01:27 24 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    BRIKS

    Turska teoretski može u BRIKC(T), ali u praksi...

    Host photo agency
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić
    0 431

    Turska je i ranije govorila da ima namere da se pridruži određenim ekonomskim alijansama gde su prisutni Rusija i njeni saveznici. To je sasvim logično, jer se ekonomski odnosi Turske i Rusije razvijaju prilično dinamično. Ali Turska će i dalje biti članica NATO-a, a to potvrđuju i njeni rukovodioci, kao što je istakao i turski ambasador u Rusiji.

    „Saradnja Rusije i Turske je u porastu“, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin tokom susreta sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom na marginama samita BRIKS-a, koji je upravo završen. Na sastanak lidera zemalja grupe BRIKS, koji je održan u Južnoafričkoj Republici, turski lider je bio pozvan kao predsedavajući Organizacije za islamsku saradnju.

    „Između Turske i Rusije u svim oblastima se, a to se odnosi na vojnu, trgovinsku, kulturnu i turističku oblast, bilateralni odnosi se razvijaju veoma brzo“, rekao je Erdogan povodom susreta sa Putinom.

    Predsednik Turske je otišao i korak dalje, pa je pozitivne ocene dao ne samo o saradnji sa Moskvom, već je pragmatično izneo predlog na konferenciji za medije, održanoj nakon samita.

    „Rekao sam, ako nas primite u alijansu, blok će se nazivati BRIKST“, rekao je Erdogan novinarima 27. jula, dodavši da su članovi BRIKS-a „toplo pozdravili“ njegov predlog.

    Redžep Tajip Erdogan na samitu BRIKS-a u Johanesburgu
    © AFP 2019 / MIKE HUTCHINGS

    Boris Dolgov, viši naučni saradnik Centra arapskih i islamskih studija Instituta Ruske akademije nauka, za Sputnjik objašnjava da je namera Turske da se priključi BRIKS-u proizašla iz njenog političko-ekonomskog kursa.

    „Takva vrsta širenja saradnje sa Rusijom u okviru BRIKS-a, to je takođe sasvim realno shvatanje uloge Moskve u smislu ekonomske saradnje sa Ankarom. To što je Turska izjavila da ima nameru da se pridruži BRIKS-u, to se samo može pozdraviti. Druga je stvar kako to može izgledati u praksi. To je tehničko pitanje koje bi trebalo da rešavaju sa jedne strane resorni stručnjaci Turske, a sa druge stručnjaci iz zemalja BRIKS-a, jer postoji mnogo različitih ekonomskih i tehničkih momenata koje bi trebalo rešiti“, govori Dolgov.

    Ruski stručnjak kaže i da ta odluke Ankare, koja je najpre povezana sa njenim ekonomskim aspiracijama, neće uticati na njeno vojno-političko angažovanje u budućnosti.

    „Ovde bi pre svega trebalo istaći da je Turska i ranije govorila da ima namere da se pridruži određenim ekonomskim alijansama gde su prisutni Rusija i njeni saveznici. To je sasvim logično, jer se ekonomski odnosi Turske i Rusije razvijaju prilično dinamično i takav bi korak bio samo nastavak takve politike. Ali isto tako bi ovde trebalo naglasiti da takav korak neće značiti da će Ankara odstupiti od svog dosadašnjeg kursa na vojno-političkom planu. Turska će i dalje biti članica NATO-a, a to potvrđuju i njeni rukovodioci, baš kao što je istakao turski ambasador na konferenciji za medije, kojoj sam lično prisustvovao“, objašnjava Dolgov.

    Viktor Nadein Rajevski, viši naučni saradnik Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Ruske akademije nauka za Sputnjik objašnjava da se Erdogan drži vrlo jasnih stavova, što pokazuje i činjenica da je on ovog puta čak i predložio budući naziv te grupe zemalja.

    „Kao što vidite, on ima svoj autentični pristup, ne ostavlja prostora za čekanje. Ali šta je u toj ideji zapravo interesantno? U principu, BRIKS inicijalno okuplja države sa ekonomijama u razvoju. Mada, na primer, Kina ni kada se ta grupa tek okupljala, nije baš bila ekonomija u razvoju, već je bila praktično druga ekonomija sveta, odmah posle američke“, konstatuje naš sagovornik.

    Nadein Rajevski dodaje da se ipak radi o državama sa već razvijenom ekonomijom.

    „Doduše, mnoge od država BRIKS-a su preskočile određene faze razvoja. Na primer, Kina je postala savremena ekonomija, sa visokim stepenom digitalizacije, ali je u nekim aspektima očuvala obrise ekonomije u razvoju. Da li Turska odgovara parametrima koji odlikuju ekonomije zemalja grupe BRIKS?“, pita se ruski stručnjak.

    U principu, ekonomija Turske je „ekonomija u razvoju“, sa određenim varijacijama, objašnjava Nadein Rajevski. Jer, sa druge strane, Turci se otvoreno nadaju da će u skorijoj budućnosti ući u prvih deset ekonomija. U praksi, Turska prolazi kroz ozbiljnu ekonomsku krizu, a problemi su delimično posledica pokušaja državnog prevrata, a delimično su povezani sa opštim svetskim ekonomskim trendovima. Pa ipak, ističe naš sagovornik, Turska ima dobar tempo razvoja, odnosno ispostavlja se da stvari idu bolje, nego što su zapadni analitičari prognozirali.

    „I naravno, turski zahtev, odnosno molbu za članstvo, oceniće sve članice. BRIKS zapravo i ne bi trebalo smatrati potpunom, odnosno završenom ekonomskom organizacijom, jer nisu još regulisana brojna pitanja, nisu ukinuta mnoga ograničenja među državama-članicama. Postoji još dosta suštinskih pitanja koja bi tek trebalo da budu rešena. Pa, ipak, izgleda da je BRIKS za Tursku prilično interesantan projekat“, zaključuje Nadein Rajevski.

    Vladimir Putin na samitu BRIKS-a
    © REUTERS / /Mike Hutchings

    Samit BRIKS-a je održan 26. i 27. jula u Johanesburgu. Ovo je bio deseti, jubilarni samit BRIKS-a na kojem su, između ostalog, potpisani i memorandumi o životnoj sredini i regionalnom vazdušnom partnerstvu, kao i sporazum između Brazila i Nove razvojne banke BRIKS-a o osnivanju njene nove federalne kancelarije u toj zemlji. Tokom sastanka lideri država su potpisali deklaraciju na kraju rada organizacije. Potpise na dokument su stavili predsednik Rusije Vladimir Putin, predsednik Kine Si Đinping, premijer Indije Narendra Modi, predsednik Brazila Mišel Temer i domaćin jubilarnog samita — lider Južnoafričke Republike Siril Ramafosa. Turski predsednik Erdogan, koji je bio pozvan na samit BRIKS-a kao predsedavajući Organizacije za islamsku saradnju, izrazio je želju da te zemlje preduzmu potrebne korake kako bi primile Tursku u okrilje grupe.

    Tagovi:
    BRIKST, BRIKS, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga