10:17 08 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Vojna parada u Iranu

    Teheran nije Pjongjang: Šta bi Tramp mogao da traži od Irana

    © AFP 2019 / CHAVOSH HOMAVANDI
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    0 437
    Pratite nas

    Samo dan pošto je uzburkao strasti pretnjom iranskom predsedniku Hasanu Rohaniju da će se „suočiti sa užasnim posledicama zbog pretnji Sjedinjenim Državama“, američki predsednik Donald Tramp poručio je da je spreman za pregovore o novom sporazumu o denuklearizaciji Irana.

    Tramp je naime naveo da Iran nije ista zemlja od kako je on odlučio da povuče SAD iz nuklearnog sporazuma sa Teheranom i da je spreman za dogovor.

    Takva ponuda američkog predsednika, međutim, nije iznenadila novinara i spoljnopolitičkog komentatora Borislava Korkodelovića, koji kaže da ga situacija sa Iranom podseća na ono što se dešavalo sa Severnom Korejom.

    „Čini se da Tramp pokušava da ponovi ono što je uradio sa Severnom Korejom — da izazove što je moguće veću zategnutost u odnosima i što zapaljiviju atmosferu, a onda da, kao poslovni čovek, ponudi nešto poput pregovora. To je u slučaju Pjongjanga i prihvaćeno, ali se veruje da Iran, kao moćnija država koja je u mnogo boljoj međunarodnoj poziciji, to neće prihvatiti“, kaže Korkodelović.

    On takođe napominje da su razlike između Pjongjanga i Teherana velike.

    „Iran nije samo druga vrsta države, već su u slučaju Severne Koreje svi regionalni igrači poput Rusije, Kine i Južne Koreje bili za pregovore sa SAD. U slučaju Irana imamo zemlje poput Izraela, Saudijske Arabije i UAE, američke saveznike oštro suprotstavljene Teheranu, koji ne bi voleli da Tramp ponudi Iranu nešto zbog čega bi oni ostali kratkih rukava, bez obzira da li bi Iran to prihvatio ili ne“, smatra Korkodelović.

    Irina Fjodorova iz Centra za Bliski i Srednji istok Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka veruje da američki predsednik želi novi sporazum sa Iranom pre svega jer namerava da poništi zaostavštinu bivšeg predsednika Obame.

    Tramp je, kako objašnjava, jednostrano i izašao iz postojećeg sporazuma kako bi pokazao da politika njegovog prethodnika nije dovela do željenih rezultata.

    „Želja da se na svim nivoima ’raskrsti‘ sa prethodnom politikom demokrata u vezi je sa predstojećim novembarskim izborima za Kongres i Senat SAD, a Trampu se žuri da na sve moguće načine pokaže manjkavosti politike Demokratske partije. Drugim rečima, ako problem sa Iranom posmatramo iz perspektive unutrašnje situacije SAD, vidimo da je to tek jedan od koraka, poput na primer urušavanja zdravstvenog sistema koji je započeo da gradi Obama, a sve sa ciljem da se pokaže da je ta prethodna politika bila loša“, smatra Fjodorova.

    Na pitanje kakve bi to nove uslove Teheranu mogli da traže Stejt department i sam predsednik Tramp, ona kaže da SAD žele da Iran obustavi mnoge svoje delatnosti.

    „Vašington između ostalog smatra da je politika Irana u regionu prilično agresivna, jer dovodi do jačanja pozicija Teherana u Iraku, Siriji i Jemenu. Dakle, spoljnopolitički resor SAD traži da Teheran prestane sa svojim regionalnim aktivnostima, odnosno da iranski savetnici obustave rad u okviru različitih vojnih organizacija poput Hezbolaha ili nekih drugih u Siriji. Takođe, traži se da Iran prestane da pomaže takozvanu ’šiitsku miliciju‘, odnosno šiitske ustanike u Iraku, kao i da obustavi isporuke oružja Hutima u Jemenu. Dakle, prvi zahtev Trampa će biti u vezi sa politikom Irana u regionu, koja prema mišljenju američkog predsednika šteti i interesima Izraela“, napominje Fjodorova.

    Njen utisak je da Teheran neće činiti ustupke SAD, imajući u vidu da se unutar te zemlje stvari usložnjavaju i da stanovništvo ne bi pozitivno reagovalo na eventualne korake u susret željama Vašingtona.

    Sličnog stava je i Borislav Korkodelović koji napominje da je program raketnog naoružanja Irana jednako veliki trn u oku Sjedinjenim Državama, kao što su to i iranski nuklearni program i značajno uvećan međunarodni uticaj te zemlje u regionu Bliskog istoka.

    „Međunarodni nuklearni sporazum sa Teheranom, iz kojeg su se SAD povukle, ima niz vremenskih ograničenja, pa bi Tramp sigurno insistirao na tome da Iran trajno zamrzne svoj nuklearni program, zatim da obustavi program raketnog naoružanja, kao i da povuče svoje vojne savetnike iz Sirije i Iraka i smanji podršku šiitskim dobrovoljačkim odredima i Hezbolahu. To su sve, po mom mišljenju, potpuno neprihvatljivi predlozi ili zahtevi Iranu“, kategoričan je Korkodelović.

    Interesantno je, međutim, da su verbalni napad na Iran i potom pomirljiva ponuda Teheranu došli nakon Trampovog samita sa ruskim predsednikom Putinom, dodaje naš sagovornik.

    „Nije isključeno da Tramp, suočen sa kritikama zbog sastanka u Helskinskiju, tim gestovima pokušava da neutrališe ratno krilo unutar Republikanske stranke. On im je već izbio adut kada je reč o Severnoj Koreji, a ako im izbije adut sporazumom sa Iranom, to ratno krilo će biti potpuno neutralisano. On takođe pokušava da ovom novom inicijativom ublaži kritike i na strani demokrata i demokratske javnosti. Naime, verovatno je da su Tramp i Putin razgovarali o Iranu, pre svega u kontekstu Sirije. Možda se Tramp nada da bi Rusija, u određenoj meri, mogla da mu pomogne i u nekim sferama delovanja prema Iranu. Međutim, u ovom trenutku to su sve nagađanja“, zaključuje Korkodelović.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Donald Tramp, Hasan Rohani, Pjongjang, SAD, Iran
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga