10:24 13 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Poljoprivreda

    Saznajemo: Osnovana prva srpska složena zadruga

    Pixabay
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    1510

    Srbija koja do juče nije mogla da nabroji ni nekoliko čestitih zemljoradničkih zadruga, ovih dana je dobila prvu „složenu zadrugu“. Osnovana u Arilju, udruživanjem pet regionalnih zadruga, baviće se prikupljanjem i skladištenjem voća, njegovom preradom, ali i plasmanom proizvoda direktno na tržište. Bez posrednika.

    Osnivačka skupština prve složene zadruge u Srbiji održana je 19. jula, očekuje se da za koji dan bude upisana u Agenciji za privredne registre (APR) i za mesec dana bi trebalo da bude razrađena cela priča, kaže jedan od glavnih inicijatora njenog osnivanja Božo Joković.

    Direktor i osnivač ariljske zadruge „Agro eko voće“, Joković je bio je uporan i u osnivanju složene zadruge, pogotovo s obzirom na sve što se dešavalo sa malinom, ariljskim i srpskim brendom.

    „Mi smo platili ceh za sve, da se uče na našim greškama“, kaže Joković za Sputnjik i objašnjava da je najveći značaj složenih zadruga upravo izlazak na tržište u kontinuitetu, kvalitetu i količini i direktan nastup na tržištu. Dakle, bez posrednika.

    Prva srpska složena zadruga je, kako napominje, okrenuta isključivo voćarstvu i različita voćarska proizvodnja će biti u njoj zastupljena.

    „Pet regiona je tu vezano i pet različitih zadruga. Dakle jedna kompletna, maltene nacionalna voćarska priča, koja se ne odnosi samo na malinu. Baziraćemo se i na višnju, i na šljivu, i na ostale vrste voća“, kaže sagovornik Sputnjika, koji napominje da će javnost o tehničkim detaljima složene zadruge biti upoznata kada ona bude upisana u APR.

    Na pitanje da li ta nova zadruga podrazumeva i prerađivačke kapacitete, on odgovara potvrdno i napominje da oni već postoje.

    „Mi već imamo skladištenje voća, kao i prerađivački kapacitet u Arilju koji ćemo još da dopunimo, proširimo i još malo da modifikujemo. Za mesec dana ćemo imati razrađenu celu priču“, ističe Joković.

    Mogućnost osnivanja složenih zadruga, što praktično podrazumeva skladištenje, industrijsku preradu, izvoz, zadružnu samokontrolu i to ne samo finansijskog poslovanja, već i celokupne aktivnosti, zadruge koje zajednički proizvode i plasiraju na domaćem i svetskom tržištu, predviđena je Zakonom o zadrugama.

    Koliko je izdvojeno za zadruge

    Trogodišnja akcija Vlade Srbije „500 zadruga u 500 sela“ koja je započeta prošle godine probudila je interesovanje potencijalnih zadrugara, a novinu kakava je osnivanje složenih zadruga najavio je krajem januara ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić.

    Selo
    © Sputnik / Varvara Gertьe

    Prema rečima člana Odbora Srpske akademije nauka i umetnosti za selo Branislava Gulana, koji je aktivno uključen u akciju povratka zadrugarstvu, plan za ovu godinu je da budu formirane do tri složene zadruge. On u razgovoru za Sputnjik posebno ističe da složena zadruga može da računa na pomoć od pola miliona evra bespovratnih sredstava.

    Gulan podseća da je ove godine za sve zadruge opredeljeno 825 miliona dinara, što je četiri puta više nego prošle godine. Ta sredstva će dobiti ukupno 70 zadruga. One stare, kojima treba vratiti život, pa tako i selima koja se na njih naslanjaju, dobijaju po 150.000 evra bespovratnih sredstava, novoizgrađene po 60.000 evra, a složene zadruge po 500.000 evra. Za trogodišnji projekat revitalizacije zadruga država je, kako napominje, izdvojila ukupno 25 miliona evra.

    Učimo od Slovenije

    Slovenačko iskustvo najbolje potvrđuje koliko je značajno udruživanje primarnih poljoprivrednih proizvođača. Već niz godina zadrugarstvo tamo dobro funkcioniše, pa je osnivanje raznovrsnih zadruga postalo vrlo popularno.

    Prema rečima predsednika Zadružnog saveza Slovenije Petera Vriska, skoro 80 odsto plasmana poljoprivrednih proizvoda ide preko nekog oblika organizovanja primarnih proizvođača. Mnoge mlekare, mesne industrije, vinarije i drugi prerađivački kapaciteti su u vlasništvu zadruga, a time i njihovih članova.

    Posebno je ilustrativan primer mlekara, jer su zadruge, zahvaljujući 45 odsto besplatno dobijenih akcija svojih članova i povoljnim kreditima države, kupile prerađivačke kapacitete mlekara i čak ih spasle od gašenja. Uspeli su ne samo da se održe na slovenačkom tržištu i u komšiluku, nego osim plasmana u Evropsku uniju, polako prodiru i na ogromno kinesko tržište.

    U agrarno razvijenom delu Evrope i sveta, vlasništvo ili suvlasništvo nad prerađivačkim kapacitetima u prehrambenoj industriji je prirodan proces rasta primarne proizvodnje. Zato se u zapadnoevropskim državama zadrugarstvo zasniva na praksi da primarni poljoprivredni proizvođači imaju, u najmanju ruku, upravljačka, ako ne i vlasnička prava nad prerađivačkim kapacitetima.

    Jedna zadruga obično nema finansijski potencijal da sama finansira izgradnju skladišnog prostora ili prerađivački kapacitet koji će uvećati vrednost konačnog proizvoda, ali zato objedinjavanjem više njih u složenu zadrugu, potpomognutu sredstvima države, to je izvodljivije.

    A to je i način da mladi vide razlog za ostanak na selu, a neki i za povratak. I da, na duže staze, preokrenemo sumornu sliku srpskog sela sa 50.000 napuštenih kuća i još 145.000 u kojima trenutno niko ne živi, kao i zabrinjavajući podatak da u 86 odsto sela opada broj stanovnika, a samo u 12 odsto raste. Svake godine u ruralnim sredinama se izgubi stanovništvo poput jednog manjeg grada, a skoro 4,2 miliona hektara raspoloživog obradivog zemljišta u Srbiji je nedovoljno iskorišćeno.

    Slično:

    Uništeno voće, oštećeni krovovi: Zbog nevremena vanredna situacija u 17 sela
    EKSKLUZIVNO Nove mere za oporavak sela (video)
    Stranci opsedaju srpska sela
    EKSKLUZIVNO Lepa ruska tužiteljka: Dolazim da pronađem to srpsko selo…
    Zašto je Engleze šokiralo srpsko selo (foto)
    Srbi oživeli selo koje „ne postoji“ (foto)
    Nikolić: Selo nas hrani, treba mu pomoći
    Tagovi:
    prerađivački kapaciteti, složena zadruga, selo, voće, tržište, skladištenje, izvoz, poljoprivreda, Božo Joković, Branislav Gulan, Milan Krkobabić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga