavila kao očekivanje, konstatuje za Sputnjik Milivoje Mihajlović, novinar koji se dugo bavi temom Kosova i Metohije, i napominje da mu se čini da je takva vrsta teksta zapravo na neki način spin koji pre svega govori o nezavidnom položaju Prištine u procesu u Briselu.

    „Cilj te priče o razgraničenju sa Srbijom jeste zapravo da se kosovska albanska javnost ubedi da će Briselski dijalog biti završen tako što će Srbija zapravo biti primorana da prizna nezavisnost Kosova. I od samog početka dijaloga prištinski političari su uveravali Albance da je kraj Briselskog dijaloga i smisao Briselskog dijaloga da zapravo Srbija prizna Kosovo“, konkretan je Mihajlović.

    S druge strane, asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić kaže za Sputnjik da ukoliko bi stigao zahtev za demarkaciju, on bi takav zahtev više tumačio kao snažnu političku poruku koja dolazi iz Evropske unije na ideju neke promene situacije na terenu, odnosno promene te demarkacione linije.

    Briselsko političko određenje?

    „Govori se o podeli Kosova, o razmeni teritorije ili o nekom novom razgraničavanju u svetlu postizanja finalnog sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine. Mnogi možda očekuju i priželjkuju da će se Brisel politički odrediti prema takvim idejama tako što će zahtevati od Beograda i Prištine da se nekim dokumentom obavežu o demarkaciji postojećih linija.“

    Surlić podseća da EU nema jedinstven stav u konkretnom slučaju jer pet država-članica Evropske unije ne priznaje Kosovo i Evropska unija ne može decidno da zahteva od Srbije da tu demarkacionu liniju doživljava kao granicu.

    „Međutim, sa druge strane može da se govori o tome da u svetlu normalizacije odnosa treba da se napravi jasna linija razgraničenja šta je to što je pod kontrolom Srbije, a šta je to u okviru zasebnog političkog sistema Kosova“, navodi Surlić za Sputnjik. 

    Nervoza u privremenim institucijama

    Iz takve vrste vesti se, ponavlja Milivoje Mihajlović, može zaključiti da je pregovaračka pozicija Prištine sve slabija.

    „Čini se da se kosovski predsednik Tači upinje da ubedi zapadne saveznike da ima snage da implementira eventualni dogovor u Briselu i da je, kako on ume da kaže, Kosovo jedinstveno prema pitanju dijaloga. Tači zapravo pokušava da deo odgovornosti za Briselski dijalog prebaci na ostale albanske stranke, pa čak i na opoziciju“, sugeriše Mihajlović.

    S druge strane, nervoza je vidna i na drugim poljima jer su, kako dalje navodi taj novinar, albanski političari nervozni što neke zemlje povlače priznanje kosovske nezavisnosti.

    „Koliko god komično delovalo, Haradinaj traži od Srbije primirje u tom diplomatskom ratu, Bedžet Pacoli veštije pokušava da optuži Srbiju da povlačenje priznanja finansira prodajom oružja, a to govori da kosovski Albanci imaju informacije da će još neke zemlje da povuku priznanje“, smatra Mihajlović.

    Dakle, to je tekst koji nema veze sa realnošću, tvrdi Mihajlović, barem ne u ovom trenutku i nemoguće je o tome govoriti pre kraja Briselskog dijaloga i nekog eventualnog dogovora.

    Nema podrške za podelu

    Ukoliko bi ipak došlo do ovakvog zahteva to bi, prema stanovištu Stefana Surlića, značilo da one države Evropske unije koje podržavaju ideju demarkacije prema postojećim linijama verovatno žele da pošalju političku poruku da ne podržavaju ideju podele Kosova.

    „Dakle, ako demarkaciju kao takvu EU ili neki iz EU postave kao uslov, oni na indirektan način žele da pošalju poruku da su to te linije i nemojte da ih menjate u sklopu postizanja finalnog sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine“, jasan je Surlić.

    Srbija treba snažno da poruči da taj finalni sporazum treba da bude nešto što je kompromisno rešenje koje će odgovarati obema stranama, i Beogradu i Prištini, savetuje taj politikolog, a da bi svaki dodatni uslov samo demotivisao strane da dođu do tog finalnog sporazuma.

    Slično:

    Kosovo od privatnog ranča Klintonovih u Evropi do američke kolonije
    Haradinaj: Angažovanje SAD za Kosovo „od životne važnosti“
    Mančang: Za Peking je Kosovo Srbija i tako će i biti
    Vulin poručio crnogorskom kolegi: Kosovo nije država
    Tagovi:
    povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, Pacoli, demarkacija, Briselski dijalog, Haradinaj, Hašim Tači, Kosovo i Metohija, EU, nezavisnost, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga